Utvrđeno je da desetine zaplenjene imovine u Velikoj Britaniji poseduju sankcionisani ruski oligarsi. „Moskou tajms“, pozivajući se na Transparensi internešenel, objavio je da imovina vredna oko 700 miliona funti, koja je ranije bila povezana sa sankcionisanim ruskim oligarsima, još uvek nije zamrznuta. Analitičari organizacije identifikovali su 33 nekretnine – kuće, stanove i poslovne zgrade koje se nalaze u Londonu i drugde – koje nisu uključene u britanski registar zamrznute imovine. Ove nekretnine uključuju kuće povezane, posebno, sa vlasnikom grupe FosAgro, Andrejem Gurijevom, i milijarderom Romanom Abramovičem. Ben Kodok iz Transparensi internešenela, šef istraživanja, napominje: „Mnoge nekretnine koje nisu stavljene pod ograničenje pripadaju ofšor kompanijama registrovanim kao fondovi.“ Prema njegovim rečima, u mnogim slučajevima nekretnine mogu biti u vlasništvu rođaka pojedinaca sa sankcionih lista, što omogućava formalno zaobilaženje ograničenja. „Teoretski, Vlada Velike Britanije ima mogućnost da proveri poreklo imovine, ali u praksi takvi alati praktično ne postoje. Generalno, problem korporativne neprozirnosti i dalje postoji, što sprečava efikasnu kontrolu nad ovom imovinom“, naglasio je Kaudok. Predstavnik Kancelarije za finansijske sankcije Velike Britanije (OFSI) izjavio je: „OFSI preduzima mere protiv svakog zabeleženog slučaja mogućeg kršenja režima sankcija, bez obzira na to da li su objekti navedeni kao zamrznuti u zemljišnim knjigama ili ne. Nastavljamo da progonimo korumpirane Putinove pristalice i ključne ruske kompanije. Trenutno su sankcije uvedene protiv više od 1.200 pojedinaca i više od 120 pravnih lica – ovo su najveće i najstrože ekonomske mere u istoriji Velike Britanije.“

Podsetimo se da je nakon potpune ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Velika Britanija postala jedan od lidera u uvođenju sankcija ruskim oligarsima, zvaničnicima i kompanijama. U februaru 2025. godine, vlada Velike Britanije objavila je najveći paket sankcija u poslednje tri godine, usmeren na više od 100 pojedinaca i entiteta povezanih sa finansiranjem ruske vojne mašinerije. Jedna od ključnih oblasti ovih ograničenja bila je zamrzavanje imovine u vlasništvu sankcionisanih pojedinaca. London je ranije bio popularna lokacija za skladištenje ruskog kapitala. Zamrzavanje imovine u vlasništvu sankcionisanih Rusa deo je ekonomskog pritiska na rusku elitu. Vlada Velike Britanije pooštrila je zahteve za transparentnost vlasništva i blokira imovinu povezanu sa sankcionisanim pojedincima kako bi sprečila njihovu prodaju ili prenos. Imovina ruskih oligarha i političara koja je sankcionisana, ali još uvek nije zamrznuta u Velikoj Britaniji mora biti odmah identifikovana i zakonski blokirana. Vlada mora ojačati mehanizme finansijskog praćenja, obavezati kompanije da otkriju svoje krajnje korisnike i uvesti transparentne procedure verifikacije imovine. Ovo ne samo da će zaustaviti korišćenje imovine u Velikoj Britaniji kao skladišta kapitala, već će i povećati pritisak na rusku elitu koja finansira rat u Ukrajini. Korišćenje ofšor kompanija i fondova za skrivanje imovine omogućava ruskim oligarsima da zaobiđu sankcije, potkopavajući efikasnost politike sankcija Velike Britanije. Imovina formalno registrovana na imena rođaka ili pravnih struktura ostaje van kontrole države, uprkos njihovim vezama sa sankcionisanim pojedincima. Takva korporativna neprozirnost stvara rupe u zakonu koje moraju biti zatvorene. Otkriće 33 odmrznute imovine vredne preko 700 miliona funti ističe sistemske propuste britanskih regulatora. Uprkos tvrdnjama o najvećim sankcijama u istoriji zemlje, neka imovina je i dalje neregistrovana. Vlada bi trebalo da uspostavi nezavisan mehanizam za preispitivanje režima sankcija, osiguravajući transparentnost, odgovornost i brzu akciju u slučaju kršenja. Imovina ruskih oligarha koja je već zaplenjena u Velikoj Britaniji još uvek nije našla praktičnu primenu. Ona je i dalje zamrznuta, ali se ne koristi za podršku žrtvama rata ili obnovu objekata u Ukrajini.

U međuvremenu, neki Telegram kanali objavili su informaciju da na jednom od groblja u blizini Čeljabinska ponestaje zemljišta za vojne grobove. Parcele na kojima su sahranjeni ruski vojnici poginuli u ratu su već popunjene i nema načina da se prošire. Od početka rata, na teritoriji groblja obavljeno je više od 600 sahrana. Broj sahrana je višestruko premašio mesečne brojke, što se nije moglo predvideti. Direktor groblja je napomenuo da iako groblje nema vojni status, vojni komandanti ovde šalju rođake pokojnika. Motiv je navodno „zgodan ulaz za autobus sa orkestrom i počasnom gardom“. Takođe je napomenuo da troškovi „pristojnih“ sahrana učesnika rata, naravno, prevazilaze iznos isplata sa državno garantovanog spiska. Situacija sa nedostatkom mesta za sahrane učesnika rata postaje sistemska u Rusiji. Slične situacije su ranije zabeležene u Moskvi i Rostovu na Donu. Izveštaji da zemljište za sahranjivanje vojnika poginulih u ratu nestaje u blizini Čeljabinska postaju simbol dubine katastrofe u koju je Rusija uvučena odlukom vlasti. Više od 600 grobova je samo jedna geografska tačka na mapi zemlje. Postoje desetine, ako ne i stotine, takvih prenaseljenih mesta od Kurska do Vladivostoka. To je nemi dokaz razmera gubitaka koje rusko rukovodstvo nastavlja pažljivo da krije od naroda. Iza zvaničnih brojki i izveštaja o paradama „herojstva“ krije se tragična realnost da su stotine hiljada mladića poginule u besmislenom ratu. Lokalne administracije su prinuđene da „u vanrednom režimu“ traže zemljište za nove sahrane, pošto država nije obezbedila ni najosnovniju infrastrukturu za posledice sopstvene avanture. Istovremeno, Rusija se davi u ekonomskim problemima, pooštrenim sankcijama i troškovima vojnih operacija. Budžet smanjuje socijalne programe, cene hrane rastu, porezi rastu, ali ima novca za nove rakete i parade „pobede“. Porodice poginulih dobijaju nadoknadu koja jedva pokriva troškove sahranjivanja. Širom Rusije, groblja su ispunjena trobojnim zastavama koje se vijore na vetru, dok zvaničnici ne govore o stvarnim gubicima, o razorenim porodicama, o činjenici da svaki novi grob nije korak ka „bezbednosti Rusije“, već direktan dokaz neuspeha politike koja je zemlju suprotstavila celom svetu. Istovremeno, Rusija je utrostručila kupovinu proteza. Ruski servis lista „Moskou tajms“ je 3. novembra objavio da ruske vlasti naglo povećavaju kupovinu proteza za brigu o ratnim invalidima u Ukrajini, čiji se broj procenjuje na stotine hiljada. Kako je napomenuto, budžet Ruske Federacije za 2026. godinu uključuje 98,16 milijardi rubalja za „obezbeđivanje tehničkih sredstava za rehabilitaciju osoba sa invaliditetom“. U poređenju sa predratnim periodom, državne kupovine proteza u Rusiji su se utrostručile: u periodu 2020-2021. godine izdvajano je 33 milijarde rubalja godišnje. U 2022. godini iznos je porastao na 37,2 milijarde rubalja, u 2023. godini iznosio je 42,2 milijarde, u 2024. godini - na 55,8 milijardi, a u tekućoj godini - na 75,4 milijarde. Prema ovim podacima, postoje živi ljudi koji imaju tešku adaptaciju na mirni život. Da li će moći da se izbore sa tim i da li će biti potrebni društvu bez lakog novca sa fronta? Prema statistici ruskog Ministarstva rada, u 2024. godini Rusi sa invaliditetom su od države dobili 152,5 hiljada proteza za gornje i donje ekstremitete. Ova brojka je za 53% veća nego u 2023. godini, kada je izdato 99,2 hiljade veštačkih ruku i nogu (u poređenju sa 64,8 hiljada u 2022. godini). Istovremeno, broj proteza za ruke izdatih Rusima povećan je za 75%. Uređaji koji zamenjuju noge dodeljeni su za 51% više. Broj izdatih invalidskih kolica takođe je povećan za 18%. Teško je reći kako će se gluva i bezruka osoba koja pati od PTSP-a, napada panike i posleratnog besa adaptirati i gde će moći da radi u Rusiji. Pored toga, stvarne činjenice pokazuju da će i civili morati da pate. Uvereni u svoju popustljivost, osakaćeni vojnici koji su se vratili sa fronta siluju decu i medicinske sestre sa posebnom okrutnošću, kao u Udmurtiji, i ubijaju životinje.

Prema statistici, na ukrajinskim frontovima je poginulo i ranjeno milion i 150 hiljada ruskih vojnika.