Protivnici još uvek novog i nekonsolidiovanog lidera DS Zorana Lutovca i dalje će nastojati da deluju subverzivno protiv njegovog dogovora sa Draganom Đilasom. Budući da sada nemaju dovoljnu podršku da na Glavnom odboru stranke izglasaju raskid sa Đilasom, nastaviće da deluju kao tiha, ili zavisno od prilike, bučna frakcija.

Na to ih podstiču i delovi građanske javnosti koji su tradicionalno prateća infrastruktura Demokratske stranke, ali koji nisu tako kao DS pogođeni debaklom na beograskim izborima u martu ove godine. Ti izbori kada je DS ostala ispod cenzusa u svom tradicionalnom uporištu, doduše već deluju kao da su bili pre više godina. Lutovčevi i Đilasovi oponenti unutar DS nakon 2. septembra kritikovaće skretanje u desno i saradnju sa desnim i konzervativnim Dverima bučnije. Biće i protestnih napuštanja stranke, moguće i vraćanje poslaničkih mandata. U prilog će im ići i zapažanja da je Savez za Srbiju novi oblik nekadašnje Demokratske stranke, koja je učinila neoprostiv antievropski greh u svojim redove primila Boška Obradovića. I to će prikazivati kao mnogo težu ideološku jeres, nego kad je u leto 2008. na kik boks turniru u Jagodini objavljena koalicija DS sa (na rečima) proruskim socijalistima Ivice Dačića.

Da li će ova borba za samouništenje, u kojoj na smenu učestvuju kreatori politike DS sa linije beogradskih kafića u kojima su sedeli “Ajša-Vilou-Demode” ozbiljno ugroziti Đilasa? Čini se da neće, ali ne zato što je Đilas veliki demokrata. Beogradski novinari i dan danas mu pamte kazne koje su “popili” dok je on bio gradonačelnik zbog španskih tramvaja i zaleđenih autobusa. Već zato što je Đilas Savez, što građanska javnost odbija da primeti, postavio šire i od organizacije i od stranke, pokazujući sposobnost da prati politički proces.

Građanski glasovi pak, kao i oni koji hoće da se DS samouništi, bave se promašenim temama da li je Savez “samo ua Vučiću” i koliko jeste ili nije novi DOS? Pitaju se šta Đilasu to treba da organizuje trbine Saveza po Srbiji na kojima učestuvuje svih devetoro, desetoro osnivača i po stotinak posetilaca u prašnjavim opštinskim salama? Zar to nije rasipanje energije, novca i vremena? Dovoljno je da po dvoje, troje njih putuje i to radi na smenu, da promotivna priča bude učestalija, a ekonomičnija.

Krugovi oko SNS i Vučića stvar vide bolje – njima je ključno kod Đilasa to što govori “prelazna vlada”, i tu nastoje da ga napadnu što lukavije mogu. Upravo je stvar u tome – Đilas vam ustvari ne predstavlja Savez, predstavlja vam buduću vladu Srbije. Onu koji možete izabrati na parlamentarnim izborima koji moraju redovno pasti 2020. ako ne budu pre toga vanredno izazvani. Vladu koja bi, ako bude imala većinu, morala da bude prelazna, jer Aleksandru Vučiću predsednički mandat ističe 2022. Za prelaznu vladu za koju biste mogli da glasate jer niste za Anu Brnabić, a i nemate ništa protiv da vam Vučić bude predsednik jer ipak on može svašta. Naravno, za vladu za koju biste mogli da glasate i ako ste ljuto protiv Vučića i njegovih, pa šta god samo da je protiv. Moguće i ako uopšte niste glasač, ali više vam je dosta svega u prejakoj vladajućoj propagandi.

Vladu, u kojoj je jasno Đilas premijer, Zdravko Ponoš je recimo, ministar odbrane, mladi Vuk Jeremić je Ivica Dačić, odnosno prvi potpredsednik i šef diplomatije, Lutovac vodi evropske integracije, Stefanović već nešto, a Boško Obradović prosvetu… Sastav je daleko od idealnog, ali nije to presudno, već ko ima da ponudi bolji. Saša Janković i njegov neolibaralni Blok 381 sa Dejanom Bulatovićem, Jasminkom Hadžisalihovićem i Sašom Milenićem? Boris Tadić ili Zoran Živković kojima je glavna politička mantra bila i ostala “babe i žabe”, pri čemu nije jasno ko su ti glasači na koje računaju bili oni za babe ili za žabe?

Dosadašnje opozicione grupacije – setimo se parlamentarnih izbora 2016. nisu uopšte bile ozbiljno postavljene kao buduća vlada, već kao ozbiljne ekipe za domašivanje cenzusa. Tada su tvrdili da se udružuju kako bi godinu dana kasnije na predsednčkim izborima 2017. zbacili Vučića, jer se vlast u Srbiji uvek menjala na predsedničkim izborima. Đilas ovaj put nudi tu mogućnost na parlamentarnim.

Odmakavši fokus političke borbe od predsedničke funkcije za koju će Vučić od naprednjaka tražiti najjaču moguću odbranu, Đilas je učinio sve što je mogao da postavi održivu opozicionu konstrukciju. Konstrukciju koja je istovremeno i DOS i nije DOS, i DS i nije DS i koja kao glavnu prednost ne nudi političku čistotu kakva svi znamo da ne postoji, već sposobnost i protiv stav Vučićevom SNS-u. Protiv stav u svemu, od prodaje javnog preduzeća PKB pa do Kosova. Ostalo je sad na događajima – očekuje se krupni geopolitički poremećaj šta god da se dogodi ili ne dogodi u vezi Kosova. I najmirnije tu promenu može da iščekuje Đilas, iako borce za samouništenje u DS to iščekivanje dodatno razdražuje.