Svet prema Makronu

Širi ugao - Ana Otašević

Šta je suština nove spoljne politike francuskog predsednika

NATO, Evropa, odnosi sa SAD i Kinom - Emanuel Makron je rešio da suštinski preusmeri francusku spoljnu politiku i najavio novu eru u međunarodnim odnosima. Ove promene odraziće se i na Srbiju.

Svet
Foto: BETA

Svet prema Makronu

Širi ugao - Ana Otašević

Šta je suština nove spoljne politike francuskog predsednika

NATO, Evropa, odnosi sa SAD i Kinom - Emanuel Makron je rešio da suštinski preusmeri francusku spoljnu politiku i najavio novu eru u međunarodnim odnosima. Ove promene odraziće se i na Srbiju.

autor teksta
Ana Otašević | Demostat | Beograd 6. Dec 2019 | Analize

Francuska nikada nije bila toliko zainteresovana za Zapadni Balkan. Njen predsednik, Emanuel Makron, najavio je veće angažovanje u ovom delu Evrope, što je išlo uporedo sa njegovim protivljenjem daljem širenju Evropske unije. Severna Makedonija i Albanija su prve žrtve. Izjava o Bosni i Hercegovini kao tempiranoj bombi zbog islamskog radikalizma i povratka dzihadista iz Sirije izazvala je burne reakcije u Sarajevu. Poseta Srbiji i susreti sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem i Hašimom Tačijem pokazali su da želi da se aktivnije uključi u rešavanje „zamrznutog sukoba” između Beograda i Prištine, ali i da podstakne političku, ekonomsku i kulturnu saradnju sa Srbijom.

Da bi se razumela Makronova politika prema Balkanu potrebno je razumeti njegov pogled na današnji svet. On je rezultat geopolitičke i strateške analize odnosa u globalnoj političkoj areni. Reč je o suštinskom zaokretu u spoljnoj politici Francuske koji najavljuje novu eru u međunarodnim odnosima. 

Smrt NATO, preispitivanje odnosa sa Rusijom i Kinom, suverenistička vizija Evrope – ambicija francuskog predsednika je da afirmiše evropsku civilizaciju u svetu u kome dominira borba dva ekonomska i tehnološka giganta – Sjedinjenih Američkih Država i Kine.

Promena dolazi u jeziku koji koristi Makron. Francuski predsednik odbacuje nemušti, tehnokratski jezik evropskih institucija. Njegove izjave su jasne i nedvosmislene, za razliku od uvijenih diplomatskih poruka evropskih predstavnika na koje smo navikli. Dosta je licemerja, poručuje Makron, Evropa je na rubu provalije.

„Znamo da civilizacije nestaju, zemlje takođe. Evropa će nestati (…) i svet će se formirati oko dva velika pola: SAD i Kine, a mi ćemo moći da biramo između toga ko će da nam dominira”, rekao je Makron u tradicionalnom obraćanju francuskim ambasadorima krajem avgusta u Parizu, upućujući ih u smernice svoje spoljne politike.

Odgovor je, veruje Makron, u afirmaciji „evropske civilizacije” i njenog suvereniteta. To znači smrt „Zapada” kao civilizacijskog koncepta koji je ušao u široku upotrebu krajem 80-ih godina, u vreme urušavanja Sovjetskog saveza, i preispitivanje odnosa sa glavnim evropskim saveznikom, Sjedinjenim Američkim Državama.

Francuski predsednik želi da postavi političke temelje Evropske unije. Stanje u uniji poredi sa opsenom koja je vodila Evropu u dva velika svetska rata. Analiza je ozbiljna, alarmanta. Izlaz vidi u promeni evropske arhitekture, u multilateralizmu naspram unilateralizma, u suverenizmu naspram multikulturalizmu i realpolitici naspram zapadnog univerzalizma. (Demostat je prošle godine u ovo vreme posvetio međunarodnu konferenciju upravo ovoj temi, povratku realpolitike u međunarodnim odnosima).

 

Francuska i SAD 

Sjedinjene Američke Države su dugo bile duhovni (i materijalni) vođa Zapada. Vašington je određivao vrednosti zapadne civilizacije. Zapadna hegemonija, rekao je Makron izlažući svoju viziju ambasadorima, traje od 18. veka – prvo je bila francuska, u vreme prosvetiteljstva, potom britanska u 19. veku, zahvaljujući industrijskoj revoluciji, a onda američka u 20. veku, kao posledica dva svetska rata i ekonomske i političke dominacije Sjedinjenih Američkih Država. 

Sa Donaldom Trampom Sjedinjene Američke Države su se odrekle liderske uloge u svetu i okrenule isključivo svojim interesima. Francuska je to doživela kao izdaju. „Brutalnost”, „demonstracija sile”, „imperijalna politika”, ovo nisu ocene američke spoljne politike koje stižu iz Kremlja, već iz francuskih diplomatskih krugova. „Vašington ne vodi više spoljnu politiku koja je koordinisana, već je namerno imperijalna”, primetio je na jednom skupu prošle godine dugogodišnji francuski ambasador u Ujedinjenim nacijama, Alen Dežame, bivši francuski ambasador i predsednik naučnog saveta fondacije Res publica koju vodi Žan Pjer Ševenman, nekadašnji ministar odbrane i Makronov savetnik za Rusiju.

 „Po prvi put smo suočeni sa američkim predsednikom koji ne deli naš evropski projekat, američka politika se razlikuje od tog projekta”, izjavio je Makron u intervjuu britanskom nedeljniku Ekonomist početkom meseca. „Postavlja se pitanje da li su Sjedinjene Američke Države i dalje naši saveznici”, rekao je bivši premijer Žan Pjer Rafaren i stručnjak za Kinu u obraćanju na radiju Frans enter početkom nedelje.

Do razilaženja francuskih i američkih interesa nije došlo sa Trampom, već i pre, sa Barakom Obamom koji je  prebacio težište američke spoljne politike sa Bliskog istoka na Pacifik. Kada govori o „greškama Zapadnjaka u nekim krizama i izborima koje su godinama unazad pravili Amerikanci, a koji nisu počeli sa ovom administracijom”, Makron misli na Bliski istok, na Bušov rat u Iraku u kome je Francuska odbila da učestvuje, na Obaminu odluku da ne podrži Francusku u bombardovanju Sirije i Trampovu odluku da povuče američke trupe sa severa Sirije, što je otvorilo vrata za tursku vojnu intervenciju protiv Kurda, zapadnih saveznika na terenu.

Francuska tradicionalno ima interese na Bliskom istoku, gde je pre sto godina zajedno sa drugim kolonijalnim silama crtala granice (sporazum Sajks-Piko iz 1916. godine kada je veći deo Bliskog istoka podeljen na francusku i britansku zonu uticaja i podela Sirije 1920. godine kada je francuska vojna uprava stvorila Liban da bi ugušila arapsku pobunu).

„Kada u našim razgovorima predsednik Tramp kaže: ’To je tvoje dvorište, nije moje’, kada izjavi: ’Teroristi, džihadisti koji su tamo, to su Evropljani, nisu Amerikanci’, kada kaže: ’To je njihov problem, ne moj’ – moramo da čujemo šta kaže”, rekao je Makron u intervjuu Ekonomistu.

Interesi Evrope i Sjedinjenih država se ne razilaze samo na vojnom, već i na ekonomskom planu. Vašington je za Zapad do nedavno bio garant svetske trgovine u doba globalizacije. Sa Trampovom politikom protekcionizma, sa devizom „Amerika na prvom mestu”, to više nije slučaj. „Pokušali smo da ubedimo Amerikance da rešavanje problema međunarodne trgovine nije u pokretanju trgovinskih ratova. Ali to ne funkcioniše ako ne uspemo da reformišemo Svetsku trgovinsku organizaciju”, rekao je Makron u obraćanju ambasadorima krajem avgusta.

U borbi dva ekonomska i tehnološka giganta, Kine i SAD, Evropa više nije zaštićena. Dogma slobodnog tržišta u izmenjenim geopolitičkim okolnostima može da se okrene protiv nje. „Evropu je pokretala logika koja je pre svega bila ekonomska, uverenje da tržišna ekonomija svima odgovara. A to nije tačno, ili više nije tačno”, kaže francuski predsednik.

Globalizacija je postala pretnja po suverenitet zemalja, u politički, ekonomski, tehnološki i kulturni. Makron se zato okreće tradiciji čije je temelje postavio francuski general i vođa Šarl de Gol, tradiciji vojne, političke, ekonomske i kulturne nezavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država i odbrane nacionalnih interesa od američke hegemonije.

Nakon što su na političkoj sceni francuske dugo dominirali proatlantisti i intervencionisti, od kojih su nama najpoznatiji Bernar Kušner i Bernar Anri Levi, koji su podržavali ratove ime univerzalnosti zapadnih vrednosti, na scenu stupaju suverenisti i degolisti sa različitih strana političkog spektra, poput Ševenmana i Rafarena.

 

Francuska i Evropska unija 

Ekonomska kriza 2008, migrantska kriza 2015, Bregzit, unutrašnje podele, razlaz sa SAD – sve to je dovelo Evropsku uniju do geopolitičke marginalizacije. 

Makron predlaže strategiju koja će je ujediniti kao političku, vojnu i kulturnu silu, a ne samo kao tržište. On želi uniju koja će crpeti snagu iz jedinstvene vizije koja se temelji na zajedničkim vrednostima, na „evropskoj civilizaciji”. „Projekat evropske civilizacije ne može da nosi ni katolička Mađarska ni pravoslavna Rusija, iako njihove vizije imaju kulturnu i civilizacijsku vitalnost”, kaže Makron. 

Na političkom planu želi suverenu Evropu, oslobođenu spoljnih uticaja. „Evropski suverenitet nije prazna reč. Greška je što smo je dugo prepuštali nacionalistima. To je lepa reč; ona govori da je, na kraju, narod taj koji odlučuje”, poručio je svojim ambasadorima. 

Da bi se postiglo jedinstvo unutar Evropske unije, potrebna je drugačija organizacija. O tome je Makron govorio 2017. godine na Sorboni, obrazlažući ideju o više prstenova Evropske unije sa različitim stepenom integrisanosti. Ova ideja je hladno dočekana u evropskim krugovima, naročito u istočnom delu unije, ali je težnja za drugačijom arhitekturom Evropske unije ojačala nakon Bregzita i izlaska Velike Britanije iz unije.

U traganju za idejama o novoj evropskoj konstrukciji Makron je poručio svojim diplomatama da “osnaže dijalog sa baltičkim zemljama, sa državama na istoku, sa Višegradskom grupom”. Svoje spoljnopolitičke aktivnosti usmerio je na bilateralne susrete, često sa zemljama koje je Pariz potpuno zapostavio, sa idejom da dobije nove saveznike i proširi manevarski prostor za francusku diplomatiju. „Bio sam u zemljama u kojima (francuski) predsednici nisu bili u poslednjih 15 ili 20 godina”, rekao je Makron francuskim ambasadorima. Francuski predsednik je za dve godine imao dvadeset bilateralnih susreta unutar Evropske unije. Primećujući da je „Nemačka bila mnogo efikasnija poslednjih 15 godina”, konstatovao je da je Francuska dosta izgubila na političkom, kulturnom i obrazovnom planu”.

 Foto: ActuaLitté [CC BY-SA 2.0], via Wikimedia Commons

Ulogu Francuske u Evropi vidi kao ulogu zemlje koja uspostavlja ravnotežu. Kao glavno oružje izvlači kartu diplomatije, pregovora, sporazuma, medijacije. U prvim redovima treba da budu ljudi sa idejama, veruje Makron, pa tek onda tehnokrate i stručnjaci za tehnička pitanja oko unije.

Zalaže se za suverenitet i na ekonomskom planu. “Mi smo najotvorenije i najnaivnije tržište”, rekao je ambasadorima. Suptilno provlači i pitanje suverenosti unutar Evropske unije kada je u pitanju ekonomska politika od koje je najveću dobit izvukla Nemačka, dok su neke druge zemlje, poput Grčke, dovedene do ruba propasti. Francuska se zalaže za drugačija pravila ekonomske utakmice unutar Evropske unije.

Makron upozorava da se tržišna ekonomija deformisala poslednjih decenija. Dogma slobodnog tržišta koje se samo reguliše pretvorila se u diktat finansijskog kapitalizma što je dovelo do ogromnog rasta nejednakosti. Francuski predsednik u tome vidi koren društvenih potresa koji su uzdrmali Francusku, kroz pokret „žutih prsluka”,  ali i druge zemlje Evropske unije.

Makron se zalaže za istinski ekonomski i finansijski suverenitet evra. „Ne kažem da treba da se borimo protiv dolara », poručuje, ali suverenitet evra znači „snažniju integraciju evro zone, veće približavanje finansijskih tržišta evro zone i njenih aktera”. To je i jedan od aspekata njegove ideje različito integrisanih „prstenova” unutar Evropske unije.

Ideja suverene Evropske unije odnosi se, prema Makronu, i na suverenitet njenih granica. „Potrebno je da bolje štitimo naše granice”, smatra francuski predsednik. Francuska je jedna od zemalja koje su na talas izbeglica i migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike reagovale povećavanjem bezbednosnih procedura i zakonskih prepreka za prijem migranata u strahu da bi oni mogli da predstavljaju bezbednosni rizik.

 

Francuska i NATO

„NATO je klinički mrtav”, odjeknula je Makronova dijagnoza u intervjuu Ekonomistu. To jest mrtav. Sa ovom konstatacijom se slaže veći deo francuske političke elite, ali i veliki broj evropskih šefova država, iako to ne iznose javno. Uloga NATO se do nedavno nije javno dovodila u pitanje, iako mnogima nije bilo jasno koji je smisao vojnog saveza koji je služio kao odbrana od sovjetske pretnje nakon raspada Varšavskog pakta. O tome govori i francuski predsednik. “NATO je napravljen kao odgovor na neprijatelja: Varšavski pakt; 1990-ih, nismo ni najmanje rasformirali ovaj geopolitički projekat kada je neprijatelj nestao. To je podrazumevalo da je Rusija još uvek neprijatelj”, rekao je u intervjuu britanskom listu.

Pokazne vežbe, kao što napad na Jugoslaviju i druge vojne akcije u svetu koje je NATO pokrenuo od završetka hladnog rata, dodatno su poremetile ravnotežu na svetskoj političkoj sceni i stvorile utisak o jednopolarnom svetu u kome SAD i njihovi saveznici preko NATO demonstriraju vojnu i političku nadmoć, kršeći međunarodne ugovore i međunarodno pravo i ignorišući međunarodne institucije.

U Francuskoj je ovakvo tumačenje bilo na marginama političkog života dok je NATO štitio njene interese. Situacija se sada promenila. Makron smatra da je nastojanje Zapada da nametne svoje vrednosti kroz promenu režima bila greška koja je dovela do dramatičnih rezultata. „To se desilo u Iraku i u Libiji, u jednom trenutku je to bila namera i u Siriji ali je propalo. To je deo pristupa Zapada; rekao bih u opštim terminima da je to bila greška na početku veka, bez sumnje kobna, koja je potekla iz sprege dve stvari: ’prava na intervenciju’ i ’neokonzervatizma’“, rekao je novinarima Ekonomista. 

Makron napušta ovaj koncept koji je zastupao i jedan deo francuske političke elite i afirmiše ideju suvereniteta naroda. „Suverenitet naroda je po mom mišljenju neprikosnoven. To je ono što nas je stvorilo ovakvima kakvi smo i to mora svuda da bude poštovano”, rekao je u obraćanju francuskim diplomatama.

Da bi se uspostavila ravnoteža snaga i smanjio uticaj vojnog saveza koji je postao instrument u rukama zapadnog hegemonizma, potrebna je evropska odbrana.

Evropska unija, smatra Makron, mora da se izbori za vojnu nezavisnost. „Od 50-ih godina nismo napredovali sa evropskom odbranom. To je čak bilo zabranjeno”, ukazao je ambasadorima. „Evropa je u osnovi izgrađena kao američki ‘mlađi partner’. To je od početka bila pozadina Maršalovog plana i to je išlo uporedo sa blagonaklonim Sjedinjenim Američkim Državama koje su bile krajnji garant sistema i ravnoteže vrednosti, zasnovanih na zaštiti svetskog mira i dominaciji zapadnih vrednosti. Cena za to je bio NATO i podrška Evropskoj uniji. Ali njihova pozicija se promenila u poslednjih deset godina”, objasnio je potom u intervjuu Ekonomistu.

Evropa je dopustila, ukazuje Makron, da pitanje naoružanja bude uređeno sporazumima iz vremena pre kraja hladnog rata između Sjedinjenih Država i Rusije, kao što je sporazum o nuklearnim raketama srednjeg dometa koji su 1987. potpisali ruski i američki predsednik Mihail Gorbačov i Ronald Regan. Vašington se povukao iz ovog sporazuma početkom godine, a potom recipročno i Moskva. To Evropsku uniju „tera da o ovome razgovaramo jer se rakete vraćaju na našu teritoriju”, upozorio je francuski predsednik. „Potrebno je da zajedno razmislimo o upotrebi konvecionalnog oružja, nuklearnog, biološkog i hemijskog”, poručio je Makron.

Njegova ideja o snaženju evropske odbrane je isprva dočekana sa rezervom, ali su Trampovi napadi na saveznike u NATO, insistiranje da više plate i izjava da neće američki vojnici da ginu za interese drugih zemalja, učinili da dobije sve više pristalica. Čašu je prelila vojna operacija Turske, članice NATO, protiv Kurda koje su Francuzi naročito podržavali.

Iako su neki evropski državnici požurili da Makronovu izjavu o kliničkoj smrti NATO-a ocene kao prejaku, poput nemačke kancelarke Angele Merkel koja je tim povodom održala konferenciju za novinare sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, mnogi se sa njim slažu. 

O Makronovoj izjavi da je NATO mrtav se intenzivno razgovara unutar Evropske unije. Šef nemačke diplomatije, Hajko Mas je, prema informacijama Špigla, predložio da se organizuje rasprava o budućnosti NATO uoči samita povodom sedamdesete godišnjice vojnog saveza koji treba da se održi u Londonu početkom decembra.

Makronovoj inicijativi za snaženje evropske odbrane su se pridružile i zemlje poput Finske i Estonije „koje su do sada bile ili duboko nepoverljive prema NATO savezu, kao u prvom slučaju, ili nisu verovale Rusiji, kao u drugom slučaju, sa stavom: ’Potpuno se predajem NATO savezu’”, rekao je novinarima Ekonomista.

 

Francuska i Rusija

Promena francuske spoljne politike podrazumeva i preispitivanje odnosa sa Rusijom.

„Znam da su se mnogi među vama u svojoj karijeri bavili predmetima koji su vas naveli da budete nepoverljivi prema Rusiji, ponekad s razlogom”, rekao je Makron francuskim ambasadorima. „Imamo saveznike, ali to ne znači da su neprijatelji naših prijatelja i naši neprijatelj”, dodao je, najavljujući približavanje sa Rusijom.

„Moramo da imamo našu strategiju”, insistirao je francuski predsednik pred svojim diplomatama.  „Evropa dugo nije imala sopstvenu strategiju i ostavljala je utisak Trojanskog konja čiji je konačni cilj da uništi Rusiju, zbog čega je Rusija stvorila predstavu o uništenju Zapada i slabljenju Evropske unije. To je situacija u kojoj smo”, konstatovao je.

Dosadašnja politika je gurala Rusiju „u izolaciju koja vodi do rasta tenzija” i naterala je da se okrene drugim velikim silama, poput Kine,  „što nije u našem interesu”. Francuski predsednik je bio jasan: „Potrebno je da izgradimo nove osnove poverenja i bezbednosti u Evropi. Evropski kontinent neće nikada biti stabilan, nikada bezbedan, ukoliko ne pacifikujemo i ne razjasnimo naše odnose sa Rusijom”. 

Makron ne očekuje da će taj put biti bez teškoća: „To nije u interesu nekih naših saveznika, da budemo načisto. Neki nas, naprotiv, pritiskaju da uvedemo nove sankcije, zato što je to u njihovom interesu”.

Foto: Kremlin.ru

U njegovoj analizi odnosa sa Rusijom preovlađuje degolovska ideja o jedinstvu kontinenta, o Evropi od Atlantika do Urala. „Mi smo u Evropi, kao i Rusija. Ako ne znamo da uradimo nešto korisno sa Rusijom, ostaće tenzija koja je duboko sterilna, nastavićemo da imamo zamrznute sukobe svuda po Evropi, Evropu koja je poprište strateške borbe između SAD i Rusije i posledice hladnog rata na našem tlu”, poručio je Makron koji je o približavanju sa Moskvom govorio i nakon susreta  sa Vladimirom Putinom na jugu Francuske u avgustu.

Poprište strateške borbe između SAD i Rusije najočitije je u zemljama bivšeg sovjetskog bloka, u kojima postoji duboko ukorenjeno nepoverenje prema Rusiji, kao i na Balkanu, koji je uvek bio raskrsnica istočnog i zapadnog uticaja.

Posledice hladnog rata na evropskom tlu, koje se snažno osećaju u svim evropskim krizama, poput onih u Ukrajini i na Balkanu, utiču na zamrznute sukobe. 

Makron smatra da bi aktivnija uloga Evropljana to mogla da promeni. Zato predlaže nove inicijative za rešavanje krize u Ukrajini i posredovanje u slučaju Kosova. „Potrebno je da prekinemo sa zamrznutim sukobima na evropskom kontinentu”, poručio je.

Francuska i Balkan

Makron je tražio od svojih diplomata da se okrenu Zapadnom Balkanu. „U junu sam bio u Srbiji, neki od vas su bili sa mnom. Čini mi se da je poslednja predsednička poseta bila 2001. godine. Neverovatno! I kad samo pogledam koliko ulažemo na kulturnom planu na primer, na javnom planu, to je mnogo manje nego u zemljama koje imaju mnogo manji strateški značaj, iako su očekivanja od nas ogromna”, izneo je svoje utiske o poseti Srbiji.

Balkan je dugo bio „mrtav ugao francuske diplomatije”, kako je to u martu rekla Natali Loazo, tadašnja ministarka za evropske poslove, u intervjuu listu „Kroa”. Ona je tada objasnila da Francuska namerava da se više uključi u ovaj region iako je protiv daljeg širenja Evropske unije. Dva meseca kasnije, kada više nije bila ministarka, izjavila je u intervjuu radiju RTL da je ona lično blokirala šanse za širenje Evropske unije na Severnu Makedoniju i Albaniju. „Lično sam blokirala proširenje na Albaniju i Severnu Makedoniju dok sam bila ministarka. (…) Rekli smo ’ne’; ja sam otišla u Severnu Makedoniju da im kažem – odgovor je ’ne’, jer vi niste spremni, jer mi nismo spremni”, izjavila je odgovarajući na optužbe političkih protivnika da se zalaže za proširenje, što je gotovo tabu u Francuskoj. To je pokazala i debata francuskih kandidata za evropske izbore, o kojoj je Demostat pisao u aprilu prošle godine („Srbija u EU? Gluposti!“), u kojoj se od dvanaest kandidata devetoro izjasnilo protiv ulaska Srbije u EU, jedan je bio uzdržan a samo dvoje su bili za.

Foto: BETA

Proširenje na deset novih članica 2003. bio je šok za Francuze i druge „stare” članove Evropske unije, a ulazak Bugarske i Rumunije četiri godine kasnije je prelio čašu. Francuzi neće da čuju o novom proširenju.

„Proširenje se odlučuje jednoglasno”, nastavila je Loazo u intervjuu francuskom radiju. „Prošle godine sam osam sati objašnjavala da sam protiv otvaranja pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom i za to sam imala punu podršku Emanuela Makrona. Da li mislite da je godinu dana kasnije promenio mišljenje? Naravno da nije. Mi smo protiv i nastavljamo da budemo protiv. Ove zemlje su geografski u Evropi, moramo da im pomognemo, potrebno je uspostaviti bliske partnerske odnose inače će demoni koji su vodili u balkanske ratove ponovo da se probude, ali proširenje – to ne”, bila je jasna.

Zato odluka Evropske unije u oktobru da ne odobri otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom nije iznenađenje, iako je tako predstavljeno. Makron je u intervjuu Ekonomistu rekao da se, kada je u pitanju Albanija, „polovina” zemalja u EU slaže sa njim ali da se kriju iza Francuske. 

„Ne mislim već znam da je tako. Pitajte ih sutra da li žele da otvore vrata Albaniji. Polovina će da kaže ne. Žele da otvore vrata Severnoj Makedoniji, ona je mala, promenila je ime i to je istorijski pomak. Nikoga ne plaši. Realnost je da ćemo, ukoliko se ne otvorimo ka Albaniji, doprineti velikoj traumi u regionu. Zajednica koje govore albanski ima svuda. Ako ponizite Albaniju, dugotrajno ćete destabilizovati region“, odgovorio je na pitanje Ekonomista zašto misli da se neke zemlje kriju iza Francuske kada je u pitanju odluka o otvaranju pregovora sa Albanijom.

Makron ostavlja mogućnost da se pregovori otvore „u narednim mesecima“ ukoliko se Evropa reformiše i ukoliko ove zemlje „učine nekoliko preostalih napora“, ali ne želi nove članice u Evropskoj uniji dok se ona ne reformiše. „To je preduslov“, ponovio je u intervjuu Ekonomistu.

Proširenje bez reforme Evropske unije i pravila pristupanja je „apsurdno” i sprečava Evropu da deluje kao blok sa većim stepenom povezanosti, objasnio je, odbacujući kritike da je zaustavljanje daljeg proširenja strateška greška koja će Srbiju baciti u ruke Rusije i Kine. 

Foto: BETA

Makronov predlog da se promene uslovi za priključivanje Evropskoj uniji uneo je dodatne nedoumice u javnosti. „Uveren sam da nam je potrebna reforma procedura za članstvo (u Evropskoj uniji), one više ne odgovaraju svrsi“, rekao je u intervjuu Ekonomistu. Dosadašnje evropske procedure za proširenje  „nisu strateške, nisu političke, previše su birokratske i nisu reverzibilne (vraćanje procesa unazad), iako u jednom trenutku treba da se postavi pitanje reverzibilnosti“, objasnio je britanskim novinarima suštinu predloga. Detalji predloga su se dve nedelje kasnije našli u dokumentu koji je Francuska dala na razmatranje evropskim partnerima, oko čijeg se tumačenja muči javnost u zemljama Zapadnog Balkana.

Smisao Makronovog predloga je da se promeni birokratski i neefikasan proces evropskih integracija, da se promišlja više politički, a manje tehnički, kao i da se smanji efekat potresa na zemlje Zapadnog Balkana zbog zaustavljanja procesa proširenja tako što će da im se omogući pristup evropskim fondovima pre nego što uđu u Evropsku uniju, u oblastima u kojima ispunjavaju postavljene uslove. Ovaj proces može da se odvija i u suprotnom pravcu, odnosno da, ukoliko ne ispunjavaju uslove ili se kreću putem koji ne odgovara interesima Evropske unije, zemlje kandidati mogu da nazaduju.

Interes Francuske i drugih evropskih zemalja je pre svega stabilnost Balkana, jer potresi u ovom regionu utiču i na bezbednost u njihovim zemljama. Francuska je naročito zainteresovana za saradnju kada je u pitanju pretnja od terorizma, što je jedan od francuskih prioriteta od kada je zemlja izložena terorističkim napadima. U tom smislu treba razumeti Makronovu konstataciju da je Bosna i Hercegovina „tempirana bomba“ u regionu. „Glavno pitanje, ukoliko vas interesuje ovaj region, nisu ni Severna Makedonija ni Albanija, već Bosna i Hercegovina“, rekao je u intervjuu britanskom listu. „Bosna i Hercegovina  je tempirana bomba koja otkucava odmah do Hrvatske i koja se suočava sa problemom povratka džihadista“, ocenio je Makron. Francuska strahuje od novih terorističkih napada i veruje da glavna pretnja dolazi od džihadista na evropskom tlu.

Obnovljajući interesovanje za Balkan francuski predsednik ulazi u prostor koji se u geopolitičkom smislu smatra tradicionalnom zonom nemačkog uticaja. Pristup francuske diplomatije je drugačiji od nemačkog, za koju je Balkan pre svega tržište i izvor jeftine radne snage. 

Na Balkanu Makron želi da afirmiše svoju evropsku politiku. Zato podstiče aktivniju diplomatiju sa „našim susedima i zemljama koje gaje duboku ljubav prema nama kako ne bismo ostavili neevropskim silama da vode igru umesto nas. U protivnom će o sudbini Zapadnog Balkana odlučivati Sjedinjene Američke Države, Rusija i Turska. I ovde Nemačka ima pristup koji je efikasniji i više strateški nego naš. Želim da se za to založimo i da budemo efikasniji”, poručio je svojim ambasadorima.

Poseta Srbiji i sastanci sa srpskim predsednikom govore o tom nastojanju, kao i želja da posreduje između Beograda i Prištine kada je reč o pitanju Kosova.

Promene u francuskoj spoljnoj politici, želja da se osvoji veća autonomija od Vašingtona, približavanje Rusiji i interesovanje za snažniju saradnju sa Srbijom, od ekonomske do saradnje u oblasti kulture i obrazovanja, uticaće i na dalji tok rešavanja „zamrznutog sukoba“ u južnoj srpskoj pokrajini.

Izvesno je, međutim, da balkanska mantra o članstvu u NATO kao uslovu za ulazak u Evropsku uniju pripada prošlom svetu.

 

Komentari
Analize
NATO nakon samita u Londonu
NATO nakon samita u Londonu

Tramp, Makron i Erdogan su simboli podela unutar najvećeg vojnog saveza koje ...

Žensko vođstvo Angele Merkel
Žensko vođstvo Angele Merkel

Aleksandar Vučić neće ostati bez podrške ženskog vođstva Angele Merk...

Spasiba za družbu
Spasiba za družbu

Spasiba za družbu (hvala za prijateljstvo) - glasile su tri kratke reči kojim ...

Poslednja šansa
Poslednja šansa

Sa mesec dana zakašnjenja nova Evropska komisija počinje sa radom u pone...

Ko je Trojanski konj u opoziciji
Ko je Trojanski konj u opoziciji

U slučaju izbora 2020. “druga strana” biće političke snage okuplj...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

2019. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web