U prostor „med javom i med snom“ smešta Laza Kostić, autor naše najljubavnije pesme, pletivo ljubavi i pletivo pesme. Neka pesnik i oni koji ga vole, oproste zbog metafore koja se javlja istraživaču javnog menja, na pomen ovih stihova. Java se nekako vezuje za istraživača javnog mnenja, a snovi za naručioca istraživanja. Istraživanje treba da pruži određene odgovore o samoj javi (o stvarnosti, o javnosti), a naručilac od istraživanja očekuje da mu pomogne u ostvarivanju snova koji su vezani za onaj deo stvarnosti kojim se bavi. Ta manja ili veća provalija između jave i sna označava svu onu razliku između nauke koju istraživač koristi u spoznaji jave i svih onih želja, nada, snova političara, preduzetnika, javnih delatnika koji se pojavljuju kao naručioca istraživanja. – Ulogu javnomnjenskih i sličnih istraživanja nalazimo upravo na tom putu od grube jave ka nežnim snovima o toj javi!

Istraživanja nam pomažu da nam slika stvarnosti o kojoj želimo da znamo više postane bliža, jasnija, poznatija, razgovetnija… Neki istraživači u tom poslu imaju više, neki drugi manje uspeha. Mi se trudimo da u našem poslu budemo uspešni. Naravno, ne tvrdimo da će svako novo saznanje koje donosu istraživanje učiniti stvari vidljivijim, nekada će istraživanje samo zakomplikovati i pokazati nam kako stvari nisu tako jednostavne kako nam se to činilo. Ali i takvo saznanje ima stratešku važnost za donošenje važnih odluka. Istraživanja ponekad pokažu da smo mi manje ili više drukčiji od one slike koju imamo o sebi samima. Ako i iz takvih saznanja nešto naučimo, istraživanje je bilo svrsishodno i korisno.

Bez podilaženja naručiocu 

Ponekad naručilac očekuje da istraživanje potvrdi njegovo mišljenje i da dokumentuje predstavu koju on ima o predmetu istraživanje. Najčešće je tako u sferi politike. Ne tvrdim da nema istraživača koji će iz raznih razloga podleći tom pristranom mišljenju naručioca, ali većina istraživača će nastojati da dođe do što objektivnije slike stvarnosti. Pomenuta (falš) istraživanja nisu ništa drugo do testiranje sujete naručioca – i ne koriste nikome, a štete i naručiocu i istraživaču. 

Nepristrana istraživanja

Istraživanja nisu vrednosno neutralna, ako se istraživači drže vrednosti koji proističu iz naučnih principa i etičkih vrednosti profesije. Iz činjenice da istraživanja nisu vrednosno neutralna jer se drže etike i nauke, ne sledi da ona idu „niz dlaku“ naručiocu. 

Naravno da postoje navijačka istraživanja, pristrana ili pristrasna, to su ona „istraživanja sa naručenim rezultatima“. Demostat ne radi takva istraživanja, Demostat radi  nepristrana istraživanja sviđalo se to naručiocu ili ne.

Osmišljavanje istraživanja

Osmišljavanje istraživanja je posao istraživača ali uz naglašene konsultacije sa naručiocem istraživanja. Posebno je bitno odredjenje ciljeva istraživanja i to mora da bude zajednički posao istraživača i naručioca. Niti istraživač treba da nameće ciljeve naručiocu, pogotovo onda kada naručilac baš i nije u stanju da precizira šta je to što hoće da postigne putem istraživanja; niti naručićac treba da nameće ciljeve istraživanja istraživaču, ako su ti ciljevi neostvarivi ili u suprotnosti sa odredjenim normama (naučnim, etičkim, pravnim) kojih istraživač mora da se pridržava.  

Istraživač je u obavezi da upozna naručioca sa svim aspektima realizacije istraživanja koji utiču na verodostojnost rezultata i cenu istraživanja. Nema sumnje da je istraživanje na manjem uzorku jeftinije, ali i nepouzdanije; naravno da je jeftinija online anketa od ankete licem u lice, ali je manje pouzdana…

Zajednički je posao istraživača i naručioca da projektuju (osmisle) istraživanje sa najpovoljnijim odnosom između validnosti i pouzdanosti istraživačkih nalaza i cene istraživanja.

Vrste istraživanja

Mnoge podele istraživanja, stricto sensu, nemaju smisla. Počev od one najraširenije, na temeljna i primenjena istraživanja ili ona podela u kojem se dela kvantitativna i kvalitativna istraživanja. Besmislena su temeljna istraživanja koja nemaju veze sa nekom primenom, kao i primenjana koje se ne zasnivaju na temeljnim istraživanjima. No, stvar je u tome što se u istraživačkoj praksi upravo i pravi ta gruba podela kojom se prikrivaju besmislena „temeljna“ istraživanja i „primenjena“ istraživanja koja vise u vazduhu i ne koriste bilo čemu. Koncept istraživanja na kojem instiramo mi u Demosatu zasniva se na što čvršćoj vezi između „temeljnih“ i „primenjenih“ istraživanja. Samo iz takve veze može da se generiše kvalitetno javnomnjensko istraživanje sa validnim i pouzdanim rezultatima. Naše standardno javnomnjensko istraživanje upravo je tako i ono nije u osnovi ni kvantitativno ni kvalitativno, već i jedno i drugo.  

Zbog komunikacije sa potencijalnim naručiocima prinuđeni smo da koristeći uobičajene podele istraživanja, pomenemo i nekoliko uobičajenih tipova istraživanja za čiju realizaciju Demostat raspolaže odgovarajućim kapacitetima.

Desktop istraživanje. U žargonu Demostata ovo je faktički pred-istraživanje, ono što prethodi svakom ozbiljnijem istraživačkom zahvatu. Radi se o prikupljanju odabranih relevantnih podataka koji su nastali u drugim istraživanjima, dokumenata nastalih u javnoj administraciji ili evidencije iz nekih drugih resursa – i njihovoj analizi. U pitanju je, dakle, analitičko korišćenje podataka koje su „proizveli“ neki drugi. U kvalitetnom izvođenju desktop ostraživanja prikupljaju se i analiziraju teorijske analize drugih autora, a potom povezuju sa kvantitativnim podacima čime se stvara najoptimalnija platforma za izvođenje analize. Demostat koristi desktop istraživanja i kao osobeno obrazloženje za nameravane istraživačke zahvate.

 foto: obuka anketara Demostata

Akciono istraživanje. U biti reč je o punom istraživačkom učešću u sve tri ključne faze svake akcije: projektovanje promene/akcije, realizacije akcije/promene i rezultati akcije, odnosno uvedene promene. Podrazumeva se startno istraživanje, pre početka planiranja akcije i finalno istraživanje nakon okončane akcije, kao i niz parcijalnih istraživačkih zahvata u međuvremenu. U osnovi reč je o svojevrsno „socijalnom inžinjeringu“ koji je praćen nizom etičkih pitanja tokom realizacije; između ostalog i zbog toga se često osporava naučni status ovog tipa istraživanja. No, i pored toga, akciono istraživanje ne nezaobilazno u testiranju nekih mera socijalne politike, a i polje primene nije tako usko kako izgleda u prvi mah; upstalom čak i u javnim politikama i politici samoj. - U svakom slučaju, IIC Demostat je kadrovski osposobljen za ovakvu vrstu istraživanja i u praksi inklinira ka participatornim akcionim istraživanjima.

Panel istraživanje.  Ponavljanje istrživanja u određenim vemenskim razmacima da bi se pratile eventualne promene u ispitivanoj populaciji, obično se nazivaju panel istraživanjem. Ovo ne treba mešati sa online panel istraživanjem koje je neka vrsta moderne imitacije panel istraživanja. Tu se odabera grupa ispitanika (“web panel“) koja se potom koristi za „istraživanje“ na najrazličitije teme. Tu ispitanici obično dobijaju odredjenu nadoknadu, s njima se komunicira telefonom ili putem interneta ili se upitnik kači na neku platformu a ispitanici sami pristupaju upitniku. Treba reći da u trci za jeftinim „istraživanjem“ on line paneli postaju modni trend u društvenim istraživanjima. I dok to ima smisla u zemljama u kojima je penetraija interneta veoma visoka, dotle je to u zemljama poput naše, koristljivo samo za neka istraživanja na segmentima javnosti ili tržišta. To što u najrazvijenijim zemljama intervju face to face gotovo da nestaje, ne znači da se tim putem na silo može ići i kod nas. U Americi se i online upitnikom može doći do dobrih podataka za izbornu prognozu (o tome svedoče njihovi poslednji predsednički izbori), dotle bi to kod nas bio potpuni promašaj.  (Primena online panel istraživanja u marketinškim istraživanjima ima pored cenovne logike i brzine izvođenja, još i realno opravdanje.)

Ekspertske usluge - Tink-tenk projekti

Naravno da naručilac može da traži i kompletnu interpretaciju istraživačkih nalaza i plan konkretnih aktivnosti i finalizovane projekte – sve je to stvar dogovora. To je, međutim, kada je reč o politici i javnim politikama, pre svega posao tink-tenk (think-tank) organizacija, a taj posao takođe obavlja i istraživački tim Demostata uz pomoć interdisciplinarnog tima spoljnih saradnika. Mi možemo da okupimo misleće ljude, mi raspolažemo kredibilnim kadrovima i možemo da angažujemo eksperte koji su u stanju da naprave i ovu vrstu analiza, preporuka i projekata. Metodski gledano, naš rad u ovom kontekstu, zasniva se na stvaranju sinergije istraživača, naručilaca odnosno donosioca odluka, korisnika rezultata i drugih zainteresovanih aktera, ali i „objekata“ istraživanja. I to u svim fazama istraživanja, počev od pripremmnih radnji na istraživanju. U ovom slučaju insistiramo i na post-istraživačkim akcijama, pre svega na raspravi aktera o rezultatima istraživanja ali i o kokretnom planu predloženih promena koje su po pravilu deo finalizacije ovakvih projekata. 

O uzorku

Istraživački tim Demostata daje prednost reprezentativnom uzorku (slučajan izbor ispitanika), a potom i kvotnom uzorku. U oba slučaja podrazumeva se određeni stepen stratifikacije osnovne populacije. Radi se o tome da se osnovna populacija podeli na određene delove (stratume) na osnovu relevantnih kriterijuma, a da se potom u okviru tih delova vrši prost slučjni ili kvotni ili neki treći način izbora ispitanika. 

Reprezentativan uzorak podrazumeva slučajni izbor ispitanika. U tzv. prostom sluačjnom uzorku svaka jedinica osnovne populacije treba da ima podjednake šanse da se nađe u uzorku.

Reprezentativan uzorak je zasnovan na ideji o što većem podudaranju osnovnih i najrelevantnijih obeležja izabranog dela populacije od kojeg će se prikupljati podaci, sa osnovnom populacijom. Ukoliko su razlike između uzorka i osnovne populacije statistički značajne, onda je u pitanju česta greška u istraživanju javnog mnenja, nereprezentativan uzorak.

 Kako IIC Demostat dolazi do odgovora ispitanika

Najstandardnija procedura za prikupljanje odgovora ispitanika na kojoj mi u Demostatu posebno insistiramo, jeste intervju, neposredni lični intervju (licem u lice, face to face, F2F, PAPI). Za ovu proceduru Demostat raspolaže mrežom iskusnih i uvežbanih anketara kojom pokriva celokupnu teritoriju Srbije. Optimalna dinamika realizacije polučasovnog intervjua u 75-100 mesta u Srbiji, na uzorku od 1500 ispitanika, traje pet dana. Ovom vremenu se dodaje još dva dana potrebnih za kontrolu procesa anketiranja na petoprocentnom uzorku. 

U svojoj ponudi, IIC Demostat ima i intervju putem telefona (CATI - Computer Assisted Personal Interviewing), a takođe i online upitnik (CAWI – Computer Assisted Web Interviewing) što su takodje svojevrsni intervjui. 

Posebno su za određeni tip istraživanja važni dubinski intervju i fokusgrupna diskusija (grupni intervju učesnika fokus grupe) u čijoj realizaciji Demostat ima i kadrove i iskustva. Naravno da tehniku prikupljanja podataka pod imenom „dubinski“ intervju ili „fokus grupa“ ne smatramo tipom istraživanja, a pogotovu ne „kvalitativnim istraživanjem“, već ih vidimo samo kao dopunske procedure u prikupljanju izvornih podataka za standardno istraživanje. (Druga je stvar, primena tehnike fokus grupa u marketinškim istraživanjima gde to ima smisao i opravdanje.)

 foto: obuka anketara Demostata

Validnost i pouzdanost dobijenih odgovora

Daleko smo od kvalitetnog istraživanja ako se nazovi istraživanje svede na prebrajanje  odgovora dobijenih od ispitanika. Istraživanje nije protočni bojler – ubacite pitanje i dobijete odgovor. Pre svega, istraživač nije istraživač ako problem koji on treba da rešava, prebaci na  ispitanika i onda njegov odgovor uzima zdravo za gotovo. – U strategiji prikupljanja podataka IIC Demostat posebnu pažnju posvećuje kritičkom preispitivanju odgovora ispitanika. 

Brojni su problemi u validaciji odgovora. Pre svega da li mi ispitujemo javno mnenje ili „tajno“, privatno mnenje. Jer ako ispitaniku obećavamo anonimnost i ako on svoje odgovore uslovljava anonimnošću, da li je to onda zaista javno mnenje ili ipak privatno i faktički tajno. Ostaje dakle veliko pitanje, da li bi ispitanik javno izneo stav koji je nama rekao u poverenju, kao svoje mišljenje pri obećanoj anonimnosti.

Potom su tu pitanja na koja ispitanik ne zna odgovor, a neprijatno mu je da kaže da ne zna i onda dolazi do slučajnog izbora bilo kojeg od ponuđenih odgovora: istraživač mora unpred da proceni nivo obaveštenosti i da ne postavlja pitanja na koje većina ispitanika ne zna odgovor.

Davanje socijalno poželjnih odgovora je česta pojava u komunikaciji anketara i ispitanika. Utoliko se preporučuje izbegavanje pitanja koja provociraju socijalno poželjne odgovore.

Odbijanje odgovora na pojedina pitanja sve je češća pojava. Napr. sve manji broj ispitanika je spreman da odgovori na pitanja vezanim za primanja i za imovno stanje domaćinstva. IIC Demostat do pokazatelja imovinskog stanja i materijalnog statusa pojedinca dolazi uglavnom posrednim putem i na osnovu perifernih indikatora.

Odbijanje odgovora iz straha i/ili davanje lažnih odgovora zbog straha. Napr. u predizbornim istraživanja pre aprilskih predsedničkih izbora 2017. godine našli smo da  veoma veliki broj ispitanika izbegava razgovor o svom izbornom opredeljenju, a nije bio ni zanemarljiv broj ispitanika koji je izjavio da se plaši da odgovori na pitanje za koga će glasati. IIC Demostat ovaj problem minimizira time što se opredeljuje za one procedure prikupljanja odgovora koja u većoj meri ohrabruje ispitanike da odgovori na sva pitanja – prikupljanje odgovora putem intervjua licem u lice (face to face, F2F).

Sve u svemu mi u Demostatu ne prilazimo odgovorima ispitanika kao finalnom istraživačkom proizvodu, već kao jednom od nekoliko izvora, naravno ključnom, kvalitetne interpretacije istraživačkih nalaza.

Istraživački izveštaj - Korak dalje od golih brojki

Nastojimo da odemo korak dalje od golih statističkih podataka – brojki, tabela, grafikona – pa da ukažemo na njihovo značenje. 

Najjednostavnije je dati naručiocu brojke, tabele, grafikone – pa neka ih on tumači kako mu to odgovara. Međutim, često je to pogrešan put. Posao istraživača je i da ukaže na osnovne pravce interpretacije činjenica koju su utvrđene putem istraživanja. Tek tada naručilac može da pristupi tumačenju dobijenih podataka u kontekstu svog iskustva, svojih pravila ponašanja i načela poslovanja. – Samo u ovakvom pristupu brojke postaju istražene činjenice. Neprotumačene brojke ostaju na nivou hijeroglifa. Nije cilj istraživača da naručioca zatrpa (i uguši) brojkama, već da ukaže na puteve izlaska iz lavirinta brojki. Tek korektno i kvalitetno protumačene brojke mogu postati uputstvo za akciju.

Za verifikaciju rezultata istraživanja

Demostat nudi i različite procedure verifikacije rezultata istraživanja, naravno ako je naručilac zainteresovan za tako nešto. Reč je o složenim procedurama čak i tamo gde stvari izgledaju očigledne, kao u slučaju prognoze izbornih rezultata gde sami izbori verifikuju istraživanje (upravo na ovom planu Demostat postiže zavidne rezultate).