Pukovnik Pjetro Mostardi, vojni ataše Delegacije Evropske unije u Beogradu, smatra da je Evropska unija veoma prisutna na području Zapadnog Balkana i da su njene aktivnosti veoma važne posebno u kontekstu vojne saradnje. Ona se ogleda u učešću Srbije u zajedničkim misijama u drugim zemljama, ali i obuci naših bezbednosnih snaga po najvišim standardima EU. Smatra da bi više “oglašavanja o svemu pomoglo ljudima da shvate šta sve radimo i šta sve još više možemo da uradimo.” Ističe i da je Delegacija EU duboko involvirana u sve aktivnosti, “kako bi podržala Srbiju u svakom momentu i u celosti”, ali i da “ljudi verovatno ne znaju količinu donacija koju Evropska unija daje Srbiji.”

“NATO nastavlja da bude element stabilnosti na Balkanu, zahvaljujući pre svega KFOR-u, angažovanju KFOR-a pod okriljem Rezolucije 1244. Takođe, važna je operacija Altea (ALTHEA) u Bosni i Hercegovini koja izuzetno obavlja svoj posao i istog je ranga kao KFOR. Altea se sprovodi pod okriljem sporazuma koji je poznat kao ,,Berlin plus’’. To znači da koristimo neke NATO resurse. Takođe, na Zapadnom Balkanu je prisutan i EULEKS (EULEX), što je civilna misija. To jeste misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu, ali to je i misija koja uključuje policiju. Ne samo policiju, već i drugu administraciju EU.  I njihova je aktivnost važna na Zapadnom Balkanu. Dakle, Evropska unija je veoma prisutna na području Zapadnog Balkana. Dobro je naglasiti da je Evropska unija takođe prisutna i u vojnom kontekstu ovde”, rekao je pukovnik Mostardi u emisiji Pola sata Demostata.

Ocenjuje da Srbija i Evropska unija imaju dobru saradnju po pitanjima učešća u misijama i operacijama pod okriljem EU, iako i dalje postoji prostor za unapređenje te vrste saradnje. “Sve ovo pokazuje da Srbija želi da bude deo Evropske unije, da želi da sarađuje u Zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU i veoma je dobro da je to vidljivo i da Srbija dobro radi na tome.  Nema dileme o tome koliko je profesionalno i sposobno vojno osoblje Srbije. Srbija je takođe postala deo Helbroka (HELBROC), borbene grupe EU, u kojoj je Grčka vodeća država, a Srbija učestvuje na nivou jednog voda, oko 50 ljudi, plus jedan tim predstavnika kancelarije za civilno-vojnu saradnju”, istakao je pukovnik Mostardi.

Navodi da Srbija u ovom momentu sarađuje u okviru tri misije Evropske unije: misiji EUTM (misija EU za obuku bezbednosnih snaga) u Mozambiku i to sa jednim oficirom, što smatra dobrim početkom saradnje.  Zatim, Srbija učestvuje sa šest članova vojnog osoblja u misiji EU za obuku bezbednosnih snaga u Somaliji, a sa sedam članova osoblja u misiji EU za obuku bezbednosnih snaga u Centralnoafričkoj Republici. Izrazio je zadovoljstvo “dobrom saradnjom od strane Srbije.”

Srbija je, zajedno sa još pet drugih zemalja: Severnom Makedonijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Slovenijom, deo Balkanskih medicinskih snaga. “Prošle godine su primile 6 miliona evra za unapređenje kapaciteta ovih snaga i ovaj novac je Evropska unija donirala. Ovaj novac će primiti  sve članice BMTF izuzev Slovenije budući da je Slovenija članica Evropske unije, a novac iz ovakvih fondova za pomoć ne može da se daje zemljama članicama već samo onim zemljama van Evropske unije”, istakao je pukovnik Mostardi.

Jedan od najznačajnijih projekata, koje je pokrenuo prilikom dolaska u Srbiju, 2020. godine, u saradnji sa Ministarstvom odbrane Srbije, je razvijanje saradnje u humanitarnom razminiranju. Ovaj projekat je tada otpočeo sa prvom fazom, koja je podrazumevala da se deset stručnjaka iz Ministarstva odbrane Srbije osposobe za razminiranje koristeći najnoviju tehnologiju za to, onu koju koriste zemlje Evropske unije. “Tokom 2021. godine, u novembru dodelili smo nagrade za završenu obuku, koje je uručio moj ambasador, ambasador Evropske unije.  I to je bio veliki uspeh jer je to bio opipljiv primer toga šta možemo da uradimo zajedno,” kaže Mostardi. Naredni korak u ovom projektu bi trebalo da se sprovede u bliskoj budućnosti, kada bi Srbija trebala da dobije opremu za razminiranje. Rekao je da je “obavešten pre nekoliko dana da je tender za ovo istekao, jer nije bilo kompanija koje su ispunjavale uslove koje Evropska unija  zahteva za učešće na našim tenderima.”

Smatra da su donacije Evropske unije važno pitanje o kome se ne govori previše u Srbiji, a mediji su samo jedan mali deo. “Shodno onome što ja znam, više od  trista miliona evra se svake godine donira Srbiji samo za unapređenje njenih kapaciteta. Ovo znači da se Srbiji pruža mogućnost da uđe u Evropsku uniju, i da se Srbiji omogućava da bude spremna da uđe u Evropsku uniju. Ali, ja ne vidim da se to ikako publikuje,” ocenio je pukovnik Mostardi.

Govorio je i o PESCO (Permanent Structured Cooperation) koji podrazumeva produbljivanje saradnje u oblasti odbrane između država članica Evropske unije. Ovaj projekat u početku bio je otvoren samo za zemlje članice Evropske unije, ali od kraja 2019. godine, otvoren je i za treće zemlje, što znači da i Srbija može da se priključi. Sve zemlje moraju da se saglase o prijemu nove članice. Postoje tri uslova za ulazak u PESCO: politički, materijalni i pravni. “Politički uslov znači da morate da delite iste vrednosti i principe sa Evropskom unijom. Ne možete da uđete u PESCO projekat samo zato što želite da budete deo njega. Morate da ubedite zemlje koje su deo projekta da možete da mu date dodatnu vrednost, kako bi vas izbarali”, objasnio je. Dodao je i da pravni uslovi zahtevaju da treća zemlja ima potpisan sporazum o bezbednosti informacija sa EU koji se primenjuje”.

Izdvaja značaj učešća Srbije na Šumanovom forumu, velikom međunarodnom okruglom stolu čiji je cilj da olakša međunarodni dijalog na visokom nivou o temama međunarodnog mira, bezbednosti i odbrane između Evropske unije, zemalja članica EU i partnera. Napominje i da je on nastao kao plod akcionog plana koji se zove Strateški Kompas i koji je EU formalno odobrila u martu 2022. godine, a čiji je cilj da osvetli kako aktuelna i potencijalna mirovna, bezbednosna i odbrambena partnerstva, mogu da odgovore na najhitnije bezbednosne pretnje i izazove. Nada se da će Srbija i ove godine, po drugi put, učestovati na Šumanovom forumu.