Analiza - Istraživanje javnog mnenja Srbije, oktobar 2016.

Analiza - Istraživanje javnog mnenja Srbije, oktobar 2016.

Analiza - Istraživanje javnog mnenja Srbije, oktobar 2016.

autor teksta
Srećko Mihailović | Demostat | Beograd 16. Jul 2018 | Analize

Iako su, generalno gledano, nalazi ovog istraživanja više za brigu nego za radovanje, bliži uvid u percepcije, osećanja, vrednovanja i mišljenja građana Srbije, omogućavaju da svako u njima vidi i nešto dobro i nešto loše, a prema svom viđenju društva i politike.

(0)
Fragmenti javnomnjenske konstrukcije stvarnosti, oktobar 2016.

Predstave o stvarnosti (ili preciznije, konstrukcije stvarnosti) društveni akteri slikaju ili „grade“ uvek „po sopstvenom liku“. Te predstave su više plod želja i nada graditelja, nego slikanje surove stvarnosti. Žmuri se pred onim što se neće i priziva se ono što se hoće. U nekim zgradama vidimo više tvrdog materijala, a u drugim više lepih želja. Jedni preteruju u isticanju bogatstva, a drugi u isticanju siromaštva. Jedni prikrivaju bogatstvo, drugi prikrivaju siromaštvo. A i jedno i drugo se ne da sakriti, barem tako kaže poznata izreka.
Stvarnost je jedna te ista ali su priče o stvarnosti različite, različite su to građevine, a zavisno od interesa i potreba datih aktera (bilo da su interesi materijalne bilo da su ideološke prirode). Imamo različita javna mnenja, različite javnosti. Razlikuje se stvarnost, odnosno javnost partija na vlasti i partija u opoziciji, razlikuju se stvarnost/javnost koju nam predstavlja jedan medij od stvarnosti/javnosti koju nam servira neki drugi medij. Razlikuje se i slika stvarnosti koju nam serviraju ekonomisti, od one na kojoj insistiraju sociolozi. – Te različite priče su pre u sukobu nego što su, blago rečeno, protivrečne. Zadatak istraživača je, između ostalog, da objasni te razlike i ukažu na temelje na kojima one nastaju.
Rasprava o „objektivnosti“ priče o javnosti odvija se u jednom virtuelnom svetu u kojem pristupa nemaju oni koji bi jedini bili meritorne sudije. Građani su tek „materijal“ kojim se oblikuju pomenute priče. A šta ima tu da se pita sam „materijal“?
Otuda ima smisla zapitati se: A kakva je priča samih građana? Naravno, smisao postoji samo utoliko ukoliko onaj koji pita ne polazi od pristranih i jednostranih, klasno parcijalnih i fragmentiranih stanovišta. Valja verovati ispitanicima ali samo onda kada su postavljena prava pitanja; na loša pitanja nema pravih odgovora.
U stvarnosti koju grade naši građani, ili ako hoćete, u stvarnosti onakvoj kakvu je vide naši građani, više je nade nego beznađa i više je strahova nego razstrašenosti. Ta stvarnost je više građena na emocijama, na raspoloženjima i neraspoloženjima, na aspiracijama i neostvarenim željama, na raznim psihološkim doživljajima provalije između onoga što se hoće i želi i onoga što se može i što će najverovatnije ili zaista biti. Stoga su u javnom mnenju prisutnije percepcije stvarnosti i „osećanja stvarnosti“, nego interpretacije stvarnosti. Mnogo toga može da se vidi, opazi, percipira ali ne i da se to viđeno kroz proces razmišljanja tumači… Otuda je i problem istraživača prvo da razgraniče viđeno i vrednovanje viđenog od tumačenja viđenog, a potom da sagledaju na šta da se orijentišu, na percepcije, osećanja ili na interpretacije. Percepcija je prevashodno lična, individualna, a vrednovanja i interpretacije su češće grupne, kolektivne…Otuda je atak raznih graditelja stvarnosti usmeren upravo na vrednovnje i interpretaciju opažene stvarnosti. Jedni nas uveravaju da nam je gore nego što jeste, a drugi da nam je bolje nego što jeste.
U ekstremnom vidu dominantni graditelj atakuje i na samu percepciju stvarnosti. Dakle, „To što ti vidiš samo ti se čini da vidiš; gledaj mojim očima i videćeš ono što treba da vidiš!“.
Poenta je u onome što je Volter Lipman primetio gotovo pre sto godina: Ljudi se ponašaju u skladu sa svojom slikom stvarnosti, a ne na osnovu neke „objektivne“ slike te stvarnosti. Jednostavno rečeno, ispitanikova slika stvarnosti ne mora, a često i nije, u skladu sa stvarnim svetom, ali ga to ne omete da se u praksi rukovodi upravo svojom slikom stvarnosti ili slikom koja mu je na ovaj ili onaj način nametnuta kao njegova slika stvarnosti.
Problem je u tome što je lakše promeniti predstavu o stvarnosti nego samo stvarnost! Mnoge vlasti, uključujući i našu, bira lakše puteve. Zar to nije tako ljudski, pa i „racionalno“!

(1)
Brinu barem sedam nalaza iz oktobarskog istraživanja javnog mnenja

Iako su, generalno gledano, nalazi ovog istraživanja više za brigu nego za radovanje, bliži uvid u percepcije, osećanja, vrednovanja i mišljenja građana Srbije, omogućavaju da svako u njima vidi i nešto dobro i nešto loše, a prema svom viđenju društva i politike. Shodno ovoj tvrdnji, izabrao sam sedam po mom mišljenju veoma zabrinjavajućih nalaza. To što većina ovih fenomena nije nova, ne smanjuje potrebu za njihovom analizom, za analizom posledica i za sagledavanjem mogućnosti da se stvari poprave.

1) Veoma je veliki broj autoritarno orijentisanih građana Srbije. Autoritarno je tri petine (61%), nije autoritarno tek 11%, a tu je i 28 % koji ne znaju baš najbolje o čemu je reč. To su oni građani koji mešaju autoritarno i ono što nije autoritarno; oni to ne razlikuju, pa istovremeno prihvataju i smatraju dobrim tvrdnje koje indiciraju i autoritatnu i ne-autoritarnu orijentaciju. Odnos između broja autoritarnih i broja ne-autoritarnih ispitanika je 6:1.


2) Znatna je etnička distanca prema narodima u okruženju, a najverovatnije i etničkim manjinama u Srbiji. Na pitanje koliko su narodu kojem vi pripadate bliski narodi u okruženju, sumarno gledano, 43% je odgovorilo da su ti narodi udaljeni, a 10% da su bliski. Gotovo polovina ispitanika (47%) ima pomešana viđenja odnosa svog prema drugim narodima u okruženju. Odnos između broja ispitanika koji procenjuju udaljenost između naroda kojem pripadaju i naroda u okruženju, naspram onih koji primećuju odnose bliskosti, iznosi 4:1.

3) Dominacija zbrkanog odnosa prema demokratiji kao vrednosti. Petina ispitanika ima pozitivan odnos prema demokratiji kao vrednosti, četvrtina negativan, a čak 56% ispitanika nije u stanju da razluči demokratsko od nedemokratskog.

4) U distribuciji društvene moći percipiran je veoma nizak rang institucija društva i države
(pretposlednje mesto među deset nosilaca moći), a ovom treba dodati i gotovo zastrašujuće nizak rang Skupštine Srbije, ona je tek na petom mestu među deset nosilaca političke moći. (Doduše, možda to što polovina ispitanika u ovom organu zakonodavne vlasti vidi koncentraciju moći i uticaja, i nije tako loš rezultat pogotovo kada se ovaj nalaz uporedi sa standardno niskim poverenjem građana u skupštinu Srbije.

5) Percipiran je visok rang „stranog faktora“ u distribuciji društvene moći (MMF i Svetska banka su na drugom mestu – odmah iz Vučića, institucije EU su na četvrtom, strane ambasade na sedmom, a strane kompanije u Srbiji na osmom mestu).

6) Izražena je distanca prema politici i prilično je rašireni antipartizam. Tri petine ispitanika (62%) je apolitično ili antipolitično, nepuna trećina (31%) je zainteresovana i nastoji da bude u toku političkih zbivanja, a samo 7% je osrednje ili nešto više aktivno. Čak 85% ispitanika izjavljuje da je njihov uticaj na politiku nikakav ili mali, a 7% da je osrednji ili veliki. Antipartizam je prilično raširen i verovatno je da takav odnos prema partijama produkuje antipolitičke stavove i ponašanja (na primer gotovo petina ispitanika tvrdi da ne podnosi političke partije). Negativan odnos prema političkim partijama pokazuje 56% ispitanika, a pozitivan tek 5%, dok su kod preostalih 39% ispitanika pomešani pozitivni i negativni stavovi prema partijama. Odnos između broja ispitanika koji imaju negativan i ispitanika koji imaju pozitivan odnos prema političkim partijama, iznosi 11:1.

7) Raširenost su strahovi – građani se pre svega plaše bolesti i neizvesne budućnosti (četiri petine građana ima neke strahove, naspram petine „neustrašivih“).
Nasuprot istraživačkih nalaza koji pobuđuju briga, ohrabruju nekoliki nalazi koji ukazuju na pozitivne trendovi. Čak i da su ovi znaci pozitivnih kretanja dobri samo zato što je stanje doskora bilo gore nego što je sada, dobro je!

1) Većina građana Srbije kaže da živi osrednje ili dobro – takvih je tri četvrtine naspram
jedne četvrtine koja kaže da živi loše. Međutim, isti je postotak građana koji kaže da živi dobro (27%) i onih koji kažu da žive loše (26%). Dobro je, ipak, što gotovo polovina građana kaže da živi (barem) osrednje!

2) Gotovo polovina građana je zadovoljna životom (48% je zadovoljno naspram 20% onih koji su nezadovoljni životom). U ocenama od jedan do pet, prosečno zadovoljtvo iznosi 3,30, gotovo isti nivo zadovoljstva građana utvrđen je proletos i u Hrvatskoj (Pilarov barometar, proleće 2016). U istraživanju Quality of Life – Fact and Views iz 2013. godine, u ocenama od 1 do 10, Srbija je medju 32 evropske zemlje bila na začelju sa 4,9 jedino je bila ispred Bugarske (4,8).

3) Većina građana ima nadu i druga osećanja pozitivne energije – ta osećanja karakterišu nešto više od polovine građana (54%), naspram dve petine (40%) onih koje karakterišu osećanja negativne energije (zabrinutost i strah, nemoć i pesimizam, ravnodušnost). Nada se javlja kao jedina mogućnost da se razbije determinizam borbe za egzistenciju; ona je breša za izlaz iz borbe za opstanak, pa makar trenutačan, virtuelan i manje ili više utopijski. Otuda je nada pogodna za manipulaciju, za svojevrsnu političku trgovinu; njena zavodljivost košta i oni kojima je samo ona preostala, moraju da plate punu cenu. I pored svega, dobro je što od petoro nas, dvoje imaju nadu i veruju da će biti bolje!

4) Osećaj potentnosti je relativno raširen. Trećina ispitanika sebe vidi kao moćne pojedince, suprotni osećaj, osećaj bespomoćnosti obeležava četvrtinu ispitanika, dok pomešani osećaji potentnosti i bespomoćnosti karakteriše nešto više od dve petine ispitanika.

(2)
Ko ima moć da menja Srbiju?

Jedan od ključnih nalaza ovog istraživanja je onaj koji govori o gotovo apsolutnoj političkoj moći Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Srbije. Osam od deset ispitanika kaže da je tačno da su moć i uticaj koncentrisani u liku i delu Aleksandra Vučića (80%). Ali su tu odmah iza njega, na pola koraka MMF, Svetska banka i vlasnici sličnih kapitala u čijim rukama koncentraciju moći i utcaja vidi 70% ispitanika. Slede domaći kapitalisti i tajkuni čiju moć vidi 67% ispitanika i institucije EU („Brisel“) čiju moć sagledava 63% ispitanika.
Koncentraciju moći i uticaja u rukama A. Vučića vidi 83% ispitanika sa osnovnom, 81% ispitanika sa trogodišnjom, 78% sa četvorogodišnjo srednjom školom i 76% ispitanika sa višom ili visokom školskom spremom. Samo u slučaju visokoobrazovanih ispitanika nešto više je moć vezivalo za MMF i Svetsku banku (80%) nego za Vučića (76%).
Da je za narod Srbije najbolje to što imamo lidera kao što je A. Vučić misli 65% ispitanika sa osnovnom školom ili onih koji nizu završili ni osnovnu, 53% onih koji su završili trogodišnje i dvogodišnje srednje škole, 42% ispitanika sa četvorogodišnjom školom i 33% ispitanika sa višom ili visokom školskom spremom. U proseku polovina ispitanika (51%) misli da je Vučić nešto najbolje što je moglo da nam se desi. Takav rezultat je odmah iza Titovog kojeg na pijedestal najboljih stavlja 60% ispitanika.
Kada od ispitanika tražimo da kažu koji je od šest lidera najbolji, tada najveći broj ispitanika (32%) kaže Tito, a tek za postotak manje (31%) kaže Vučić. U ovom rangiranju šest lidera, Tito ima prednost u svim obrazovnim grupama, a Vučić samo kod srednjeobrazovanih ispitanika, 28 prema 25%.

Pozadinu Vučićeve harizme nalazimo u raširenoj autoritarnosti građana Srbije. Ilustrovaćemo to sa distribucijom dva ajtema.
Sa tvrdnjom da je ovoj državi potreban jak vođa kojem će narod verovatu i kojeg će slediti slaže se oko 80% onih koji imaju trogodišnju srednju školu i manje od toga, 70% ispitanika sa srednjm školom i 58% ispitanika sa visokim obrazovanjem. U proseku sa ovom tvrdnjom slaže se tri četvrtine ispitanika, troje od četvoro.
Sa tvrdnjom da je u zemlji stanje toliko teško da se može rešiti jedino čvrstom rukom, slaže se 79% onih sa osnovnom školom ili bez nje, 69% onih koji imaju trogodišnju srednju školu, 60% ispitanika sa srednjm školom i 44% ispitanika sa visokim obrazovanjem. U proseku sa ovom tvrdnjom slaže se dve trećine ispitanika, dvoje od troje.

Nema sumnje da će istraživački nalaz o dominaciji Aleksandra Vučića na političkoj sceni Srbije pozdraviti njegove pristalice i simpatizeri, a da će se zgražavati njegovi protivnici. Nauka će po običaju da ćuti iz naučnicima znanih razloga.

U svakom slučaju prisutno je pitanje: Da li je Vučić marioneta u rukama trijade onih koji su na rang listi moćnika odmah iza njega na rang listi moćnika (MMF-a i Svetska banka, domaći kapitalisti i tajkuni, institucije Evropske unije), ili je suveren suverene Srbije? Naravno, tu je i pitanje, da li je uopšte i moguća drukčija pozicija Srbije i njenih lidera? Ono što je u svemu ovome jasno, to je da su građani Srbije uvereni da se moć promene stanja u Srbiji, nalazi u rukama četvoro provonavedenih na listi najvećih moćnika: Vućić, Svetska banka i MMF, domaći kapitalisti i Evropska unija. Reč je o moći raspolaganje sredstvima da se gradi ili razgrađuje stvarnost u kojoj živimo. Ne sumnjamo da nositelji moći polaze od svoje konstrukcije stvarnosti, Ona biva dograđivana i razgrađivana u našem prisustvu (kao gledalaca).

(3)
Vlast i opozicija

Političke naklonosti građana Srbije ispitivali smo na osnovu tri indikatora: status lidera vladajuće stranke na liderskoj sceni, stranačke preferencije građana svedene na relaciju vlast opozicija, i na osnovu procene šansi predsedničkog kandidata vlasti i opozicije na budućim izborima. Sva tri indikatora pokazuju izrazitu javnomnjensku nadmoć liderske ekipe SNS i same SNS i gotovo potpuni rasap opozicionih političkih partija
Lider koalicije na vlasti gotovo apsolutno dominira srpskom političkom scenom. To je većinska konstatcija naših ispitanika. Takav status lidera odgovara željama i htenjima natpolovičnog broja građana.
Stranačke preferencije građana, u meri u kojoj postoje, vezane su za partije na vlasti. Naklonost prema tim partijama pokazuje trećina ispitanika, dok je naklonost ka partijama u opozicije, tri puta manja (33% prema 11%). Ako posmatramo samo ispitanike koji iskazuju odredjen stav prema partijama na vlasti i partijama u opoziciji, onda je to proporcija od četiri prema jedan u korist stranaka na vlasti.
Na kraju, procena odnosa vlasti i opozicije, dovršava ocena građana Srbije da su na sledećim predsedničkim izborima šanse predsedničkog kandidata kojeg predlože partije na vlasti devet puta veće od šansi koje ima kandidat kojeg predlože partije u opoziciji i pet puta veće od šansi nezavisnog kandidata.
(4)
Dinamika srpskih strahova – strahovi i razstrašivanja

Više od četvrt veka na srpskoj političkoj sceni dominiraju raspoloženja obojena strahovima i nadama da neće doći do onoga čega se plašimo. Većina gađana je između straha i nade, neki obuzeti jednim a neki drugim, neki pak istovremeno i strahom i nadom. Manji deo građana nema ni tu nadu, a i prestaje da se plaši, postaje im sve svejedno i fatalistički se miri sa usudom. Na kraju tu je i onaj najmanji deo građana koji su izvan neke posebne nade i nekog posebnog straha, osim što ih povremeno obuzme strepanja da ne izgube ono što su sticali i otimali bez obzira na sve promene na vlasti, na sve ratove i sve nacionalizme, bez obzira na sankcije i na sva približavanja Evropi i svetu. – Ovde se nalaze razlozi za jedan uvid u nekolika istraživanja iz poslednjih četvrt veka i poređenje sa nalazima iz ovog istraživanja.
U seriji istraživanja koja su obavili Centar za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka, Centar za proučavanje alternativa i Cesid, počev od 1990. godine, moguće je da pratimo prisustvo straha, odnosno zabrinutosti i straha, među ostalim raspoloženjima i osećanjima građana Srbije.
1990, uoči prvih višestranačkih izbora, strah je karakteristično osećanje 8% građana Srbije, iza nade (18%), optimizma (12%), sumnje i radoznalosti (po 10%).
1996, nailazimo na dominaciju raspoloženja negativne energije (zabrinutost, strah, ravnodušnost, pasivnost, bes, nemoć, očajanje) nad raspoloženjima pozitivne energije (verovanje da će biti bolje, spremnost za učešće u promenama, nada, optimizam) u relaciji dva prema jedan. Gledano pojedinačno, zabrinutost i strah su na prvom mestu i obeležavaju 27% ispitanika, iza njih je verovanje da će se uskoro sve prebroditi sa 22%.
1999, neposredno posle bombardovanja, odnos raspoloženja negativne i pozitivne energije je i dalje dva prema jedan, ali strah je znatno manji i obeležava šest posto građana. No, na pitanje o tome zbog čega se najviše brinete i plašite, 13% ispitanika je na prvo mesto stavilo građanski rat, a po devet posto ispitanika je navodilo otpuštanje sa posla, nemogućnost zaposlenja, inflaciju, glad, bolest i nemogućnost lečenja; osam posto je navelo socijalne nemire.
2000, početkom septembra, uoči “prelomnih izbora”, podjednak broj ispitanika navodi osećanja zabrinutosti i straha (42%) i osećanja nade i optimizma (43%).
2001. i 2002. godina obeležene su izjednačenim odnosom raspoloženja pozitivne i negativne energije (jedan prema jedan), s tim što se zapaža rast broja onih koji navode zabrinutost i strah (sa 22 na 30%) i opadanje broja onih koji su naveli veru da će se uskoro sve promeniti nabolje – sa 26 na 21%o.
2003, dolazi do rasta raspoloženja negativne energije i do rasta zabrinutosti i straha, da bi se u 2004. ponovo ujednačile tamna i svetla strana raspoloženja, a zabrinutost i strah počeli da opadaju.
2005, dominaciju preuzimaju raspoloženja pozitivne energije u odnosu 56 odsto prema 44% (tj. 1,3 prema 1); veru da će uskoro sve biti bolje iskazuje svaki treći građanin, a svaki četvrti strahuje.

2007, nalazimo još izrazitiju dominaciju raspoloženja pozitivne energije nad onima obojenim negativno (65 prema 35%, odnos je gotovo 2 prema 1); najčešće se navode vera da će uskoro biti bolje (35%), potom nada i optimizam (24%), a potom slede zabrinutost i strah – 14%.
2010, nalazimo smanjenje primata raspoloženja pozitivne energije, ali su ona i dalje češća (58 prema 42%, odnosno 1,4 prema 1). Zabrinutost i strah su i dalje na trećem mestu (sada sa 16%) a ispred su nada i optimizam (22%) i vera da će uskoro biti bolje (29%).
I ove, 2016. godine, češća su raspoloženja pozitivne u odnosu na raspoloženja negativne energije, 54 prema 40%, odnosno 1,35 prema 1). Kao što smo videli, dominira strah od bolesti i strah od neizvesne budućnosti.


Prilog – tabele

Obrazovanje i distribucija demokratske vrednosne orijentacije

Obrazovanje i distribucija autoritarnosti

Obrazovanje i distribucija potentnosti

Obrazovanje i odnos prema političkim partijama

Obrazovanje i ocena udaljenosti/bliskosti naroda u okruženju u odnosu na narod kojem ispitanik pripada

Starost ispitanika i odgovori na pitanje Kako živite?

Obrazovanje i tip radnog odnosa

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Analize
Kojekude Srbijo - Sviđalo se to nekome ili jok
Kojekude Srbijo - Sviđalo se to nekome ili jok

Meritorno, zar ne? Prisećam se svojevremenog pljuvanja po tzv. delegatskom sis...

Deset godina od dolaska naprednjaka na vlast
Deset godina od dolaska naprednjaka na vlast

Džo Bajden je vratio Kristofera Hila iz penzije i poslao ga u Beograd za ambasa...

A šta posle izbora? Beleške o izborima april 22
A šta posle izbora? Beleške o izborima april 22

Politički procesi i politički događaji, počev od vremena kada postaje očito...

Kaplan: Za spas demokratije treba nam nekoliko dobrih diktatora
Kaplan: Za spas demokratije treba nam nekoliko dobrih diktatora

Predsednik Amerike Džo Bajden priča o ratu koji Rusija vodi u Ukrajini kao o &...

Tesline akcije beleže rast nakon najave "split-a"
Tesline akcije beleže rast nakon najave "split-a"

Kompanija je na Tviteru objavila svoje namere rano u ponedeljak, nakon čega je ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

jastuci smrtovnice

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti