Na desetom samitu Berlinskog procesa, održanom 14. oktobra u Berlinu ove godine, ključne poruke učesnicima uputili su predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, i nemački kancelar Olaf Šolc. Usvojena je Deklaracija koja potvrđuje posvećenost regiona nastavku političke i ekonomske saradnje, ali i Deklaracija o Zajedničkom regionalnom tržištu kao važnom sredstvu za napredovanje na putu evropskih integracija, koje bi se vremenom integrisalo u jedinstveno tržište Evropske unije, odnosno u Evropski ekonomski prostor (EEA). Pored trgovine i proširenja tržišta, na Samitu su razmatrani i izazovi povezani sa Zelenom agendom i energetskom povezanošću. 

"Smatram da sve zemlje Zapadnog Balkana moraju biti deo Evropske unije. Važna je vladavina prava i ekonomska integracija. Zato je Berlinski proces promoter zajedničkog tržišta za Zapadni Balkan i veoma je važno da on glatko funkcioniše. To zbližava region i sve njih sa Evropskom unijom", rekla je fon der Lajen. Navela je da je Plan rasta most između zajedničkog regionalnog tržišta i jedinstvenog tržišta Evropske unije i da će prvi novac iz Plana rasta stići do kraja godine. 

Domaćin samita, nemački kancelar Olaf Šolc, rekao je da se ne sme čekati još 10 godina da države iz regiona postanu deo EU i da je EU kompletna samo sa Zapadnim Balkanom. Ocenio je da je Berlinski proces instrument jačanja konkretne saradnje na Zapadnom Balkanu i da će ta saradnja biti intenzivirana. 

Pitanje proširenja, od početka rata u Ukrajini, se tretira kao važno bezbednosno pitanje. Poruke koje su upućene liderima Zapadnog Balkana posledica su najvećim delom rata u Ukrajini i njihove zabrinutosti da bi neintegrisani Balkan mogao da predstavlja potencijalnu zonu nestabilnosti. To je jedan od razloga zašto je, po njima, neophodno ubrzati i podstaći približavanje regiona EU. 

Bez obzira na konkretne rezultate koji su ostvareni u poslednjih deset godina, i dalje se vodi polemika da li je Berlinski proces prečica ili zamena za članstvo u EU. Bivša nemačka kancelarka, Angela Merkel, koja je pokrenula ovaj proces, tokom svog mandata isticala je da je jačanje regionalne saradnje, političko i ekonomsko povezivanje ključno za ubrzavanje reformi neophodnih za članstvo u EU. Njen stav je bio da Berlinski proces može biti katalizator tih promena, ali da ključna odgovornost za napredak leži na samim zemljama regiona. Iste godine tadašnji predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker saopštio da proširenja neće biti u toku njegovog mandata.

 Iako od tada proširenja nije bilo Berlinski proces je održavao EU perspektivu Zapadnog Balkana. U kontinuitetu, punih deset godina, postao je platforma za dogovore i povezivanje i to u najizazovnijoj deceniji od nastanka EU (Bregzit, migrantska kriza, pandemija korona virusa,  energetska kriza, rat u Ukrajini i na Bliskom Istoku). Prioriteti su se menjali, tako da danas EU ističe kao jedno od najvažnijih pitanja energetsku bezbednost, zelenu tranziciju, zaštitu spoljnih granica. Ovakve okolnosti mogu da dovedu do promene i ubrzanja politike proširenja. Kao što je za naš region važna stabilna i privredno jaka EU, tako je je i za EU važna stabilnost Zapadnog Balkana. 

Dosadašnji rezultati Berlinskog procesa

Prema podacima koje je objavio nemački portal www.berlinprocess.de/#summits do sada je usvojeno više od 37 transportnih projekata, 8 energetskih projekata, 2 programa održivosti (energija, obnovljivi izvori energije), Transportna zajednica, Zajedničko regionalno tržište, Ugovor o regionalnom romingu. Ovi projekti obuhvataju četiri oblasti: ekonomsku, političku i bezbednosnu, socijalnu i ekološku tranziciju. 

U Deklaraciji koja je usvojena na poslednjem samitu Berlinskog procesa, navode se dosadašnja dostignuća: Regionalni ekonomski prostor, Zajedničko regionalno tržište, Regionalni sporazum o romingu, pet sporazuma o mobilnosti, Zelena agenda za Zapadni Balkan, Regionalna kancelarija za saradnju mladih, Agenda povezivanja, Partnerstvo za klimu između Zapadnog Balkana i Njemačke, Digitalni samit Zapadnog Balkana, Digitalna agenda za Zapadni Balkan, Ugovor o Transportnoj zajednici, Zeleni koridori, snažna posvećenost unapređenju saradnje u oblasti energetske sigurnosti i energetske tranzicije, Centar za istraživanje i inovacije Zapadnog Balkana, Investicioni forum komora Zapadnobalkanske šestorke, Upravljačka grupa za bezbednosne obaveze Berlinskog procesa, Program za mlade državne službenike, Fond za razvoj preduzeća i inovacije Zapadnog Balkana i Fond za istraživanje Zapadnog Balkana, kao i nekoliko dodatnih formata razmene i saradnje na regionalnom nivou. 

U istoj Deklaraciji se navodi da su “dijalog i konstruktivni pristupi ključni za rešavanje nerešenih bilateralnih pitanja”, naglašavajući neprocenjivu ulogu Berlinskog procesa tokom poslednje decenije u unapređenju regionalne saradnje i EU integracija Zapadnobalkanske šestorke.

Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište za period od 2025. do 2028. godine

Lideri Zapadnog Balkana usvojili su novi Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište za period 2025–2028, koji predstavlja regionalni okvir zasnovan na pravilima i standardima EU, za unapređenje trgovine, mobilnosti i investicija u regionu, kao i za integraciju sa Jedinstvenim tržištem EU. Zajedničko regionalno tržište smatraju ključnim srestvom da “prevaziđemo mala, fragmentirana tržišta, da učinimo preduzeća konkurentnim, da privučemo investitore i da zadržimo i razvijemo naš ljudski kapital. moćan katalizator rasta i privlačnosti regiona za investicije.”

Navodi se da je regionalna integracija ključni stub Plana rasta za Zapadni Balkan i da “sprovođenje ovih planova može da doda 10 odsto našim ekonomijama i da značajno podstakne ekonomsku integraciju i društveni napredak, kao i da doprinese cilju Plana rasta da pomogne našim ekonomijama da udvostruče obim u narednih 10 godina.”

Ističe se važnost regionalnih organizacija za efikasnu implementaciju Akcionog plana za Zajedničko regionalno tržište za period od 2025. do 2028. poput Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), Saveta za regionalnu saradnju (RSS), Ugovora o transportnoj zajednici (TCT), Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana (WB6 CIF) i drugih relevantnih regionalnih partnera.

Novi četvorogodišnji plan podeljen je u šest stubova, od kojih će CEFTA implementirati tri: slobodno kretanje robe, slobodno kretanje usluga i horizontalne mere u trgovini. 

Pominje se i “izazovan i značajno izmenjen geopolitički i socioekonomski pejzaž, kao i trenutne ogromne jazove u približavanju regiona i EU”, ali i da se teži ka “višem rastu, poboljšanom životnom standardu i približavanju Uniji” koje jasno zavisi od ekonomske integracije unutar regiona, a potom i između regiona i EU.

U Deklaraciji se zaključuje da “snažna i uspešna zapadnobalkanska šestorka integrisana u EU neophodna investicija u našu zajedničku snagu, bezbednost i konkurentnost, naša pojačana agenda regionalne ekonomske integracije u okviru novog Akcionog plana za Zajedničko regionalno tržište za period od 2025. do 2028. godine deo je vizije našeg regiona za ekonomsku i društvenu transformaciju, čime se utire put punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.”

Šta budžet EU govori o proširenju?

Da li će doći do proširenja biće mnogo jasnije sledeće godine prilikom pripreme budzeta za naredni sedmogodišnji period od 2028 do 2034. Prethodnim budzetom, kao i ovim koji je sada na snazi nije planirano proširenje EU. 

Budzet EU za period od 2014 do 2020 (usvojen 2013) bio je usmeren na ciljeve kao što su rast, zapošljavanje, konkurentnost, regionalni razvoj i reforma zajedničke poljoprivredne politike. Sadašnji budzet za period od 2021. do 2027. godine (usvojen 2020. god) obuhvata širok spektar oblasti, uključujući zelenu tranziciju, digitalizaciju, istraživanje i inovacije, koheziju i solidarnost među državama članicama. 

Ursula fon der Lajen je u svom govoru u Evropskom parlamentu, 18. jula 2024. godine, predstavila političke smernice za ovaj mandat Evropske komisije (2024–2029). Kao najvažnije izazove sa kojima će se suočiti istakla je klimatske promene, energetsku tranziciju, tehnološku autonomiju Evrope, ali i smanjenje zavisnosti Evrope od drugih aktera u kritičnim oblastima kao što su energetski resursi i visoke tehnologije. Takođe je naglasila važnost saradnje evropskih država unutar NATO-a, pružanja podrške Ukrajini, ali i jačanje evropske odbrambene i industrijske infrastrukture. Kao jedan od prioriteta navela je i proširenje smatrajući da je to “moralna, istorijska i politička odgovornost” Evropske unije. 

Sprovođenje Akcionog plana za Zajedničko regionalno tržište, usvojenog na poslednjem samitu Berlinskog procesa, dovešće do integracije tržišta Zapadnog Balkana u Evropski ekonomski prostor (EEA). Osnovni principi EEA su slobodna razmena dobara, usluga, kapitala i sloboda kretanja ljudi. 

Evropska asocijacija za slobodnju trgovinu (European Free Trade Association (EFTA)) osnovana je 3. maja 1960. godine za države koje nisu bile članice tadašnje Evropske zajednice, dok je Evropski ekonomski prostor uspostavljen 1. januara 1994, sporazumom između Evropske slobodne trgovinske asocijacije (EFTA) i Evropske unije. Ovaj sporazum omogućio je državama koje nisu članice EU da učestvuju u jedinstvenom slobodnom tržištu.