Sindikalni interes iznad partijskog

- Nemačka jedna od retkih zemalja u kojoj se socijalni dijalog odvija na zadovoljavajući način

- Sindikati imaju veoma važnu ulogu i u političkom životu Nemačke, većina poslanika sindikalci

- Model socijalne tržišne privrede adekvatno štiti sindikalna i radnička prava

Sindikalni
printscreen

Sindikalni interes iznad partijskog

- Nemačka jedna od retkih zemalja u kojoj se socijalni dijalog odvija na zadovoljavajući način

- Sindikati imaju veoma važnu ulogu i u političkom životu Nemačke, većina poslanika sindikalci

- Model socijalne tržišne privrede adekvatno štiti sindikalna i radnička prava

autor teksta
Gojko Vlaović | Demostat | Beograd 2. Aug 2017 | Analize

Položaj i tretman  sindikata u Nemačkoj je nesporno među najboljima u Evropi i ta zemlja bi definitivno trebalo da bude ogledni primer ispravnog i korektnog ponašanja kada je reč o radničkim pravima, kaže za Demostat Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga".

Prema njegovim rečima, Nemačka je uz skandinavske zemlje, države Beneluksa i Sjedinjene Američke Države jedina zemlja u svetu za koju bi se moglo reći da se socijalni dijalog u njoj odvija na zadovoljavajući način. - U Nemačkoj je obavezno da poslodavac i sindikati dogovore i potpišu kolektivni ugovor a da radnicima bude omogućeno sindikalno organizovanje. Ono što je specifično je to da takva pravila i kodeksi korektnog ponašanja ne važe samo u toj zemlji već i u svim drugim državama u kojima nemačke kompanije  investiraju. šta više, nemački poslodavac u tim slučajevima traži i od svojih kooperanata da zaključe kolektivne ugovore sa zaposlenima i dozvole im sindikalno organizovanje. Na taj način je omogućeno da se štite radnička prava velikog broja zaposlenih - objašnjava Veselinović.

foto: Stanislav Milojković

On dodaje da sindikati imaju veoma važnu ulogu i u političkom životu Nemačke. - Bez obzira da li je reč o levičarskim, centrističkim ili desničarskim partijama sve one u svojim redovima među poslanicima nemačkog parlamenta imaju članove sindikata. Nisu svi poslanici - sindikalci istovremeno i sindikalni funkcioneri ali svi oni imaju sindikalnu člansku knjižicu. Takođe, nemaju sve parlamentarne stranke srazmeran broj sindikalaca u svojim redovima ali karakteristika nemaćke politike je da ih ipak ima svaka. Tako recimo u parlamentu Nemačke od 650 poslanika čak njih 450 dolazi iz redova sindikata.

U Srbiji u Skupštini sa druge strane na žalost nemamo ni jednog sindikalnog predstavnika. Kad se to uzme u obzir potpuno je jasno da bi na tom planu Srbija trebalo da sledi pozitivan primer Nemačke - ističe Veselinović. Naš sagovornik ističe da je karakteristika Nemačke i to da se u toj zemlji donosi najmanji broj zakona koji bi se mogli okarakterisati kao antiradnički. - Razlog zbog čega je to slučaj u Nemačkoj i Austriji je taj što sindikalci - poslanici sindikalni interes stavljaju iznad partijskog. I to se dešava bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju. Kada je reč o zakonima bitnim za egzistenciju radnika oni glasaju po sindikalnoj svesti a ne partijskoj liniji - navodi Veselinović.

Prvi čovek USS "Sloga" kaže za Demostat da su saveti zaposlenih koji postoje u Nemačkoj veoma dobra stvar za radnike u toj zemlji ali ne i za Srbiju. - U tim savetima zaposlenih nemački radnici to jest njihovi izabrani predstavnici saodlučuju sa poslodavcem o mnogim važnim pitanjima za firmu. Sindikati u Nemačkoj su veoma moćni a radnici imaju veoma izraženu svest šta je njihov klasni interes i u redovima saveta zaposlenih su isključivo ljudi koji su tu došli na preporuku ili uz odobrenje sindikata.

Na žalost, bar u ovom trenutku klasna svest radnika u Srbiji je kod većine na veoma niskom nivou. To poslodavcima omogućava da u savete zaposlenih postave sebi lojalne i potkupljive kadrove koji ne zastupaju interese radnika i sindikata već su puke marionete menadžmenta. U Srbiji postoji institucija saveta zaposlenih u zakonodavstvu a u nekim preduzećima su čak i formirani ali praksa pokazuje da oni ne štite interese zaposlenih već su "produžena ruka" poslodavaca. To naravno nije dobro i na taj način se menja suština postojanja tih tela. Dakle, možemo zaključiti da su saveti zaposlenih veoma dobro rešenje za dobro organizovanu radničku klasu i sindikate u Nemačkoj dok u Srbiji oni omogućavaju zaloupotrebu i mahinacije u korist poslodavaca - kaže Veselinović.

foto: Stanislav Milojković

Inače, stručna javnost u Srbiji smatra da model socijalne tržišne privrede koji se primenjuje u Nemačkoj garantuje da je položaj radnika zakonski daleko kvalitetnije zaštićen u toj zemlji nego u nekim drugim razvijenim zemljama. Sindikati imaju veoma važnu ulogu kako u životu kompanije tako i u zaštiti radničkih prava. Zakonski je propisano da su poslodavci dužni da sa sindikatima izrade kolektivne ugovore kojim će se urediti oblast prava i obaveza zaposlenih. Time je sindikatima data velika moć jer je poslodavcu onemogućeno da otpusti bilo kog radnika a da se sindikat prethodno ne saglasi sa tim ili da na bilo koji način šikanira i tlači radnike. Kolektivnim ugovorima se striktno preciziraju visina ličnih dohodaka, vrednost prekovremenog rada, nadoknade ili beneficije za ishranu radnika dok su na poslu  kao i mnoga druga pitanja važna za standard zaposlenih.

Jedna od privilegija koju imaju radnici u Nemačkoj je da preko svojih izabranih predstavnika u savetima zaposlenih mogu da odlučuju o gotovo svim važnim stvarima vezanim za rad kompanije (primera radi, poslovnih sanacija, broja zaposlenih koji će napustiti kolektiv...) sa izuzetkom investicione politike koja ostaje ekskluzivno pravo vlasnika kapitala. U Nemačkoj šef sindikata ima veoma veliku platu na nivou one koju prima menadžment. To je zbog toga kako bi on mogao da bude nezavistan i nepotkupljiv te da na adekvatan i kvalitetan način štiti interese zaposlenih. Sindikalci i poslodavci su ti u Nemačkoj koji treba u okviru socijalnog dijaloga da se dogovore o svim segmentima zaštite prava i obaveze zaposlenih. U slučaju da do toga ne dođe sindikati organizuju štrajkove koji su masovni i učinkoviti.

Komentari
Analize
Politička nekorektnost u službi izborne kampanje
Politička nekorektnost u službi izborne kampanje

Dotad neprihvatljive izjave uperene na osetljive teme, snažno su obeležile izb...

Građani Srbije o Kosovu: Između srca i razuma
Građani Srbije o Kosovu: Između srca i razuma

…naslaga mitske svesti i duge tradicije, teškog istorijskog i skor...

Srpska politika između Istoka i Zapada
Srpska politika između Istoka i Zapada

Srpski mediji bliski vlastima i vodeći funkcioneri uložili su veliki napor da ...

Ulazi li opozicija u Vučićev rijaliti
Ulazi li opozicija u Vučićev rijaliti

Sam termin “okrugli sto” sada se može shvatiti kao opelo još...

Vučićev lov na "crveni oktobar"
Vučićev lov na "crveni oktobar"

U oktobu 2014. kada je Vladimir Putin bio specijalni gost na vojnoj paradi njemu...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2018. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web