Većina predloženih članova „tima“ u nastanku budućeg predsednika SAD Džozefa Bajdena dobro je poznata  javnosti u toj državi, kao i poznavaocima međunarodnih odnosa, jer su obavljali važne poslove u administraciji Baraka Obame. Kako napominje američki portal Politiko, oni će „naslediti“ umnogome izmenjenu realnost. Naime, odnos snaga na međunarodnoj sceni znatno se promenio u odnosu na vreme kada su bili na funkcijama, a aktuelni predsednik Donald Tramp i njegovi saradnici prave korake „u poslednji čas“, kako bi svojim „naslednicima“ suzili „manevarski prostor“. U tom kontekstu, naglašava se da će Bajdenovoj administraciji ruke biti dodatno „zavezane“, ukoliko republikanci zadrže kontrolu nad Senatom.

Mada su mnogi pripadnici spoljnopolitičkog establišmenta odahnuli nakon što je Bajden izabrao grupu profesionalaca sa zavidnim iskustvom, ne treba zanemariti ni one koji se pitaju koliki će biti dometi nove „posade“ nakon što se vrati na nekadašnje pozicije. „Imate ljude koji su kompetentni, ali između stručnosti i praktične politike uvek postoji velika razlika“, izjavio je za Politiko Žerar Aro, bivši ambasador Francuske u Ujedinjenim nacijama. Ovaj diplomata se zapitao:“Da li će oni, naprosto, održati status kvo? Ili će se vratiti u prošlost – „premotati“ film unazad? Ili će biti kreativni, kako bismo imali jednu Ameriku koja je kooperativnija, a manje imperijalistička“?

Ove sedmice Bajdenov „tranzicioni“ tim je obelodanio imena nekoliko ključnih „igrača“ u „ekipi“ koja će biti zadužena za  nacionalnu bezbednost dolazećeg predsednika. Među predloženima ima malo iznenađenja. Tako je za državnog sekretara  predložen Entoni Blinken, dugogodišnji savetnik Bajdena, koji je vukao mnoge konce u spoljnopolitičkom kursu tokom „ere“ Baraka Obame. Blinken je snažan zagovornik transatlantskog partnerstva. Kada govori o temama poput borbe protiv terorizma, klimatskih promena, trgovine, odnosa prema Kini, nuklearnog sporazuma sa Iranom, kao mantru ponavlja da  SAD treba da rade sa svojim saveznicima, krećući se u okvirima međunarodnih sporazuma i organizacija. Blinken takođe vidi lidersku poziciju Amerike u multilateralnim institucijama kao „suštinsku“. Kako tvrdi:“I dalje je veoma značajno, možda još i važnije nego ranije, da se SAD angažuju, da SAD budu vođa“.

^{Entoni Blinken/Foto: Printscreen NBC News}

Blinken potiče iz diplomatske porodice. Njegov otac, Donald Blinken, službovao je četiri godine kao ambasador SAD u Mađarskoj, u vreme kada je ta istočnoevropska država bila u procesu pridruživanja NATO-u. Blinken „stariji“ ima  bliske prijateljske i poslovne veze sa milijarderom Džordžom Sorošem. Bio je, takođe, prvi američki ambasador koji je odlikovan najvišim civilnim priznanjem Republike Mađarske (1997. godine). Entoni Blinken savršeno govori francuski, sa jedva primetnim američkim akcentom. Takav podatak ne iznenađuje, ako se uzme u obzir da se nakon razvoda roditelja kao dečak preselio u Pariz, sa svojom majkom Džudit. Dobro upućeni izvori kažu da on nikada nije krio da je frankofil.

„Oprezni optimizam“ progresivaca

Pojedini predstavnici progresivnih krugova u SAD izražavaju oprezni optimizam da će Bajden „više slušati“ Kongres u pitanjima spoljne politike. Kako ističu, Entoni Blinken mogao bi da im bude „saveznik u tim nastojanjima“, jer je upravo on „bio spreman da sasluša takve predloge tokom kampanje“.

Na „listi“ kandidata nalaze se i druga poznata imena iz Obaminog doba – Džejk Saliven, koji bi trebalo da postane savetnik za nacionalnu bezbednost, za šta će mu biti potrebno „zeleno svetlo“ Senata, kao i Linda Tomas Grinfild, „veteranka“ u diplomatiji, inače bivša pomoćnica državnog sekretara, koja će biti predložena za ambasadorku SAD u UN. Prvi put u istoriji Amerike jedna žena nominovana je za direktora Nacionalne obaveštajne službe - to je Avril Hejns. Ona je bila i prva dama na funkciji zamenika direktora CIA. Istovremeno, Alehandro Majorkas, kubanskog porekla, predložen je za kandidata za sekretara za nacionalnu bezbednost, a Džon Keri bi trebalo da postane specijalni izaslanik predsednika za borbu protiv klimatskih promena. On je bio državni sekretar SAD od 2013. do 2017, a na  predsedničkim izborima 2004. porazio ga je Džordž Buš mlađi.

^{Linda Tomas Grinfild/Foto: smartnewsliberia.com}

U međuvremenu, dok Bajdenov izbor ne bude i zvanično potvrđen, Tramp i njegovi savetnici preduzimaju korake koji ne idu naruku budućoj administraciji. Ilustracije radi, dosadašnji predsednik nastavio je da smanjuje broj američkih vojnika u Avganistanu, iako nisu okončani mirovni pregovori talibana i vlasti u Kabulu. Takođe, Tramp je rešio da nametne nove sankcije Iranu, što bi moglo da prinudi njegovog „naslednika“ u Beloj kući da odustane od obećanja da će obnoviti nuklearni sporazum koji je Obama zaključio sa Teheranom. I to nije sve - Trampovi „pomagači“ planiraju da do primopredaje predsedničke dužnosti u SAD (do januara), uvedu novi embargo i druge mere kako bi „zauzdali“ Kinu, rivala sa kojim će Bajden, veruje se, biti prinuđen i da sarađuje, ali i da mu se suprotstavlja. Velika enigma glasi i da li će biti očuvani izuzetno dobri odnosi koje je odlazeća republikanska administracija u Vašingtonu izgradila sa Izraelom, što nikako  nije bilo po volji Palestincima. Bajdenovi saveznici tvrde da će neki od Trampovih dosadašnjih poteza biti lako „poništeni“, ali ostaje pitanje šta će biti,recimo, sa odlukom o „etiketiranju“ Iranske revolucionarne garde kao „terorističke organizacije“. Smatra se da je takav potez bio jedan u nizu koji su doveli do „smrti“ iranskog nuklearnog sporazuma, ali da bi navedeni korak bio preinačen, potrebno je da Bajden dobije „blagoslov“ i Kongresa, uključujući pojedine „jastrebove“ iz Demokratske stranke, kojoj i sam pripada.

U vašingtonskim diplomatskim krugovima dominira stav da  uprkos dubokom neslaganju sa Trampovim potezima iz domena spoljne politike Bajden neće u potpunosti odbaciti „nasleđe“ svog prethodnika, već da će ga u izvesnoj meri „preoblikovati“. Ilustracije radi, tvrdi se da bi novi predsednik mogao da iskoristi to što je Tramp nametnuo tako mnogo sankcija Iranu kao „oruđe“ da prinudi Teheran na potpisivanje još „čvršćeg“ nuklearnog sporazuma. Ne očekuje se ni da će Bajden odbaciti Trampovu strategiju uvođenja taksi i embarga Kini, ali se smatra da će se on sa više „diplomatskog takta“ odnositi prema Pekingu.

Najveći izazov na „domaćem terenu“ za demokratsku administraciju biće, bez sumnje, saniranje ogromnih ekonomskih posledica korona virusa. Optimisti u SAD nadaju se da će taj izazov biti lakše prevaziđen kada se SAD vrate u članstvo Svetske međunarodne organizacije, čije okrilje su napustile tokom Trampovog mandata. Ipak, ne smeju se smetnuti s uma ni duboke podele koje postoje u američkom društvu, što bi moglo da izazove brojne „glavobolje“ Bajdenovom timu i učini ga neefikasnim.