Srbija ulazi u drugu korona zimu i novu političku neizvesnost. Vladajuća Srpska napredna stranka je sada utihnula sa borbenom parolom iz aprila “predaja nije opcija”, u iščekivanju blažeg italijanskog scenarija. Zdravstveni sistem će biti izložen, kao i što se dogodilo tokom proleća u Italiji, nekoj vrsti sloma, ali se očekuje da će preživeti i da će te borbene parole biti potrebne kako korona zima bude prolazila.
Da li će zbog korone Aleksandar Vučić izgubiti buduće predsedničke izbore slično kao Donald Tramp u Americi, šta god da bude uradio? Sa jedne strane Vučić ima više vremena da se pripremi, sa druge to vreme donosi nepredvidivost. Jer, ako je nešto sigurno u vezi sa korona pandemijom to je da dosadašnja pravila ljudskog ponašanja prestaju da važe. Dubina promena je i dalje nesaglediva. Ukoliko korona narednih godina bude nesavladiva vakcinom moguće su ogromni preobražaji sveta – recimo prestanak važenja papirnog novca i papirnih glasačkih listića. Na tržištu novca i nekretnina očekuje se tekstonski ekonomski udar na svetskom planu ove zime, a to je ništa drugo nego sveopšta kriza poverenja.
U srpskoj opoziciji postoje dva oprečna tumačenja, jedno je da Vučića kako god rušili jedino sa vlasti može da obori ekonomska kriza i ekonomsko nezadovoljstvo ljudi. I drugo, da u Srbiji nikada nijedan vlastodržac nije oboren neposredno zbog ekonomskog nezadovoljstva i krize, naprotiv, u takvim okolnostima ljudi se boje da će izgubiti i to malo (ili sve manje) što imaju. Po tom drugom tumačenju, jedino osećaj nepravde i izdaje od strane vlasti, može da dovede ljude u stanje onoga što bojkot opozicija zove “pobunom”.
“Građanska pobuna” je  sadašnji proklamovani politički cilj, labavo udruženih u grupaciju Udružena opozicija Srbije. Ova opoziciona družina, koliko je javnosti poznato, osim što ima zajednički logo i ponekad šalje saopštenja sa mejl adrese zvanično ugašenog Saveza za Srbiju, verovatno ima i zajedničku vajber grupu ili nešto slično na nekoj Internet mreži. Zajedničke sastanke i tela poput predsedništva nema. U odnosu na to čvršću organizaciju je imala i neformalna grupa Protiv diktature, koju su vodili spontani i samoproglašeni organizatori okupljanja posle predsedničkih izbora 2017.
Idejom “građanske pobune” posle bojkota, što je još gore, deluje da se opozicionari iz UOPS stigli samo tako odakle su krenuli – u subotnje proteste 2018/2019, izazvane prebijanjem Borka Stefanovića.  Da li su sada u korona zimi i posle nje, uopšte mogući slični “stop krvavim košuljama” protesti? Takvi kakvi su pokrenuti pre tačno dve godine, a sada se čini da su se odigrali davno, u dalekoj prošlosti. I da su su značili konačno političko odjavljivanje  “šetača” iz  90-tih protiv Slobodna Miloševića, sada srednovečnih i starih ljudi, i njihovog viđenja sveta i demokratije.
Novu vrstu protesta i novu generaciju demonstranata, koji nisu ni mirni, niti su za šetnje sa igrokazima, već su za izlive gneva i tuču sa policijom, imali smo u četiri dana julskih nemira protiv policijskog časa. Ako bi povod za buduće proteste bilo protivljenje nekoj obaveznoj vakcinaciji protiv korone, kakvu bi po izmenjenom Zakonu o zaštiti od zaraznih bolesti naredio ministar zdravlja, da li bi to onda bila građanska pobuna ili divljanje ekstremnih “antivaksera” i “ravnozemljaša”? Ko bi sve mogao da pokrene takve demonstracije i da poziva na njih? Kako bi se recimo, ponašali sveštenici Srpske pravoslavne crkve, imajući u vidu iskustvo protestnih litija kojima je skoro godinu dana vođena politička kampanja za opoziciju u Crnoj Gori? Kako bi odreagovali studenti, a kako zdravstveni radnici? I čiji su oni glasači, da li su Vučićevi ili su apstinenti razočarani u opoziciju?
Ko u opoziciji bude pošteno nastupio s tim da vodi izbornu kampanju i sa tim šta nudi u njoj, tražeći poverenje građana zauzvrat, umesto što zagovara već viđenu “građansku pobunu”, taj će možda i imati ozbiljne šanse protiv Vučića, koji uopšte nije nepogrešiv.
Ali, kako je majstor prikrivanja, teško je vidljivo šta su mu stvarno greške, a šta sticaj okolnosti kome se pridaje prevelika važnost. Opozicija je na primer tako, složno ocenila da je Vučić Vašingtonskim sporazumom i učešćem u kampanji Donalda Trampa sve stavio na kocku i izgubio.
Nešto pre Vašigntonskog sporazuma u jednom od svojih brojnih i beskrajno dugih obraćanja Vučić je doslovce rekao i da je “Tramp izgubio sve što je politički sagradio zbog korone”. Takva se rečenica ne izgovara ukoliko se ne uzima kao mogućnost da se zbog korone propadne na izborima. Tako da Vučić nije kako tvrdi opozicija “igrao na sve ili ništa”, već na to da nema šta da izgubi podrškom Trampu, eventualno može nešto da dobije.
 Izabranom predsedniku Džozefu Bajdenu je u interesu da Trampa i njegov mandat predstavi kao uzgrednu epizodu kako bi izbegao značajno osporavanje sopstvenog legitimiteta. Takođe mu je u interesu i da pridobije i primiri trampiste, pre nego da “kažnjava” nekog tamo Vučića što je odabrao pogrešno na američkim predsedničkim izborima, kao uostalom i skoro 70 miliona Amerikanaca.