Zapadni Balkan je region od strateškog značaja za NATO, što je naglašeno dugom istorijom saradnje i operacija, navodi se u kominikeu NATO-a, koji je objavljen nakon prvog dana Samita u Vilnjusu, glavnom gradu Litvanije.

U zvaničnom saopštenju se navodi da NATO ostaje snažno posvećen bezbednosti i stabilnosti Zapadnog Balkana i da podržava reforme koje unapređuju aspiracije zemalja u regionu ka NATO i Evropskoj uniji. 

NATO će nastaviti da unapređuje politički dijalog i praktičnu saradnju u cilju podrške reformama, regionalnom miru i bezbednosti i suprotstavljanju zlonamernom uticaju, uključujući dezinformacije, hibridne i sajber pretnje od strane državnih i nedržavnih aktera. 

Kako se ocenjuje, da bi se region suprotstavio ovim izazovima, potrebna je stalna pažnja i posvećenost alijanse i međunarodne zajednice. 

Demokratske vrednosti, vladavina prava, unutrašnje reforme i dobrosusedski odnosi su od vitalnog značaja za regionalnu saradnju i evroatlantske integracije, a NATO očekuje nastavak napretka u tom pogledu.

Kad je reč o Srbiji, NATO veruje da bi jačanje odnosa tog vojnog saveza i Srbije bilo od koristi obema stranama, ali i regionu. 

NATO očekuje od Srbije da sarađuje sa alijansom i svojim susedima na konstruktivan način, uključujući i javne komunikacije o obostranim koristima saradnje NATO-a i Srbije. 

U kominikeu se navodi i da NATO podržava dijalog Beograda i Prištine uz podršku EU i druge napore usmerene na normalizaciju odnosa između dve strane, te ih poziva da iskoriste trenutak i angažuju se u dobroj veri ka postizanju trajnog političkog rešenja. 

„Pozivamo obe strane da odmah deeskaliraju situaciju, vrate se dijalogu i konstruktivno se angažuju u primeni sporazuma o putu normalizacije između Beograda i Prištine koji je nedavno postignut u Briselu i Ohridu”, poručuju iz alijanse.

Neprihvatljiva eskalacija na KiM

NATO ostaje posvećen kontinuiranom angažovanju na Kosovu, uključujući i preko KFOR-a koji će, kako se dodaje, nastaviti da obezbeđuje sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja na Kosovu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244. 

NATO ocenjuje da je nedavna eskalacija neprihvatljiva, uz osudu nasilja na severu Kosova, kao i, kako navode, ničim izazvane napade koji su naneli ozbiljne povrede vojnicima NATO-a.

Iz Alijanse poručuju i da su povećali prisustvo trupa KFOR-a, kako bi odgovorili na napetosti koje se ponavljaju, te dodaju da će sve promene u stavu snaga u KFOR-u ostati zasnovane na uslovima, a ne kalendaru. 

U saopštenju se navodi i da NATO snažno podržava suverenitet i teritorijalni integritet stabilne i sigurne Bosne i Hercegovine, te poziva političke lidere da se uzdrže od retorike i akcija koje izazivaju podele i secesionizam, uz podršku pomirenju. 

NATO ostaje posvećen evroatlantskim težnjama Bosne i Hercegovine i nastavlja da podržava reformske napore. 

Neslaganje saveznika po pitanju ulaska Ukrajine u NATO

Zapadni Balkan zauzeo je nekoliko tačaka ovogodišnjeg kominikea NATO-a, u kojem je ta organizacija navela ključne prioritete i obaveze. 

Rat u Ukrajini je, međutim, u fokusu.

U opsežnom dokumentu ponovo je potvrđena podrška konačnom članstvu Ukrajine u NATO, ali u njemu nema mape puta ili rasporeda za pristupanje Kijeva u taj vojni savez, već se odluka ostavlja za trenutak kada se saveznici saglase i ispune uslovi. 

Naime, kako komentarišu eksperti, postojalo je jasno neslaganje između velikog broja istočnoevropskih, nordijskih i nekih zapadnoevropskih saveznika s jedne strane i Sjedinjenih Država i Nemačke s druge, oko toga koliko bi Alijansa trebalo da bude preduzimljiva u vezi sa eventualnim članstvom Ukrajine u NATO. 

^{AP Photo/Mindaugas Kulbis/BETA}

Dok je ad hok koalicija želela jasnoću u ubrzavanju članstva Ukrajine, Vašington i, u manjoj meri, Berlin, bili su oprezni. 

Krajnji rezultat nije bio baš inspirativan. 

U kominikeu se navodi da Ukrajina više ne mora da ispunjava Akcioni plan za članstvo i da će Komisija NATO-Ukrajina postati Savet NATO-a za Ukrajinu, što toj zemlji daje jači glas kad je reč o političkim pitanjima unutar NATO. 

To jesu mali koraci u smeru ubrazavanja članstva, ali nijedan ne šalje udarnu političku poruku, niti se može posmatrati kao stvarni napredak po pitanju članstva.  

Kad je reč o konačnom članstvu, u kominikeu se navodi da će NATO biti u poziciji da uputi poziv Ukrajini kada se saveznici saglase i ispune svi uslovi, što, kako primećuju eksperti, nije mnogo dalje od poruka sa samita NATO-a u Bukureštu 2008. godine, kada je takođe bilo rečeno da će Ukrajina postati članica.

I ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije krio nezadovoljstvo kada je pre objavljivanja kominikea tvitovao da je „ bez presedana i apsurdno kada vremenski okvir nije određen ni za poziv ni za članstvo Ukrajine”. 

Svoj stav je malo ublažio na konferenciji za novinare sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, kada mu je zahvalio na paketu pomoći, ali i poručio da Ukrajini jedino odgovara da dobije direktan poziv da se pridruži vojnom savezu. 

Međutim, i pored toga što nema vremenskog okvira, a ni poziva za Ukrajinu, NATO je pokazao da će ojačati svoju politiku borbe protiv pretnji koje dolaze iz Kremlja i podrške Ukrajini. 

Navodi se da su se saveznici dogovorili oko „značajnog paketa proširene političke i praktične podrške“ Ukrajini.

Ističe se da NATO ne priznaje i nikada neće priznati ruske nelegalne i nelegitimne aneksije, uključujući Krim, čime se reafirmišu već poznati stavovi, ali se na taj način šalje i poruka da se neće pristati na predloge da Ukrajina preda svoju teritoriju u zamenu za „mir“ po Putinovim uslovima.

Rusija najznačajnija i direktna pretnja bezbednosti saveznika

NATO je u godišnjem saopštenju prepoznao da je „Ruska Federacija najznačajnija i direktna pretnja bezbednosti saveznika i miru i stabilnosti u evroatlantskom području“ zbog ilegalnog agresorskog rata Moskve u Ukrajini, terorizma, ratnih zločina i kršenja međunarodnog prava i normi. 

^{AP Photo/Libkos/BETA}

Međutim, lideri država članica poručuju i da NATO ne predstavlja pretnju Ruskoj Federaciji, ali da, u svetlu njene neprijateljske politike i delovanja, ne mogu smatrati Rusiju partnerom. 

Navode i da je NATO voljan da zadrži otvorene kanale komunikacije sa Moskvom kako bi ublažili rizike, sprečili eskalaciju i povećali transparentnost. 

NATO ocenjuje i da je podrška Belorusije Rusiji ključna, jer ta zemlja nastavlja da obezbeđuje svoju teritoriju i infrastrukturu kako bi omogućila ruskim snagama da napadnu Ukrajinu.

Pored Belorusije i Iran mora okončati svoje saučesništvo sa Rusijom i vratiti se na poštovanje međunarodnog prava, ističe se u zvaničnom dokumentu sa Samita. 

Kominike pozdravlja sporazum postignut između generalnog sekretara NATO-a, premijera Švedske i predsednika Turske, koja je pristala da ratifikuje zahtev za članstvo te baltičke zemlje. 

NATO će dobiti trideset drugog saveznika, pa će tako svaka primorska zemlja Baltičkog mora, sem Rusije, biti članica NATO, a sastanak u Vilnjusu na taj način, kao i prošlogodišnji skup u Madridu, može biti okarakterisan kao samit o proširenju. 

Sve veća pažnja usmerena ka Kini 

Iako kominike prirodno odražava fokus NATO-a na rat u Ukrajini i neposrednu pretnju od Rusije, potvrđuje i da alijansa pridaje sve veću pažnju Kini i širem indo-pacifičkom regionu.

U dokumentu se ponavlja formulacija iz prošlogodišnjeg strateškog koncepta o pretnji Kine po „interese, bezbednost i vrednosti“ NATO-a; „zlonamerne” hibridne i sajber operacije; dezinformacije; i napore da se kontrolišu ključni tehnološki sektori, kritični minerali i lanci snabdevanja. 

NATO u zvaničnom dokumentu sa samita poziva Kinu da osudi agresorski rat Rusije protiv Ukrajine, da se uzdrži od podrške ruskim ratnim naporima na bilo koji način, te da prestane da pojačava lažni narativ Rusije okrivljujući Ukrajinu i NATO za rat.

Samit NATO sledeće godine, kada će biti obeležena i sedamdeset peta godišnjica Alijanse, biće održan u Vašingtonu.