Na samitu su, pored lidera Nemačke i Italije, učestvovali najviši predstavnici Srbije, Crne Gore, Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova, kao i predstavnici Evropske unije i sedam država članica EU. Oni su podržali Akcioni plan za regionalni ekonomski prostor na Zapadnom Balkanu. Potpisan je sporazum o transportnoj zajednici Zapadnog Balkana, koji bi trebalo da pruži novu perspektivu infrastrukturnom povezivanju država koje čekaju na prijem u EU. BiH nije potpisala taj sporazum zbog nesaglasnosti entiteta o tom pitanju.

Analitičari su uoči samita isticali da je jedan od ciljeva procesa Berlin plus i suzbijanje rastućeg ruskog uticaja u regionu, a potvrda te teze došla je kroz usta italijanskog premijera Paola Đentilonija, koji je upozorio da EU mora da drži otvorena vrata članstvu država Zapadnog Balkana ili rizikuje da Rusiji i drugim svetskim silama dozvoli povećanje uticaja na tom prostoru.

U regionu je postojala bojazan da bi berlinski proces mogao da bude zamena za članstvo u EU, a evropski komesar za dobrosusedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han rekao je da osnivanje regionalne ekonomske zone nije suprotno ideji integracije u EU. „To je stvaranje prostora od oko 20 miliona ljudi na kojem će konačno postojati slobodan protok roba i usluga“, rekao je Han. On je istakao i da EU želi da u narednim godinama investira oko milijardu evra u zemlje Zapadnog Balkana.

Premijerka Srbije Ana Brnabić, kojoj je samit u Trstu bio prvi veliki međunarodni skup na kojem je učestvovala posle nedavnog izbora na tu funkciju, rekla je da se mora prevazići situacija da jedan dobija, a drugi gubi. „Moramo da razmišlajmo da svi dobijamo“, rekla je Ana Brnabić, i istakla da je Srbija posvećena regionalnoj saradnji. Ona je u Trstu razgovarala sa nemačkom koleginicom Angelom Merkel i njih dve su se saglasile da digitalizacija, pokretanje inovacija i start-ap firme mogu biti nova perspektiva zemalja Zapadnog Balkana.

Nemačka štampa bavila se skupom u Trstu, a neki autori ideju o regionalnoj ekonomskoj uniji vide kao rađanje nove Jugoslavije, javlja nemački državni medij Dojče vele. Portparol za spoljnopolitička pitanja poslaničkog kluba SPD u Bundestagu Nils Anen u tekstu za Frankfurter algemajne cajtung navodi da Nemačka i EU moraju da se jače angažuju i da jasno stave do znanja da pregovori o članstvu moraju biti vođeni ozbiljno, te da evropska perspektiva ostaje ali da o regionalnom pomirenju i principima pravne države kao preduslovima nema diskusije. On ističe i da EU ne bi smela da ublaži uslove za pristup, jer bi time ispustila sredstva pritiska na vlade na Zapadnom Balkanu, koje moraju da prihvate kanon vrednosti EU. „Poštovanje demokratskih institucija, prava opozicije i sloboda štampe nisu stvari koje mogu da se dovode u pitanje i EU mora da izvrši nedvosmislen pritisak na te zemlje da sprovedu reforme“, naveo je, između ostalog Anen, piše Dojče vele.

Dnevnik Velt je objavio članak „Zašto Brisel hoće da stvori novu Jugoslaviju“. „Ideja je rođena na Balkanu. Formulisao ju je srpski predsednik Aleksandar Vučić – zar ne bi bilo praktično da se zemlje na Balkanu povežu zajedničkim ekonomskim prostorom? To bi mogao biti prvi korak ka pristupanju EU, koja je brzo i zahvalno počela da razmatra tu ideju“, navodi autor Boris Kalnoki. On dodaje da bi carinska i transportna unija Srbije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Makedonije i Albanije  bila unija čije bi članice, osim Albanije, bile siromašnije zemlje naslednice Jugoslavije. „Lako je razumeti zašto bi to Beogradu moglo da se svidi. Srbija bi u toj slici bila težište kojem gravitira sve ostalo. Kao što je Beograd dominirao u staroj Jugoslaviji, tako bi bio dominantan i u ovoj Novojugoslaviji“, navodi Kalnoki.

Američka agencija AP navodi upozorenje italijanskog premijera o riziku od mogućeg jačanja Rusije i drugih sila na Balkanu i navodi Đentilonijeve reči da proširenje EU „nije iza ćoška“ ali da to mora ostati konkretna mogućnost za Albaniju, Bosnu, Kosovo, Makedoniju, Crnu Goru i Kosovo. Ta agencija piše da je interes EU za region podstaknut rastućim uticajem Rusije na Balkanu, koji Moskva smatra tradicionalnim područjem interesa. „Ruski napori su najviše vidljivi u Srbiji, gde rade mediji koje finansira Moskva i pojačane su i ekonomske i vojne veze između dve države“, navodi AP. Ta agencija piše da je Srbija ostala poslednji saveznik Moskve u regionu, pošto je drugi istorijski partner, Crna Gora, učinila odlučan zaokret prema Zapadu priključenjem NATO ove godine. AP je naveo da je Trst izabran za mesto održavanja samita kao simbolični most između EU i Balkana.

Britanska agencija Rojters javlja da je Bosna i Hercegovina bojkotovala potpisivanje sporazuma o transportnoj zajednici, dok je Kosovo izigralo pokušaj EU o uspostavljanju carinske unije na Balkanu na samitu u Trstu na kojem su „još jednom izneta obećanja ali ne i čvrst raspored“. Rojters piše da se Kosovo usprotivilo carinskoj uniji jer u velikoj meri zavisi od carinskih prihoda, a BiH nije potpisala transportni sporazum zbog protivljenja Republike Srpske. „Ponuda na stolu nije ono što nam je predstavljeno u februaru (u Sarajevu)“, rekao je kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj Rojtersu. Britanska agencija navodi da se domaćin samita Đentiloni usprotivio neograničenom zamrzavanju proširenja unije. „Ne mislim da bi zamrzavanje ovog procesa u narednih 10 godina moglo da bude podnošljivo za ove države i ne mislim ni da bi bilo korisno za EU“, rekao je Đentiloni.

Portal Politiko.eu navodi da se Evropska unija nadala čvrstom stisku Zapadnog Balkana na samitu u Trstu, a da je dobila tek mlitavo rukovanje. „Moramo da ponovo utemeljimo Evropu“, citira Politiko reči predsednika Francuske Emanuela Makrona na konferenciji za novinare u Trstu. Taj portal navodi da je Angela Merkel stajala ispred školskog vojnog broda kada je potvrdila da će se slabašne države jugoistočne Evrope pridružiti EU – jednog dana. „Zapadnobalkanski samit nam je pokazao da je naša zajednička dužnost da osiguramo da se te zemlje dobro razvijaju i da se polako ali sigurno kreću ka EU“, rekla je Angela Merkel, navodi Politiko. Taj portal piše da je šest premijera prihvatilo akcioni plan o regionalnom ekonomskom prostoru, ali da se predlog o carinskoj uniji nije pokazao kao popularan, naročito za Crnu Goru i Kosovo, čije male ekonomije zavise od carina na uvoz i koje su daleko od prihvatanja ideje o odricanju od tih prihoda. „U nekim državama su zabrinuti da bi carinska unija mogla da bude zamena za EU ili da bi to mogla da bude rekonstrukcija Jugoslavije“, rekao je za Politiko srpski minsitar spoljnih poslova Ivica Dačić. Regionalni ekonomski prostor je, sa druge strane, nešto o čemu bi svi trebalo da se slože i u tom smislu smo zadovoljni“, rekao je Dačić.

Istraživačko-izdavački centar Demostat i Fondacija Konrad Adenauer će u petak, 14. jula, u Medija centru u Beogradu organizovati skup „Posle samita u Trstu“ na kojem će biti reči o dometima samita u Trstu i procesa Berlin plus. Na skupu će, između ostalih, govoriti poslanica Srpske napredne stranke i predsedavajuća parlamentarne grupe prijateljstva Nemačka-Srbija Vesna Marković, poslanica Saveza vojvođanskih Mađara i članica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač i bivši ambasador Srbije u Hrvatskoj Radivoj Cvetićanin.