Bez definitivnog rešenja za Kosovo

Točak mora da se okreće 

Neće to biti ni preloman ni odlučujući momenat za rešavanje kosovske krize i drugih otvorenih pitanja na takozvanom Zapadnom Balkanu, ali  bi mogao da bude važna etapa u tom procesu.

Bez
foto: Demostat (ilustracija)

Bez definitivnog rešenja za Kosovo

Točak mora da se okreće 

Neće to biti ni preloman ni odlučujući momenat za rešavanje kosovske krize i drugih otvorenih pitanja na takozvanom Zapadnom Balkanu, ali  bi mogao da bude važna etapa u tom procesu.

autor teksta
Dragan Janjić | Demostat | Beograd 25. Apr 2019 | Analize

Tako bi se, otprilike približno, mogla opisati očekivanja od skupa u okviru Berlinskog procesa koji se održava 29. aprila u Berlinu a tokom koga će se predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, sastati sa namačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emenuelom Makronom.

Skup je posvećen Zapadnom Balkanu, a uečestvovaće i zvaničnici Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije, Hrvatske i Slovenije.

Za ovakva očekivanja, bar kada je reč o Kosovu, temi koja ima ključni značaj za Beograd, postoje najmanje dva važna razloga.

Prvi je da možda najvažniji "igrač" u celoj priči, Sjedinjene Američke Države, nije direktno uključen, a drugi je da se  Evropska unija (EU) nalazi  usred izbornog procesa za Evropski parlament i potom određivanje Evropske komisije (EK), tako da u ovom trenutku nema kapacitet da isposluje veliki i bitan napredak.

Za Srbiju i za rešavanje kosovske krize biće važna neformalna večera koju priređuju kancelarka Merkel i predsednik  Makron.

Oni verovatno žele da još jednom stave do znanja zemljama regiona ono što se odavno zna  - da se odluke o proširenju EU ne donose u Briselu nego u zemljama članicama. A to znači da, bez obzira na to šta će se u budućnosti događati sa uticajem administracije u Briselu, reč članica, a naročito onih najvećih, mora biti uvažavana.

Ukoliko, dakle, države regiona žele da uđu u EU, o ovom "detalju" moraju pažljivo da vode računa. To se odnosi i na kosovsku krizu, svakako najozbiljniji politički problem sa kojim se region suočava.

Obavešteni sagovornici u Briselu kažu da članice EU nisu zadovoljne učinkom Federike Mogerini i da joj se naročito zamera blagonaklon stav prema ideji o razgraničenju odnosno razmeni teritorija između Beograda i Prištine.

To je još jedan razlog koji motiviše vodeće članice EU da na sastanku u Berlinu pošalju poruku da je Evropa veoma zainteresovana za razvoj događaja u regionu i da njene vodeće članice žele da zadrže što je moguće veći uticaj na prilike u tom  delu Evrope.

Najvažnija "šargarepa" u tom procesu je evropska perspektiva za region, a tu šargarepu u rukama drže članice EU.

Foto: BETA

Očekivanja

Za očekivati je da će Beograd i Priština od Merkelove dobiti upozorenje da Nemačka ne gleda blagonaklono na ideju o razgraničenju odnosno o razmeni teritorija a sličan stav, samo nešto blaži, ima i Pariz. Razlog tome je strah da bi promene granica mogle da postanu prihvatljive pa da se ideja "prelije" na Bosnu i Hercegovinu (BiH), a možda i na Makedoniju i Crnu goru.

To bi, opet, moglo da koristi Rusiji u vezi sa Krimom i drugim spornim teritorijama, poput otcepljenih područja u Gruziji. U tom smislu i odluka američkog predsednika Donalda Trampa o priznanju Golana kao dela Izraela došla je u nepovoljnom trenutku za EU", kaže jedan obavešten diplomatski izvor u Briselu.

Sastanak u Berlinu će, dakle, biti neka vrsta sučeljavanja koncepta razgraničenja, odnosno razmene teritorija, kome Vašington nije nenaklonjen, i koncepta nepromenljivosti granica koji podržava Berlin i, istina sa nešto manje entuzijazma, Pariz.

Pri tome ne treba očekivati da se cela priča pretvori u neku vrstu stvarnog sučeljavanja između Brisela odnosno EU sa jedne i Amerike sa druge strane. To znači da će njihovo "nadgornjavanje" prevashodno ići preko zemalja regiona u kojima i jedni i i drugi žele da osiguraju što je moguće veći uticaj.

Važna zajednička tačka koja povezuje njihove ineterse je želja da se umanji uticaj Rusije, Kine i drugih vanevropskih aktera na Balkanu i u tom delu će svakako nastojati da sarađuju. 

Neki konkretni koraci mogu se očekivati tek nakon izbora u EU koji će biti u maju i postavljanje nove Evropske komisije, što se očekuje u oktobru ove godine. Tad će se znati ko će umesto Federike Mogerini biti poverenik EU za evropske poslove.

Obavešteni izvori kažu da bi, u skladu sa porastom interesa u evropskim centrima za stanje na Balkanu, mogla da bude uspostavljena i nova funkcija - poverenik za Zapadni Balkan.

Njegov (ili njen) zadatak bio bi da iznova pokrene pregovore Beograda i Prištine. Ukoliko se to zaista dogodi, krajem ove i početkom iduće godine mogli bi uslediti važni potezi u rešavanju kosovskog problema.

foto: Demostat (ilustracija)

Interesi

Posmatrači u Briselu kažu da bi, u načelu, srpskoj strani mogla da bude ponuđena nešto jača autonomija na severu Kosova, a Prištini obećanje da granice neće bit menjane. "Radiće se dalje na kvadraturi kruga, odnosno na pronalaženju načina da se normalizuju odnosi Beograda i Prištine, a da Beograd barem za početak ne treba da prizna Prištinu", ocenjuje jedan obavešten izvor. To je, naravno, dalje samo okvirna ideja koju u evropskim centrima vide kao moguću formulu za nastavak pregovaračkog procesa i eventualno rešavanje krize. Mnogo toga će zavisiti i od situacije na terenu, odnosno spremnosti, ali i objektivnog kapaciteta, lokalnih vlasti da osiguraju potrebnu podršku na domaćoj političkoj sceni.

Pored evropske perspektive, EU bi zemljama Zapadnog Balkana mogla da ponudi još jednu "šargarepu", više novca za razvoj regiona.

Za sada se nezvanično pominje oko 700 miliona evra, što uključuje i novac koji Turska u okviru IPA2 nije dobila zbog kršenja ljudskih prava.

Finansijska podrška razvoju je svakako važan adut i može da utiče na lokalne prilike, ali nije obavezno od odlučujućeg značaja.

Prvi i osnovni uslov je politička volja za mirno rešavanje problema što, bar kada je reč o Srbiji i Kosovu, podrazumeva spremnost obe strane na kompromise. A do takve spremnosti će se teško doći bez jasne podrške Amerike i makar prećutne saglasnosti Rusije.

Jer, izvesno je da Vašington ima ogroman uticaj na prilike na Kosovu dok Moskva može (istina ne u tako velikoj meri) da utiče na Srbiju.

Dve velike sile imaju svaka svoj globalni interes kojim se rukovode u odnosu na svaku krizu na planeti. Balkan je mesto na kome se ti interesi sučeljavaju.

Održavanjem sastanka u Berlinu kancelarka Merkel očito namerava da pokaže da EU ostaje pri tome da je na njoj da pruži najsnažniji zamajac stabilizaciji prilika na jugoistoku Evrope.

Kada se politički točak ne bi dalje vrteo, ceo process mogao bi da stane i potom propadne.

Komentari
Analize
Svi imaju predlog o Kosovu
Svi imaju predlog o Kosovu

Od okupljanja u kojima je zimus po gradovima Srbije demonstriralo protiv Vučić...

Političke lekcije "Igre prestola"
Političke lekcije "Igre prestola"

Zavesa na planetarno popularnu seriju “Igra prestola” spušten...

Vučiću je potrebna nova opozicija
Vučiću je potrebna nova opozicija

Pošto slede parlamentarni i lokalni izbori 2020. dakle, Vučiću su potre...

"Okupiraj predsednika" do Vidovdana
"Okupiraj predsednika" do Vidovdana

Istina, na njemu se ne deli reklamni materijal stranke, hemijske olovke i upalja...

Koliko je iskreno savezništvo Vučića i Zapada
Koliko je iskreno savezništvo Vučića i Zapada

Slika iz Berlina koja je doprla do publike u Srbiji nudila je sve drugo, sem va...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web