Poslednje istraživanje iz novembra, realizovano telefonskim putem na uzorku od 1204 ispitanika je najgrublje rečeno pokazalo da među izborno opredeljenim građanima u glavnom gradu, njih 46% bi glasalo za partije vlasti (SNS, SPS). Neko bi tu zaključio da bi 54% glasalo za opoziciju, što se između ostalog poklapa sa rezultatima referenduma. Preciznije rečeno, istraživanje je pokazalo da bi 44% glasalo za neku od opozicionih koalicija koje se navode u istraživanju, a da bi 10% opredeljenih birača dalo glas nekoj od opozicionih partija/pokreta koji su ispod 3%, odnosno ispod izbornog praga.

Ovaj tekst upravo želi da ukaže na to da u ovom trenutku, sa 54% opozicionih glasova je jako teško očekivati (da ne kažem da je nemoguće) da bi opozicija uspela i da formira gradsku vlast.  A to ću pokušati da predstavim kroz egzaktne stvari poput efekta izbornog sistema na rezultate, ali i na kandidovanje i kroz nešto manje egzaktne stvari poput odnosa u opoziciji.

Efekat proporcionalnog izbornog sistema 

Proporcionalni izborni sistem, a posebno onaj sa 1 izbornom jedinicom (a ceo Beograd jeste jedna izborna jedinica) bi trebalo da dovede do toga da se volja birača preslika u skupštini grada idealno onako kakva je ona u javnom mnjenju, odnosno među biračima. Pa idealno, 50% podrške u javnom  mnjenju treba da dovede do 50% zastupnika (odbornika) u skupštini. Isto i sa 10% podrške – 10% zastupnika od ukupnog broja. To i jeste zadatak proporcionalnih izbornih sistema, za razliku od većinskog. 

Ali, ovaj sistem ima i neka ograničenja u tom preslikavanju izborne volje birača, a to je da biste učestvovali u raspodeli mandata (odbornika), morate da preskočite određeni % glasova. To je kao i na nivou republike, promenjeno i na nivou grada Beograda sa 5% na 3%. Ova promena je značajno uticala na ponašanje političkih subjekata, jer je cenzus od 5%  male političke aktere ipak terao na ukrupnjavanje, saradnju i predizborne koalicije. Snižen prag na 3% sada mnogima otvara mogućnost da misle da samostalno mogu da uđu u parlament (setite se samo izbornih lista na parlamentarnim izborima prošle godine – DJB, DSS, POKS, PSG, NOVA, 1od5 miliona – svi su samostalno izašli na izbore misleći da je 3% dostižno, a niko nije bio ni blizu osim POKS-a).

Osim psihološkog efekta na kandidovanje i političke subjekte, izborni prag ima široke posledice i na glasove birača i u skladu sa tim pre svega na raspodelu mandata. Oni glasovi koje osvoje izborne liste ispod ovog praga od 3%, smatraju se „bačenim glasovima“ jer te izborne liste ne ulaze u raspodelu mandata čime se raspodela mandata dešava manje proporcionalno od idealnog. Suštinski, ako je 10% glasova „bačeno“, to znači da će se tih 10% mandata podeliti srazmerno (jednako) onima koji u raspodeli mandata učestvuju, naravno na osnovu rezultata izbora. Tako da u ovom primeru, ako je jedna lista osvojila 50% glasova, ona će dobiti još 5% mandata od ovih 10% koji se ne raspoređuju na osnovu glasova birača (kao što smo naveli – „bačenih glasova“).

Zašto nam je ovo važno? Prvo, vlast će svoje birače gotovo očigledno grupisati na jednu listu. Prvo je SNS usisala SPAS, a gotovo izvesno će na gradske izbore izaći na jedinstvenoj listi sa SPS-om, da se slučajno ne desi da oni ostanu ispod cenzusa. Sa druge strane, ovo spuštanje cenzusa na 3% je samo dodatno ohrabrilo niz opozicionih partija i pokreta da razmišljaju o samostalnom nastupu, umesto da se ukrupnjavaju i za očekivati je da bude makar 20 izbornih listi u Beogradu (što opozicionih, što od strane vlasti izmišljenih i napravljenih isključivo da bi se „bacio“ neki opozicioni glas). Dodatno, ne treba zaboraviti da se od 2020. godine glasovima partija nacionalnih manjina dodaje 35% na rezultat i da za njih važi tzv. prirodni prag, pa me ne bi iznenadilo i neko iznenadno pojavljivanje većeg broja partija nacionalnih manjina na izborima u Beogradu kako bi se ukrao koji mandat. 

Kako bi onda izgledala skupština Beograda na osnovu rezultata iz Demostatovog istraživanja?

Dolazimo do poente ovog teksta. Skupština grada Beograda ima 110 odbornika (56 potrebno za vlast) i kada bi rezultat bio kao sa referenduma i iz Demostatovog istraživanja (prema subjektima), broj odbornika bi otprilike izgledao sledeće: Vlast bi sa 46% glasova imala najmanje 51% odbornika (ukupno 56 odbornika), lista SSP, NS, DS, PSG 27 odbornika, Zeleni 15, DSS i POKS 5/6 odbornika i Dveri/Zavetnici 6/7. Ovo raspodela nam govori da bi lista vlasti oko SNS-a imala sasvim dovoljno odbornika da oformi vlast i pored toga što bi uzela 46% na izborima.

Dodatno, ne izgleda da će Dveri i Zavetnici da idu zajedno na izbore, a nakon poslednjih dešavanja u POKS-u (rat dveju struja), može se desiti da jedna od te dve liste ostane ispod cenzusa. A moglo bi se desiti i da sve četiri ostanu. Ako npr. zamislimo da Dveri i Zavetnici idu odvojeno, da Dveri uđu, a da npr. 2% glasova Zavetnika dodatno ostane ispod cenzusa – to bi značilo da bi SNS imao 57/58 odbornika. Sa svakim novim bačenim glasom, s obzirom na proporcionalnu raspodelu tih glasova i mandata, raste i šansa da on ode upravo listi vlasti (SNS, SPS). Odnosno, sa svakim bačenim glasom i svakom novom listom ispod cenzusa – uvećava se disproporcionalnost izbornog sistema, a na skoro svaka dva mandata koja se dodatno raspoređuju – jedan bi išao SNS-u.

A zamislimo tek da 4 navedene liste sve samostalno nastupe (ili da i grupisano ostanu ispod cenzusa) i da nijedna ne pređe izborni prag (što ne bi bilo iznenađenje), pa da procenat bačenih glasova naraste sa 10% iz istraživanja na 19%. U tom slučaju bi SNS sa 46% glasova osvojio najmanje 61 mandat (55% mandata). Da to nije nemoguće najbolje nam pokazuju rezultati gradskih izbora iz 2018. godine. Procenat „bačenih glasova“ je bio čak 20.94%, pa je izborna lista oko SNS-a sa 44.99% glasova imala 64 mandata (58% mandata).

Saradnja partija opozicija?

Drugi problem očekivanja da opozicija uz postojeće nalaze istraživanja (bačeni glasovi i efekat disproporcionalnosti izbornog sistema) oformi vlast u Beogradu jeste i pitanje međusobnog odnosa opozicije ili svega onoga što zovemo opozicijom? Čak i da se smanji broj bačenih glasova i da opozicija ima više odbornika od partija vlasti – da li smo sigurni da sve ono što svrstavamo u opoziciju ne bi pre napravilo koaliciju sa SNS-om? Od partija koje su navedene u istraživanju, za jednu sam gotovo siguran da bi pre to izabrala, a za još jednu ozbiljno sumnjam. 

S obzirom na efekte bačenih glasova i transponovanje glasova u mandate, prema postojećim istraživanjima - SNS bi i sa ukupno manje glasova od opozicije mogao vrlo lako da formira vlast u Beogradu. S obzirom na preferencije nekih od partija koje svrstavamo u opoziciju više idu ka vlastima, onda se pri trenutnim rezultatima istraživanja promena vlasti u Beogradu tek ne vidi. 

I to je ključno kada se čitaju nalazi istraživanja. Podatak da opozicija ima 54, a vlast 46% može samo da uljuljka opozicione aktere. A osvajanje gradske vlasti zavisi i od procesa kandidovanja, glasanja, a kao što smo videli i od procenata svih izbornih lista koje se kandiduju.

I kao što naslov kaže, dug je put od većine glasova do gradske vlasti u Beogradu. Institucije (izborni sistem i izborni prag) daju podsticaje za partije i pokrete da samostalno nastupe, ali videli smo iz prikaza broja odbornika da u slučaju ostajanja ispod izbornog praga mogu da daju i siguran sam potpuno neželjene efekte za mnoge od partija.