Demonstranti jurišaju na TV Bastilju ponovo

Vikend analiza Jasmine Lukač

Za početak poređenje sa 9. martom 1991. i najrušilačkijim opozicionim demonstracijama u Beogradu, koje su ušle u istoriju kao neuspešne, kao trenutak kada je sve moglo biti drugačije, a nije. 

Demonstranti jurišaju na TV Bastilju ponovo

Demonstranti jurišaju na TV Bastilju ponovo

Vikend analiza Jasmine Lukač

Za početak poređenje sa 9. martom 1991. i najrušilačkijim opozicionim demonstracijama u Beogradu, koje su ušle u istoriju kao neuspešne, kao trenutak kada je sve moglo biti drugačije, a nije. 

autor teksta
Jasmina Lukač | Demostat | Beograd 9. Mar 2019 | Analize

Zašto Dragan Bujošević i Nenad Lj.Stefanović ne oslobode televiziju iznutra i tako ne sruše vlast Aleksandra Vučića, to je skriveno pitanje u zahtevima protesta u gradovima Srbije koji upravo navršava sto dana. Demonstranti koji se jednom sedmično okupljaju, nemaju zvanični zahtev za Vučićevom ostavkom, mada to uzvikuju pred masom mnogi govornici, i poneki poslanici. Ali je na listi zvaničnih zahteva odmah posle traženja ostavke ministra policije, pomenuta smena direktora Radiotelevizije Srbije i urednika Infomrativnog programa. Kako su Bujošević i Stefanović uspeli da zauzmu tako visoko mesto na listi protivnika opozicije? Odgovor je prost – oni su zgodni kao živi simboli kontrole medija. I to bez obzira što je mnogo netačnog u toj simbolici.

Za početak poređenje sa 9. martom 1991. i najrušilačkijim opozicionim demonstracijama u Beogradu, koje su ušle u istoriju kao neuspešne, kao trenutak kada je sve moglo biti drugačije, a nije. I to verovatno baš zato što je tadašnji opozicioni vođa Vuk Drašković, u društvu Dragoljuba Mićunovića i mnoštva političkih i javnih ličnosti, od Zorana Đinđića do Borislava Mihajlovića Mihiza, komandovao “juriš”, ali ne na zgradu parlamenta ili vlade. Već sa balkona pozorišta ka “TV Bastilji”, odnosno ka onome što je doživljavano kao glavna tvrđava vlasti Slobodana Miloševića – RTS-u.

Šta je tu netačno? Vučićeva kontrola medija je mnogo dubinskija od Miloševićeve, on ne upravlja javnim mnjenjem kao miloševićevci nekad, već ga proizvodi. Na svaku priču opozicije vlast odgovara svojom, što sličnijom pričom. I za tu proizvodnju su zaduženi druge, privatne televizije, pod izgovorom da su u 21. veku mediji profilisani, odnosno izrazito politički svrstani. Komentari i konstruisane priče protiv opozicije, ne stanuju odavno u programima RTS-a, kao što je to bilo 1991. - preselili su se na mnoštvo drugih kanala.

I svako ko misli da se to ne može vratiti u program RTS-a, kao i da je nikakva zasluga Bujoševića i Stefanovića, što su ovu televiziju dosad sačuvali od toga, potcenjuje stvarnost. Odnosno, mogućnost da uvek može biti gora nego što jeste. Kao što se precenjuje i to što su Bujošević i Stefanović nekad bili bliski Đinđiću i Vojislavu Koštunici, odnosno DS-u i DSS-u. Uostalom, Vučićeva Srpska napredna stranka je zapravo spoj najboljih u nekadašnjim radikalima i najgorih u DS-u i DSS-u. Zvali ga protivprirodnim u političkom smislu svejedno, taj je spoj dao ono za čim se najviše žudi u politici, a to je sinergija koja je dovela i održava Vučića na vlasti.

Da li je nešto slično moguće u opoziciji, odnosno da li će protesti, kako god da se završe - 9. maja kako to predlaže Siniša Kovačević, ili drugačije - izroditi novi spoj? Posmatrači bliski SNS-u tvrde da nema prave sinergije između DS Zorana Lutovca i desnih Dveri Boška Obradovića, te da ovo proizvodi stalnu napetost koja sve može da surva.

Napetost međutim, ne proizvodi zajednički nastup DS-Dveri, uostalom ako je Goran Ješić mogao da govori zajedno sa Marijom Janjušević u Aleksandrovcu, ta politička nelagoda je prevaziđena. Napetost proizvodi ne samo vidljiv izostanak podrške iz Evropske unije protestima, nego i jasno neodobravanje kroz izjavu Maje Kocijančić da “nema balkanskog proleća”, a da je bojkot parlamenta i izbora, nepoželjan. I jedan broj demonstranata, a još više ljudi u Savezu za Srbiju, koji organizaciono nose protest, pokolebali su se usled takvog izričitog stava Brisela. Dodatno ih onespokojavaju glasine o zainteresovanosti Rusije, koji se potkrepljuju izveštavanjem Sputnjika i pojedinih ruskih medija o demonstracijama. Sa druge strane, to vidljivo osokoljuje Vučićeve saborce, mada su tek posle nastupa Kocijačić, počeli da opširnije razrađuju propagandne teme o tome šta je “Đilas dogovarao sa Amerikancima”.

Ono što se posle briselske poruke događa, a vezano sa protestom, jeste boj za Kosovo između Đilasa i Vučića. Đilas je posetio Leposavić i verbalno se sukobio sa ljudima Zorana Milojevića Zelje, člana Izvršnog odbora SNS. Sa tim Zeljom je zanimljivo što je on pre 10-12 godina važio za bliskog DS-u, a sada se uvek pojavljuje u ulozi sukobljene strane na terenu.

Koliko dan posle Vučić je demonstrirao vrlo snažan odgovor na novu pregovaračku platformu Prištine, o kojoj se mesecima priča i piše, i čiji je sadržaj poznat. Prvi put je na mitingu, i to u Sremskoj Mitrovici, odakle je 2016. počeo uspešnu parlamentarnu kampanju, Vučić poručio da ga je Evropska unija prevarila, da je Federika Mogerini obećala da platforma neće biti usvojena. Ovo može biti običan politički trik kako bi se isticanjem krize sa Prištinom, demonstranti odvraćali od ulica. Ali, može biti i trenutak kad Vučić umesto u kampanju za sporazum sa Prištinom, kreće u obrnutom pravcu – protiv sporazuma.

Jasno je da najveće političke mogućnosti u Srbiji i dalje daje Kosovo – najamasovniji protest u Beogradu odigrao se 16. januara na godišnjicu ubistva Olivera Ivanovića, lidera GI Srbija, demokratija, pravda. Ako su medijski navodi tačni, i stranka koju osniva Đilas zajedno sa Borkom Stefanovićem i Marinikom Tepić zvaće se tako da podseća na Ivanovićevu – Stranka slobode i pravde. I ako se uzme kao pokazatelj, ko šta postavlja na društvene mreže, nije isključeno pregrupisavanje – da će Stranka slobode i pravde nastupati sa Pokretom slobodnih građana Sergeja Trifunovića, glumca i politički nekoretnog lidera, ali i Boškovim Dverima. Svi koji i dalje budu čekali da ih se u Briselu sete, moći će da nastave da se bave političkom metafizikom – koga dovesti na vlast umesto Vučića, a na čelo RTS-a umesto Bujoševića i Stefanovića.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

demostat komentari

Aleksandar Gubaš

Protest 16. januara je bio daleko od toga da je bio najmasovniji do sada. Najmasovniji je bio 29. decembra, a u okviru protesta "1 od 5 miliona" bilo je ukupno devet datuma kada je u Beogradu izašlo na ulice više ljudi nego tog 16. januara. Protest na godišnjicu ubistva Olivera Jovanovića bio je zapravo jedan od šest datuma s najmanjim odzivom. 11. Mar 2019
demostat komentari

Aleksandar Gubaš

Jasmina Lukač nastavlja da iznosi proizvoljne tvrdnje o ovim protestima. Posle nebuloznog dovođenja marksista i Vučića u koordiniranu vezu, sad tvrdi da je 16. januara bio dosad najmasovniji protest "1 od 5 miliona". U stvarnosti, bilo je samo četiri datuma kad je bilo MANJE ljudi nego tog 16. januara. Svih ostalih datuma bilo je osetno više ljudi nego tada, a najviše je bilo 29. decembra, kad je došlo više nego dvostruko više ljudi u odnosu na godišnjicu ubistva Olivera Ivanovića. Ukoliko je zanimaju podaci za svaki od ovih datuma, Jasmina Lukač može da se obrati na moj mejl, kako više ne bi toliko promašivala poentu. 9. Mar 2019
Analize
Vreme sankcija
Vreme sankcija

Na dugačku listu sankcija koje su Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji, ...

163. večiti derbi: Izjednačeni u golovima, greškama i optužbama
163. večiti derbi: Izjednačeni u golovima, greškama i optužbama

#Sportska Obe ekipe su prilično izgrešile u pasu i iskoristile (po) jed...

Zelenovićev iskorak
Zelenovićev iskorak

Izjava lidera Zajedno za Srbiju i gradonačelnika Šapca Nebojše Ze...

Karađorđe u predsedničkoj kampanji
Karađorđe u predsedničkoj kampanji

O samom skupu nije izvestio portal Direktno blizak Draganu Đilasu, Đorđeviće...

Nevolje u ruskom dvorištu
Nevolje u ruskom dvorištu

Nakon dve nedelje borbi i stotina žrtava u sukobu između Jermenije i Azerbejd...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

2020. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti