#Sportska

Bez igrača top klase i iskustva igranja u nekoj od „liga petice“, kakav je bio Marin, Crvena Zvezda nije ni imala realnu šansu da ponovi uspeh iz 2018. i 2019. godine.

Odavno Delije i Grobari nisu bilo toliko ujedinjeni u nekoj fudbalskoj stvari kao u divljenju TSC-ovoj neverovatnoj želji, borbenosti i upornosti u vanvremenskoj utakmici sa nekadašnjom Steauom, ali će nes(p)retni Bačkotopolčani nastavak kvalifikacija za Ligu Evrope ispratiti kao gledaoci, dok ono preostalih zagriženih navijača Crvene zvezde i Partizana s nelagodom čekaju sledeće evropske mečeve, jer prošlonedeljne partije večitih rivala ne ostavljaju mesta za mir i spokoj.

Pogotovo ne onima što krše prste i hvataju se za glavu dok crno-beli ganjaju loptu, obzirom da je ekipa iz Humske kroz iglene uši prošla u treću rundu, pa nekoliko dana posle, po istoj matrici, penal-golom rezerviste u kasnim minutima, savladala mali Zlatibor a ovog četvrtka ide na lidera prvenstva Belgije.

Šarlroa sigurno neće  podići Kineski zid ispred svog šesnaesterca i kao limitirani Sfintul Georgi čekati autogol ili neko drugo čudo na protivnikovoj polovini terena, što će otvoriti više prostora za ofanzivce našeg kluba, ali veliko je pitanje šta oni mogu u sudaru s odbranom koja je samo dva puta kapitulirala u prvih šest kola Župiler lige.

^{Zlatiborac - Partizan/Foto: Printscreen Youtube (Danas Conference Center)}

Bibras Natho i Sejduba Suma znaju fudbala, prvi je rutinskim šutem sa bele tačke završio Partizanovo mučenje u Kišinjevu i sa istog mesta odlučio susret u Užicu, ali čak ni on ne liči na sebe iz prošle sezone, prvog dela naročito. Drugi još manje, a u meču u bivšoj sovjetskoj republici iritirao je i nonšalancijom i sebičlukom u pojedinim situacijama, nedopustivim i za najnebitnijeg a kamoli za najskupljeg igrača u timu.

Takuma Asano, Filip Stevanović i Lazar Marković mogu da probiju po krilu, s tim da je Markec još opasniji na mestu polušpica, međutim Japancu je potrebna prazna poljana da bi došla do izražaja njegova brzina, talentovani klinac iz klupske đačke klupe je mlad i kao takav sklon oscilacijama, a poslednji često ima problema sa povredama.

Umar Sadik je plaćen da daje golove i ume to da radi, da razvlači rivalsku zadnju liniju takođe, samo što nije još na tragu stare forme, a u Moldaviji je bio previše ležeran i komplikovan. Odbrambeni deo ekipe nije imao ozbiljnog posla u tom meču, pa nije došla do izražaja sva njegova ranjivost, a kako uprava nikako da dovede (tu najpotrebnija) pojačanja partizanovci uvek progutaju knedlu kada krene iole ozbijnija akcija protivnika, pogotovo iz kontre. Oporavak letošnjeg pojačanja Banjka i povratak Stojkovića među stative trebalo bi da joj daju na čvrstini i sigurnosti, uprkos maloj ovosezonskoj minutaži obojice, pošto  Šarlroa ima velikih ambicija, a ima s kim i čim do cilja.    

I na drugoj strani Topčiderskog brda imaju briga, mada su crveno-beli ozareni ubedljivim superligaškim trijumfom protiv Voždovca, a ogrejalo ih je sunce kada su na žrebu za plej-of, 1. oktobra, izvukli pobednika predstojećeg duela Ararata i Celja, jer ni jermenski ni slovenački sastav ne izazivaju strah i trepet. Čak se i još zeleni i ponekad ziheraški previše opredeljeni trener Dejan Stanković prihvatio uloge apsolutnog favorita u oba slučaja, iako i sam zna kakva zamka mogu biti takve, unapred dobijene utakmice. Naročito ako škripi u špicu, kao što je to bio slučaj u porazu od Omonije.

^{Omonija - Crvena Zvezda/Foto: Printscreen Youtube (Crvena zvezda)}

Povreda Ričmonda Boaćija, odlazak Tomanea, tek početo prilagođavanje novajlije iz Serije B - Dijega Falćinelija i opšte nepoverenje u sposobnosti Milana Pavkova (pogotovo kada mu se pruži šansa od prvog minuta) gurnuli su Aleksu Vukanovića ni krivog ni dužnog u „meso“ zadnje linije Kiprana. Niti se on tu snašao niti ga je vezni red kljukao savršenim loptama, kao u vreme dok je njime dirigovao Marko Marin, čiji su savršen pregled igre i osećaj za asistencije davali sadržaj i formu igri srpskog prvaka u dve grupne faze Lige šampiona. I Gelor Kanga je igrama zadužio Zvezdaše, u svom prošlom mandatu na „Rajku Mitiću“, ali sigurno mu se uža i šira familija onomad naštucala od silnog navijačkog pominjanja kada bi masno plaćeni Gabonac silovao šuteve. Naročito sa distance. Aleksandar Katai ni to nije radio, pa je i on „popio“ kritike sa svih strana, jer se od njega očekuje da bude lucidan i koristan.

Mirko Ivanić, El Fardu Ben i Seku Sanogo, svaki u svojoj ulozi na sredini terena, mogu prilično toga da naprave u oba pravca igre, ali moraju stalno da se nude i preuzimaju odgovornost. Pozadi „zakucani“ Milan Borjan, Marko Gobeljić, Miloš Degenek, Nemanja Milunović i Milan Rodić takođe moraju da imaju kontituitet da bi Zvezda ulaskom u LE koliko-toliko nadoknadila veliki finansijski gubitak od pretenciozno nanišanjenog het-trika u LŠ, jer bez igrača top klase i iskustva igranja u nekoj od „liga petice“, kakav je bio Marin, nije ni imala realnu šansu da ponovi uspeh iz 2018. i 2019. godine. U Ljutice Bogdana bi morali da imaju na umu i da nije svaki dan Badnji dan, pa da Kanađanin na gol-liniji povuče kola kada krenu nizbrdo, što je često činio. Jeste u regularnom delu utakmice sa Omonijom sprečio jedan već viđen pogodak, ali je na penal ruletu bio potpuno neupotrebljiv.

Uglavnom, već dokazanom Aleksandru Stanojeviću i njegovom kolegi-početniku sa Zvezdine trenerske klupe slede besane noći, u kojima treba u miru i s mnogo mudrosti posložiti stvari na svoje mesto, ako je to moguće u zaglušujućem ratu saopštenjima dva kluba. Jer, ko o čemu bahati beli medvedi srpskog fudbala o tuđem nepoštenju, dok su im njihova dvorišta puna svakojakog „đubreta“.