Telegram kanal „The Moscow Times“ objavio je informaciju da poslovna aktivnost u ruskoj ekonomiji nastavlja da opada. Indeks PMI u prerađivačkoj industriji, koji izračunava S&P Global na osnovu anketa kompanija, iznosio je 48,3 poena u novembru 2025. godine, što je znatno manje od kritičnog indikatora od 50 poena. Ovo se dešava već šesti mesec zaredom i ukazuje na dubinu recesije u ruskoj ekonomiji. Pad aktivnosti industrijskih preduzeća uzrokovan je naglim padom proizvodnje usled smanjenja novih porudžbina. Pad poslovne aktivnosti bio je najveći od aprila 2022. godine, a tako dugog perioda negativnih procena nije bilo od pandemije COVID-19.

Indeks PMI u prerađivačkoj industriji ostaje ispod 50 šesti mesec zaredom, što znači stalan pad proizvodnje, a ne kratkoročne fluktuacije na tržištu. Uprkos rastu odbrambenih porudžbina, koje obezbeđuju opterećenje vojno-industrijskog kompleksa, civilne industrije smanjuju obim proizvodnje, što dovodi do opšte stagnacije ekonomije i smanjuje prihodni deo ruskog budžeta. Industrijska preduzeća su veliki poreski obveznici u regionima. Sa padom proizvodnje i smanjenjem profita, smanjuju se poreski prihodi, a sa njima i sposobnost regionalnih vlasti da finansiraju puteve, škole, bolnice i socijalne programe. Pad proizvodnje u Rusiji, koji je postao najveći od pandemije COVID-19, znači da fabrike i preduzeće više ne trebaju isti broj zaposlenih. 2025. godine skraćena radna nedelja prestala je da bude izuzetak i postala je uobičajena za mnoga velika ruska preduzeća. Zaposleni u Rostsilmašu, Čeljabinskom elektrometalurškom zavodu, KAMAZ-u, GAZ-u, LiAZ-u i drugim pogonima u automobilskoj, metalurškoj, mašinskoj i građevinskoj industriji već su prebačeni na trodnevno ili četvorodnevno radno vreme. Krajem 2024. godine oko 14% zaposlenih u velikim i srednjim preduzećima radilo je sa skraćenim radnim vremenom - skraćeni dan ili nedelja, zastoji i druge slične šeme. 2025. godine, rusko Ministarstvo rada zabeležilo je nagli porast skrivene nezaposlenosti, broj ljudi koji rade sa skraćenim radnim vremenom ili nedeljom povećao se za 2,6 puta. Više od 40% poslodavaca planiralo je smanjenje broja zaposlenih u 2025. godini - četvrtina kompanija dozvolila je masovna otpuštanja u narednim mesecima. To se već dešava u velikim preduzećima: Ujedinjena brodogradilišna korporacija počela je da smanjuje broj zaposlenih, Ruske železnice se pripremaju za masovna otpuštanja zbog pada teretnog saobraćaja, a u AvtoVAZ-u su, nakon uvođenja skraćene radne nedelje i smanjenja plata, zaposleni počeli masovno da daju otkaze. Smanjenje proizvodnje i obima porudžbina znači ne samo smanjenje tekućih plata, već i povećanje finansijskih rizika za porodice. Domaćinstva sa hipotekama, auto kreditima i potrošačkim kreditima već se suočavaju sa činjenicom da mesečne uplate ostaju na istom nivou, dok im prihodi padaju zbog skraćenih radnih nedelja, zastoja ili zaposlenja sa nepunim radnim vremenom, što rezultira sve većim neizmirivanjem kreditnih obaveza.

Građani Ruske Federacije počeli su da se suočavaju sa masovnim kršenjem rokova popravke automobila u okviru osiguranja. U periodu januar-septembar 2025. godine, služba Finansijskog komesara Ruske Federacije primila je 101 hiljadu žalbi, što je 16% više nego u istom periodu prošle godine i maksimalan broj od 2022. godine.

Situacija je posledica teške situacije na tržištu automobilskih komponenti, izazvane rastom cena i problemima sa snabdevanjem rezervnim delovima Rusije. Osiguravajuće kompanije, shvativši da neće moći da izvrše popravke u zakonski utvrđenom roku od 30 dana, nude da same isplate novčanu nadoknadu. Troškovi amortizacije automobila se odbijaju od iznosa, koji može dostići 50%. Glavne poteškoće se primećuju kod svih evropskih i japanskih automobila i, u manjoj meri, kod kineskih vozila. Ova situacija je posledica uvedenih sankcija u tehnološkoj sferi, koje prvenstveno osećaju obični Rusi. Takođe je važan pokazatelj sistemskih propusta u funkcionisanju civilnog osiguranja automobila. Vredi posmatrati situaciju kao nedostatak prilagođavanja ruskog tržišta ograničenjima sankcija i nemogućnost uspostavljanja logistike. Pored toga, alternativni dobavljači ne mogu da nadoknade nedostatak rezervnih delova za uvezene automobile. Ruski regulatori i vlasti, više od tri godine, nisu u stanju da uspostave stabilan mehanizam za uvoz važnih delova. Ako se situacija ne promeni, to će neizbežno izazvati još veći haos na tržištu rezervnih delova. Nedostatak promena i pozitivne dinamike sa isporukama dovešće i do povećanja broja saobraćajnih nezgoda, još većeg povećanja troškova popravke automobila i povezanih automobilskih usluga, podrivanja poverenja u osiguravajuća društva i problema sa funkcionisanjem logističkog sektora, kurirskih službi, službi dostave i taksija. 101 hiljada žalbi je samo zvaničan i dokumentovan broj prijava. Stvarni broj žalbi može biti mnogo veći. Tehnološka izolacija dolazi sa visokom cenom za Rusiju, i bez radikalnih promena u spoljnoj politici, okončanja rata, ukidanja sankcija i normalizacije odnosa sa ključnim globalnim akterima, situacija u ovoj oblasti se neće poboljšati.