Tog prošlog puta izborna bitka se vodila za lokalnu vlast u Beogradu 2018. ali je predsednik Srbije i SNS uspeo da svoju kampanju izmesti. Dan glasanja je bio 4. mart 2018. a 27. februara Vučić je prisno i dugo razgovarao sa Angelom Merkel, sada odlazećom nemačkom kancelarkom. Merkel je izjavljivala da je impresionirana opštim napretkom Srbije. Čak i sa tradicionalno liberalnijim i sklonijim opoziciji biračkim telom prestonice, izbori su bili odlučeni u Vučićevu korist.

Srpska napredna stranka ne može da pobedi ubedljivo u Srbiji bez bliskih i toplih odnosa sa Moskvom jednostavno zato što je prorusko raspoloženje među srpskim građanima previše jako, smatraju pojedini ruski analitičari.

Rečenica „želim vam sreću na izborima“ koju je predsednik Rusije Vladimir Putin izgovorio u Sočiju Vučiću pred TV kamerama, zato je po njima, ključna poruka. Jer, bliskost sa Putinom određuje političku budućnost i Vučića i njegove partije, procenjuju oni.

Treba međutim primetiti i da postoji velika uzajamnost u tim odnosima, i da su se Vučić i Putin i dosad ispomagali kada je reč o izborima. Tako je uvod u Putinovu predsedničku kampanju 2018. bila Vučićeva poseta Moskvi u decembru 2017, na Svetog Nikolu.

Vučić je u Moskvi bio i u julu 2020. u počasnoj loži, na paradi na Crvenom trgu, uprkos korona virusu i bez maski. Parada se održavala kao prikaz Putinove snage neposredno pre nego što su se građani Rusije na referendumu izjašnjavali o ustavnim promenama. Tim izmenama su Putinovi predsednički mandati „poništeni“ i on može ponovo biti reizabran (2024. i dalje).

Tako da, koliko god da simbolički Vučiću treba Putin, i to pred biračima i članovima svoje partije, važi i obrnuto. I Putinu je potrebno da pokaže da Rusi „nisu izdali Srbe na Balkanu“.

To ispomaganje ne mora da znači i neku suštinski drugačiju Vladu Srbije posle izbora u aprilu 2022. od ove koju vodi Ana Brnabić. Čak ni to da će biti više ministara koji su politički i poslovno vezani za Rusiju.

Brnabićeva je u Sočiju pozvana da zajedno sa brojnom privrednom delegacijom u decembru poseti Moskvu. Slično, kao što je to učinila, u prethodnom mandatu, u oktobru 2019. i potpisala trgovinski sporazum sa Evroazijskom eknomskom unijom.

Takođe, to ne znači ni neophodnost Ivice Dačića i Socijalističke partije Srbije, kao posebno „jake veze“ sa Rusijom. Vučiću je Dačić neophodan pre svega zato što dele isto biračko telo, i koliko god da opada broj Dačićevih glasača. U slučaju da dođe do razdora i do sukoba u vladajućoj koaliciji SNS-SPS, Dačić bi moguće politički nestao. Ali bi i Vučić pretrpeo nepopravljivu štetu, budući da mu je neophodna ubedljiva pobeda na predsedničkim izborima u prvom krugu, kako njegovi birači ne bi bili pokolebani.

Zanimljivo je da ono što je objavljeno kao Vučićev trijumf u Sočiju, a to je velikodušna Putinova odluka da se cena ruskog gasa za Srbiju neće menjati u narednih šest meseci, uprkos tome što je višestruko niža od tržišne, pripisuje socijalistima. Tumači se naime da je, po desetogodišnjem ugovoru koji upravo ističe, predviđeno da šest meseci može važiti stara cena dok se ne sklopi novi ugovor. Takav aranžman, sklopljen je, tvrdi se, zahvaljujući socijalisti Petru Škundriću, nekadašnjem ministru energetike. Međutim, prema dostupnim podacima, sporazum je potpsan u oktobru 2012. i potpis je stavila tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović, istina u prisustvu tadašnjeg premijera Ivice Dačića.

U izbornim nastupima ruske vladajuće stranke Jedinstvena Rusija i Vučićeve Srpske napredne stranke, takođe ima upadljivih i jakih sličnosti. Prilikom izbora za Dumu u septembru ove godine, objavljeno je da ima puno nestranačkih ličnosti na kandidatskoj listi Jedinstvene Srbije. Takav nastup imala je SNS i 2018. i 2020.

Ruske parlamentarne izbore obeležilo je ne samo „odsustvo opozicije“ čiji je vođa Aleksej Navaljni uhapšen i suđen, nego i odsustvo internet aplikacija koje je pokušala da uspostavi opozicija pod nazivom „pametno glasanje“. Primenjeno na lokalnim izborima u Moskvi 2019. to je „pametno glasanje“ podrazumevalo da se glasa za bilo koga, ko nije kandidat Jedinstvene Rusije. Mediji tvrde da na izborima u septembru, „pametno glasanje“ preko Interneta nije bilo moguće, budući da je aplikacija jednostavno nestala iz ponude Eplove i Guglove prodavnice, kao i sa Telegrama i Jutjuba. Putinova vlast je svoju opoziciju proglasila za ekstremističku, a slično radi i Vučićeva.

Najzad odmah po Vučićevom povratku iz Sočija, održava se izborni kongres SNS-a. A Jedinstvena Rusija, prema objavi Andreja Turčaka na Tviteru, zakazala je svoj kongres za 4. decembar. Prema nezvaničnim saznanjima u Beogradu, gost na tom kongresu Jedinstvene Rusije mogao bi da bude Milorad Dodik, lider SNSD Republike Srpske. Očekivanja da pitanje podrške Dodiku postane problem u odnosima Vučića i Kremlja, dosad nije ispunjeno. I Vučić i Dodik i Putin predstave za birače, svoje i „bratske“, igraju nepogrešivo.

^{Autorka je novinarka i Danasa}