Vakcinacija je postalo pitanje prestiža na međunarodnoj sceni, koliko medicinsko toliko i političko pitanje. 

Vakcinacija protiv kovida 19 je pre svega medicinsko pitanje, a posledice pandemije, kako zdravstvene tako i ekonomske, nalažu da se uobičajene procedure ubrzaju. Vakcina je proizvedena u rekordnom roku, što je znak napretka medicine. Ali vakcinacija je i stvar prestiža na međunarodnoj sceni. U načinu na koji se zemlje odnose prema vakcinaciji, pitanje je da li pretežu zdravstveni ili politički interesi.

Rusija i Kina već nedeljama sprovode vakcinaciju, pre nego što su završena klinička ispitivanja. Velika Britanija je prva zapadna zemlja koja je počela sa vakcinisanjem, čak pre Sjedinjenih Američkih Država, odekle je laboratorija koja ih proizvodi, što je iznerviralo Vašington.

Ruska vakcina je efikasna 95 odsto, američka vakcina isto toliko, kažu njihovi proizvođači.

^{Foto: Printscreen Youtube (ALJAZEERA BALKANS)}

Na Zapadu su doveli u pitanje rusku vakcinu, dok ju je na drugoj strani sveta zatražilo preko pedeset zemalja, među kojima su Indija, Brazil, Kina i Južna Koreja. Turska je saopštila da neće da kupi rusku vakcinu, jer ne ispunjava uslove „dobre laboratorijske prakse“, dok je od zemalja Evropske unije jedino Mađarska izrazila nameru da nabavi rusku vakcinu, što je izazvalo negodovanje drugih članica. Prve doze mogu da budu isporučene van Rusije u januaru 2021. godine.

Sa druge strane američka vakcina kompanije Fajzer pokazala je već na početku neželjena dejstva u vidu alergijskih reakcija, što je dodatno pojačalo sumnju da su se vakcine našle u upotrebi pre nego što su sprovedene sve neophodne kontrole. Fajzer namerava da počne isporuku miliona doza vakcine pre kraja godine. 

Vakcina je bila jedna od tema predsedničke kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama. Donald Tramp se nadao da će mu pronalazak vakcine pomoći da pobedi na izborima, a kada vakcina nije stigla kada mu je bilo potrebno tvrdio je da je u pitanju zavera sa ciljem da se podrije njegova kanditatura.

Britanski premijer Boris Džonson, koji je tokom pandemije često bio na udaru kritika zbog haotičnog načina na koji je vodio pandemiju, ponosno je izjavio da Velika Britanija vodi u vakcinaciji. London je čak tvrdio da zahvaljujući Bregzitu može da vakciniše pre Evropske unije, iako to nije tačno. Velika Britanija još uvek sledi pravila Evropske unije, ali je iskoristila mogućnost da zatraži hitnu proceduru, koja omogućava državama da se snabdeju vakcinama koje nisu još odobrene na nivou unije, ako ih koriste unutar svojih granica. Mađarska to isto može da učini u slučaju ruske vakcine. Ostale zemlje Evropske unije odlučile su da slede uobičajene procedure provere koje traju duže, ali donose dodatnu sigurnost kada su u pitanju efekti vakcine. Veliki broj građana  Evropske unije sumnja da su vakcine spremne za upotrebu.

^{Vakcinacija u Velikoj Britaniji/Foto: Printscreen Youtube (ALJAZEERA BALKANS)}

Za sve državnike je u pitanju veliki ulog, jer svaka odluka o vakcinaciji može politički skupo da košta. Ukoliko se pojavi veći broj neželjenih efekata i vakcinacija bude loše sprovedena, porašće broj onih koji će da odbiju da se vakcinišu. Ta sumnja je utoliko jača ukoliko je postalo jasno koliko je pitanje vakcinacije stvar odmeravanja snaga među velikim silama, u čemu prednjače Kina i SAD. Ako je prvi talas pandemije obeležila „diplomatija maski“, gde je Peking iskoristio nepripremljenost zapadnih zemalja za epidemiju globalnih razmera, kako bi isporučio svoje zalihe maski zemljama koje su označene kao prijateljske, ovaj poslednji talas bi mogao da se nazove „diplomatija vakcina“. Peking sada nudi vakcine zemljama na novom „putu svile“ koje su joj jednako zahvalne na pomoći. Moskva radi to isto kada nudi svoju vakcinu.

Evropska unija sledi inicijativu koja je pokrenuta na proleće zajedno sa Međunarodnom zdravstvenom organizacijom, koja omogućava pristup vakcini svima, a ne samo bogatim zemljama. Kinezi su se pridružili ovoj inicijativi, ali ne i SAD. Tramp je do kraja ostao odan svom unilateralizmu kada je potpisao predsednički dekret koji predviđa da Amerikanci prvi prime vakcinu, pre ostatka sveta. Problem je što je zaboravio da naruči 100 miliona doza vakcine mesec dana ranije.

Ovo međusobno rivalstvo i nadmetanje na međunarodnoj sceni govori da čak i u uslovima velikih pošasti velike sile nisu u stanju da se ujedine za opšte dobro, već je i pitanje života i smrti, pristupa lekovima i vakcinama, pitanje pripadnosti. Sumorna slika sveta u kome su interesi ispred solidarnosti.