Tramp i narodni neprijatelji

„Niko me neće pobediti 2020. godine”, izjavio je američki predsednik suočen sa napadima koji stižu sa svih strana i hajkom koju protiv njega vode mejnstrim mediji. Njegovi glasači, međutim, ne čitaju Njujork tajms

Tramp

Tramp i narodni neprijatelji

„Niko me neće pobediti 2020. godine”, izjavio je američki predsednik suočen sa napadima koji stižu sa svih strana i hajkom koju protiv njega vode mejnstrim mediji. Njegovi glasači, međutim, ne čitaju Njujork tajms

autor teksta
Ana Otašević | Demostat | Beograd 15. Sep 2018 | Analize

Kada bi se utisak o Sjedinjenim Državama stvarao na osnovu izveštavanja CNN-a, Njujork tajmsa i drugih mejnstrim medija, izgledalo bi da su Donaldu Trampu odbrojani dani. Ali politička oluja u Vašingtonu kao da ne brine mnogo američkog predsednika. „Niko me neće pobediti 2020. godine”, izjavio je u sredu. Tramp već vidi sebe kao pobednika na narednim predsedničkim izborima.

Nekoliko sati ranije Njujork tajms je u rubric lični stav objavio anonimni tekst sa optužbama protiv američkog predsednika čiji je autor, prema ovom listu, jedan od članova njegove administracije. Odmah je krenulo prozivanje, Tramp je na tviteru napisao da je reč o izdaji i tražio da se objavi ime autora teksta.

Tekst se pojavio u trenutku kada su svi govorili o knjizi „Strah: Tramp u Beloj kući„ Boba Vudvorda, novinara koji je pokrenuo aferu Votergejt. U ovoj knjizi, čiji su delovi objavljeni uoči izlaska u prodaju naredne nedelje, Vudvord opisuje kulise Trampove vlasti. On piše o predsedniku na ivici nervnog sloma koji nije u stanju da obavlja funkciju koja mu je poverena, od koga saradnici kriju osetljiva dokumenta da ne bi naneo štetu državi. „Idiot”, citiraTrampovog šefa kabineta, generala Džona Kelija. Vudvord između ostalog otkriva i da je Tramp naredio Pentagonu da organizuje atentat na sirijskog predsednika Bašara al Asada.

U klimi političkog haosa kakav se ne pamti u američkoj istoriji, koja bi se ukratko mogla opisati kao „svi” (establišment) protiv Trampa, centralni lik ove sage koja traje od kada je izabran za predsednika 2016. godine, ostaje dosledan sebi. Nekontrolisani izlivi besa na tviteru protiv političkih protivnika, unutrašnjih i spoljnih, diktiraju političku svakodnevnicu Bele kuće koja liči na rijaliti programe iz kojih se vinuo u sam vrh najmoćnije zemlje sveta.

Tramp zaista izgleda kao da je iskočio iz nekog vica o neotesanom kauboju, ali to ne znači da za svoju nabusitost ne nalazi utemeljenje u američkoj stvarnosti.

Iako je opkoljen sa svih strana političkim protivnicima koji dolaze kako iz redova demokrata tako i iz redova republikanaca, iako mu rade iza leđa u sopstvenoj administraciji, među simpatizerima uživa popularnost na sredini mandata kakvu je pre njega imalo malo predsednika. Ako otpor prema Trampu raste, njegova glasačka baza koja ga je dovela do pobede 2016. godine je solidna.

Anketa na sajtu „Pet trideset osam” (FiveThirtyEight), koji objavljuje istraživanja i analize, pokazuje da nakon 595 dana provedenih na vlasti Tramp uživa podršku 40 odsto Amerikanaca, što je rezultat koji se približava onom koji su imali Bil Klinton ili Ronald Regan u istom trenutku predsedničkog mandata i nešto niži od popularnosti Baraka Obame u istom periodu. Sa druge strane, nivo negativnog mišljenja o Trampu je 53 odsto, što je više od svih njegovih prethodnika, još od Harija Trumana. Ovo ukazuje na duboku podeljenost američkog društva.

 

Referendum protiv Trampa

Sa jedne strane je elita u Vašingtonu, okupljena na ispraćaju Dzona Mekejna, bivšeg vijetnamskog veterana i jednog od najdoslednijih zagovornika ratova koje su SAD vodile proteklih decenija. Nacionalna počast koja mu je ukazana na Kapitol hilu, što je čast koju je pre njega imalo svega trideset zaslužnih građana u američkoj istoriji, govori koliko je vojni kult snažan u Sjedinjenim Državama. Buš i Obama, koji su svoje govore na ceremoniji intonirali protiv sadašnjeg predsednika, najslikovitije ilustruju ovaj front političke elite protiv Trampa, u kome se brišu granice između demokrata i republikanaca.

Trampovi glasači, sa druge strane, pozdravljaju svog favorita sa nesmanjenim entuzijazmom na političkim skupovima koje organizuje širom zemlje. Tramp je jedan od onih političara koji ostavljaju utisak da su stalno u kampanji, ali sada ima i razlog da organizuje skupove jer su za manje od dva meseca izbori na sredini mandata, zakazani za 6. novembar. Ovi izbori, koji se pretvaraju u referendum za i protiv Trampa, odrediće njegovu političku budućnost.

Antisistemski momenat kod Trampa, koji je postao trend i kod evropskih političara, još uvek je snažan pokretač za njegove glasače, među kojima je mnogo onih iz nižeg srednjeg sloja i radničkog miljea, iako politika smanjenja poreza koju vodi ide u prilog najbogatijima.

Na ruku mu idu i dobri ekonomski rezultati, ekonomski rast i mala nezaposlenost.

Da uživa poverenje pokazuju i izbori za guvernere na kojima pobeđuju njegovi kandidati. Medijski napadi su snažniji što su izbori bliži, ali oni nisu prestajali od početka njegovog mandata.

To o čemu izveštavaju CNN i Njujork tajms nema mnogo uticaja na njegove glasače. Njih ne interesuju mnogo afere u Beloj kući, bilo da je reč o sagi o ruskom uticaju na predsedničke izbore ili o seksualnim skandalima u kojima se pojavljuje njegovo ime. Za Ameriku koju on predstavlja mejnstrim mediji su deo omražene političke i ekonomske elite čije interese veruju da predstavljaju. Iz sećanja nije izbledelo koliko su CNN i Njujork tajms, mediji sa globalnim uticajem bez premca, spektakularno omašili u prognozama u izbornoj noći, kada su ubedljivo prognozirali pobedu Hilari Klinton, što je pokazalo koliko predstavljaju samo jednu Ameriku, a zanemaruju drugu. Njihovo izveštavanje se potom pretvorilo u otvoreni rat protiv Trampa, koji ih naziva narodnim neprijateljima.

Objavljivanje ličnog stava anonimnog člana njegove administracije u Njujork tajmsu je poslednji primer koliko mediji u ovom ratu ne prezaju da odstupe od uobičajene novinarske prakse i principa dobrog novinarstva. Za kolumnistkinju Njujorkera, Mašu Gesen, to je primer korupcije medija kao jedne od podmuklih posledica Trampove ere.

 

Da li je podrška koju uživa u svojoj glasačkoj bazi dovoljna da se održi?

Anketa objavljena na sajtu „Pet trideset osam” pokazuje da na izborima u novembru demokrate imaju 77 odsto šanse da preuzmu većinu u Kongresu, odnosno da republikanci imaju 23 odsto šanse da je zadrže. Sadašnji sastav Kongresa je 237 republikanaca i 193 demokrata od 435 članova.

Ukoliko republikanci dožive značajan poraz to bi mogao da bude uvod u detroniranje Trampa. On, međutim, u to ne veruje.

Komentari
Analize
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu

Savez liberala i demokrata za Evropu (ALDE) najveće nade na izborima za Evropsk...

Vučićeva politika novog identiteta
Vučićeva politika novog identiteta

Još koliko prošlog leta činilo se da je taj kapacitet potpuno i b...

Srbija  je "lansirna rampa" za rusku anti-NATO politiku
Srbija je "lansirna rampa" za rusku anti-NATO politiku

Prioriteti Rusije jesu da spreči širenje NATO i da potpiše nove s...

Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu
Demostat predstavlja poslaničke grupe u Evropskom parlamentu

Predstojeći izbori za Evropski parlament doživljaju se kao ključna “pol...

Sindrom "večitog predsednika" na Balkanu
Sindrom "večitog predsednika" na Balkanu

U savremenoj Srbiji su samo manje jake ili marionetske političke figure posle v...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Ko maše belom zastavom u opoziciji
Ko maše belom zastavom u opoziciji

Njegova sveopšta medijsko-idejna ofanziva nakon “Markovog hap&scaro...

2018. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web