Dva su razloga mog učešća u predstavljanju nalaza Cesidovog istraživanja aktivizma. Jedan  je vezan za moje osmišljavanje koncepta istraživanja aktivizma u vreme dok sam bio spoljni saradnik Cesida, a što je bila osnova dugogodišnjih istraživanja ove teme (uključiv i ovo sadašnje). Drugi razlog je vezan za jedno istraživanje političke kulture i aktivizma koje je prošle godine obavio IIC Demostat, a koje je u tematskom dijalogu sa ovim Cesidovim istraživanjem. Moje kratko izlaganje usmeravam na propitivanje antipartizma i njegove relacije sa izbornim ponašanjem.

Antipartizam je deo vrednosne trijade koja bitno obeležava aktualnu dominantnu političku kulturu. Trijadni sindrom dominantne političke kultue čine: odnos prema demokratiji, autoritarnost i antipartizam. Ta politička kultura, u terminima Almonda i Verbe, predstavlja kombinaciju najgorih elemenata parohijalne političke kulture indikovane preko raširenosti apolitičnosti i podaničke kulture indikovane preko raširenosti autoritarnosti. Upravo takva politička kultura generiše izborne ishode i pristajanje na način vladavine izabranih u poslednje tri decenije. Navedene tvrdnje su glavni deo hipoteze s kojom je istraživački tim Demostata ušao u istraživanje javnog mnenja u oktobru prošle godine. Kompletna hipoteza je sadržala pretpostavku iz početnih istraživanja autoritarnosti iz tridesetih godina prošlog veka (Kritička teorija) – o povezanosti autoritarnosti i etničkih predrasuda, a u našem slučaju o etničkim predrasudama kao četvrtoj dimenziji sindroma vrednosnih orijentacija koje obeležavaju političku kulturu građana Srbije. Hipoteza o kvartetu vrednosnih orijentacija nije potvrđena, ali je uglavnom potvrđen trijdni sindrom vrednosnih orijentacija.

Pomenuto istraživanje Demostata bilo je eksplorativnog karaktera a relizovano je kao priprema za jedno fundamentalno istraživanje političke kulture koje Demostat namerava da obavi krajem ove ili tokom sledeće godine. U ovom kontekstu treba naznačiti da predstoji još dosta rada na konceptualizaciji istraživanja koje nameravamo da obavimo. Da pomenem sada samo nekolike otvorene stavke: definisanje i operacionalizacija pojmova političnostti, apolitičnosti, depolitizacije i antipolitičnosti i teorijska razrada razlika između ovih fenomena čiji se sadržaji često mešaju. Tu je i pitanje razlikovanja i definisanja pojmova ne-partizma i antipartizma, pitanje relacije antipartizma i depolitizacije…

Antipolitika se javlja kao rezultat trenda gubljenja poverenja u politiku, političare, političke partije…Antipolitika je svojevrsna reakcija naspram svekolike politizacije i partizacije („partijnosti“ kako se nekad govorilo) svih političkih i društvenh institucija, institucija sistema pre svih. Pri tom, neophodno je razlikovati dva ključna tipa reakcije ili abreakcije na različite tipove moći.

U jednom slučaju imamo reakciju na neinstitucionalizovanu moć i/ili institucionalizaciju voluntarne moći, a u drugom na rasutu i rasplinutu moć.

Deo građana gubi i na kraju više nema poverenje u rasutu moć.  Oni, naspram te rasplinute moći,  traži  koncentrisanu moć, moć u rukama jednog čoveka, jedne institucije, jedne partije… Traži se lider, svemoćni lider, autoritarni vođa.

Suprotno ovome, deo građna nema poverenja u koncentrisanu moć, u vođu, autoritarnog vladara. Oni naspram te i takve moći traže poliarhiju, podelu vlasti, demokratsku institucionalizaciju moći… 

U ovom kontekstu valja se baviti pitanjem posedica antipartizma. Pre svega tu je pitanje - koliko je antipartizam usmeren protiv svakog političkog organizovanja i organizovanja uopšte? Nije li antipartizam ustvari jedan od oblika antipolitike. Ja verujem da jeste. Antipartizam, banalno rečeno, jeste zasnovan na mišljenju da su postojeće partije – loše, veoma loše. Pa dobro, ako je tako, zašto onda antipartisti ne naprave svoje partije, to je barem danas lako!

Antipartizam češće generiše izbornu apstinenciju, ali ponekad proizvede i izbornu participaciju. Primere za ovo druge nalazimo u tzv. belim listićima, ali i u glasanju za antipolitičare tipa Belog Preletačevića i njegovog sabrata Nebojše Prilepka...  

Broj izbornh apstinenata predstavlja sumu apolitičnih, antipolitičnih, antipartijskih punoletnih stanovnika date zemlje, kao i onih kojima je biračko mesto realistično gledano – nedostupno. Dakle, u pitanju je zbir onih koji nisu dospeli do politike, onih koji su protiv svaki politike i onih koji su protiv svih političkih partija, kao i oni kojima je dolazak na biračko mesto previše skup ili nemoguć! 

Antipartizam smo u našem prošlogodišnjem istraživanju ispitivali na osnovu slaganja ili neslaganja ispitanika sa 10 tvrdnji o političkim partijama i partijskom sistemu (pet tvrdnji je formulisano tako da izražava pozitivan stav prema političkim partijama, a pet negativan stav).

Korelacije pojedinačnih tvrdnji sa skalnim skorom prilično su visoke i kreću se između 0,40 i 0,57.

Anti-partijski stav je iskazan kroz najčešće prihvatanje tvrdnji poput sledećih:

- „Sa učlanjenjem u vladajuću partiju lakše se dolazi do posla“ (84%),

- „Političke partije samo obećavaju a ništa ne rade da ostvare ta obećanja“ (78%),

- „Partije služe samo interesima svojih vođa“ (55%),

- „Zbog strančarenja ne možemo da postignemo slogu oko najvažnijih pitanja“ (52%).  

Pro-partijski stav je iskazan kroz najčešće prihvatanje tvrdnje „Samo zahvaljujući političkim partijama ljudi mogu da učestvuju u politici“ (61%) i tvrdnje „Višepartijski sistem je bolji od jednopartijskog“ (50%), odnosno kroz najčešće odbacivanje tvrdnje „Bolje bi bilo da imamo samo jednu političku partiju“ 42%) i tvrdnje „U Srbiji je sada na delu jednopartijski sistem“ (35%).  

Antipartijski stavovi dominiraju kod 57% ispitanika, a propartijski tek kod 5%; kod ostalih ispitanika (38%) pomešan su antipartijski i propartijski stavovi. 

Od ukupnog broja ispitanika koji su izjavili da su članovi neke političke partije, 41% ima negativan stav prema političkim partijama, 42% karakterišu pomešani pozitivni i negativni stavovi, a tek 17% ima pozitivne stavove. – Eto kakvo nam je članstvo političkih partija i kakve su nam političke partije

Demokratija – autoritarnost – antipartizam: naznake povezanosti u specifičan sindrom političke kulture

Odnoos prema partijama i odnos prema demokratiji (Ck=0,39): kod 55% ispitanika imamo dominacija antipartizma i negativnog odnosa prema demokratiji, kod 14% nalazimo dominaciju pozitivnog odnosa i prema demokratiji i prema partijama, a 31% ispitanika karakteriše zbrkani odnos i prema demokratiji i prema partijama.

Odnos prema partijama i autoritarnost (Ck=0,22): kod 71% isitanika nalazimo dominaciju antipartizma i autoritarnosti, kod 7% ispitanika imamo dominaciju propartizma i ne-autoritarnost, a kod 22% nalazimo zbrkani odnos i prema partijama i prema autoritarnosti.

Odnos prema demokratiji i autoritarnost (Ck=0,30): kod 58% ispitanika imamo dominacija autoritarnosti i negativnog odnosa prema demokratiji, kod 16% nalazimodominaciju pozitivnog odnosa i prema demokratiji i ne-autoritarnost, a 26% ispitanika karakteriše zbrkani odnos i prema demokratiji i prema autoritarnosti.

Kada se povežu sve tri vrednosne orijentacije, nalazimo dominaciju zbrkanog (pomešanog, protivrečnog) odnosa prema ovom sindromu političke kulture. 

Odgovor Žaka Lakana studentima iz 1968: „Vi tražite novog gospodara – i dobićete ga!“ . U Srbiji potraga za vođom traje još od 1980. godine, a možda to počinje i dve godine ranije, čim je neko pomislio da je“Kralj mrtav“! Za ove skoro čeiri decenije taman nam se učini da smo pronašli vođe, kad ono, prođe po tuce godina, i gotovo…

Pre nekih 80 godina pripadnici Frankfurtske škole su se suočili sa tada veoma aktuelnim pitanjem: kako objasniti to što radnici podržavaju i glasaju za razne firere. Rado bi rekao danas: daleko bilo. Ali, suočeni smo sa istim problemom, sa istim pitanjem.

Koncept autoritarnosti nastaje u 30-im godinama prošlog veka… Adorno i Horkhajmer… Antisemitizm, antidemokratija, autoritarnost…

Danas je ponovo aktuealan Erih From i njegovo delo napisano još 1941 godine – Bekstvo od slobode.

I na kraju da budem ciničan, a ponukan onom nedavnom javnom deobom knjiga (sa posvetom) u Vladi Srbije. Ne bilo goreg da bivši predsednik vlade pokloni novom predsedniku knjigu Eriha Froma – Bekstvo od slobode, a da ga potom, s vremena na vreme, propita!

(Deo ovog teksta izgoren je na predstavljanju Cesidovog istraživanja o akrivizmu, u Medija centru, 1. juna 2017).