Aleksandar Vučić uspeo je da postane potreban, možda i nepohodan, sadašnjoj vladajućoj garnituri Evropske unije. To potvrđuje neuspešno nastojanje opozicije okupljene u Savez za Srbiju oko Dragana Đilasa i nekadašanje Demokratske stranke, da dobije jasnu podršku EU. Ne računajući lične oštre istupe, ali i to na samom kraju mandata, poput izjava slovenačke evroposlanice Tanje Fajon, izostaje zvanična potpora stavovima SZS-a.
Aleksandar Vučić uspeo je da postane potreban, možda i nepohodan, sadašnjoj vladajućoj garnituri Evropske unije. To potvrđuje neuspešno nastojanje opozicije okupljene u Savez za Srbiju oko Dragana Đilasa i nekadašanje Demokratske stranke, da dobije jasnu podršku EU. Ne računajući lične oštre istupe, ali i to na samom kraju mandata, poput izjava slovenačke evroposlanice Tanje Fajon, izostaje zvanična potpora stavovima SZS-a.
I kada se iskaže podrška, poput kritičkih stavova u izvešaju Evropske komisije predstavljenim u maju, više se odnosi na širu priču nevladinih organizacija, nego na samu političku opoziciju u liku SZS-a. U tom smislu zanimljiv je razvoj situacije nakon sadašnjeg takozvanog okruglog stola vlasti i opozicije. Budući da su se na neutralnom mestu, na Fakultetu političkih nauka, i nenajavljeno unapred u medijima, nakon zimskih masovnih demonstracija, za istim stolom našli lideri opozicije i visoki funkcioneri SNS-a, događaj je dobio veliku javnu pažnju.
Čime se dakle, spekulisalo odmah nakon događaja? Sa jedne strane, da je okrugli sto osmišljen tokom boravka američkog zvaničnika Metju Palmera Beogradu dva meseca ranije. Palmera je lako dovesti u vezu sa okruglim stolom, mada je on smesta izjavio da “aspolutno nije” organizator. Međutim, Fond za otvoreno društvo čiji je osnivač američki milijarder Džordž Soroš jeste. Sam Palmer jasno poručuje da je važno da opozicija učestvuje na izborima da bi građani mogli da imaju realni izbor. Tu su i pojedini detalji – ne zna se koji je tačno kriterijum za pozivanje na okrugli sto, tu nisu sve parlamentarne partije, ali ni svi antivučićevski pokreti, ali jeste Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića. Setimo se, politički debi poznatog glumca u svojstvu lidera opozicione organizacije, bio je ručak sa zvaničnicima američke ambasade, o čemu su toliko pisali provladini tabloidi.
Foto: BETA
Malo je teže međutim, u vezu sa okruglim stolom dovesti Evropsku uniju. Druga velika spekulacija, glasila je da je skup sazvan na inicijativu Evropske unije, kao i da će jedan evropski zvanični, tačnije poslanik Evropskog parlamenta učestvovati na sledećem okruglom stolu. Uzgred, kada se na ovaj način uđe u razgovore, kako su to upravo učinile vlast i opozicija u Srbiji, ne može se tek tako izaći, tako da je izvesno da će barem još jednog sastanka biti.
Sad, ako je tačna ta spekulacija, da je razgovore ustvari pokrenula Evropska unija, zašto je odmah usledilo otvoreno pismo Nebojše Zelenovića? Jer, glavnu poruka sem ritualne - da će opozicija ostati pri bojkotu izbora i parlamenta ako se izborni uslovi ne poprave, poslao je Zelenović, gradonačelnik Šapca i član SZS. I ta poruka glasi zašto EU ćuti na odsustvo demokratije u Srbiji, mada nije navedena tačna adresa kome je pismo upućeno, da li institucijama u Briselu ili Delegaciji EU u Beogradu.
Čemu takav dramski potez – pismo je sročeno u dirljivom tonu i sa pominjanjem alibija za “nasilnu autokratiju” i slično? Svi koji prate politiku znaju da su zvaničnici Zapada uvek za podršku izborima, i gotovo po pravilu protiv bojkota, bez obzira na okolnosti. Teško je dakle očekivati, da će iko sa Zapada i iz EU javno reći da su izbori u Srbiji neslobodni i da je super što će opozicija voditi bojkot kampanju. Poruka se može zato jedino tumačiti ovako. Ako strani zvaničnici očekuju da opozicija Srbije izađe na Vučićeve izbore, i opozicija mora nešto da dobije. Pri tome se pod opozicijom pre svega misli na Demokratsku stranku - Zelenović je sada član tročlanog Predsedništva “ujedinjene” DS. Misli se dakle, na DS kao istorijski prepoznatu kao proevropsku, bez obzira šta se piše po društvenim mrežama. Na izbore može izaći ko zna koliko novih stranaka i lista, ali ako ne učestvuje DS, onda je to problem evropskog legitimiteta Vučićeve vlasti. I ne može taj legitimtet pribaviti recimo Nikola Samardžić sa nabrzinu sklepanim udruženjm Glas! I parolom nas i EU 500 miliona. Ne pomaže ni to što je on jedan od tih koji javno piše da je DS postala rusofilna. Može se naravno pretvarati i da taj problem ne postoji, ali meseci bojkota poslanika Demokratske stranke sednica parlamenta, pokazuju na delu, kakav će to politički doživljaj tačno biti.
Dakle, Zelenovićeva poruka, glasi da, ako će “ujedinjena DS” ili čitav Savez za Srbiju davati evropski legitimitet Vučićevim izborima, onda EU mora malo i da pomogne i malo da Vučića pritisne.
Nebojše Zelenović/Foto: BETA
Sad, što možda građani Srbije koji se sećaju doba kako je izgledalo kad stigne oštro saopštenje nemačkog ministra Klausa Kinkela, uopšte ne žude za tom atmosferom i za takvom političkom borbom, pa to je njihov problem.
Takvu vrstu pristiska međutim, nerealno je ponovo očekivati, ta vremena su prošla. Vučić je u svim kriznim momentima, a ovo je bila krizna politička godina za njega, uspeo da održi stabilnu podršku evorpskih političara. Bliska budućnost takođe deluje povoljno po njega. Dolazeći stastav Evropske komisije predvođen Ursulom fon der Lajen ne obećava kapacitet za velike preokrete. Lajenova je od početka osporena skandalom kod kuće u Berlinu, sa pretplaćenim konsultantima, a i nije bila ni vodeći kandidat na izbornoj listi. Ona sledi dosadašnji pravac nemačke politike – njen prvi nastup na našim područijima je poseta Hrvatskoj, slično kao što je i finiš evropske izborne kampanje bio dolazak Angele Merkel u Zagreb. Novi sastav EK neće pre početka sledeće godine ući u mandat, i još se oporavlja od glavobolja sa sopstvenim izborima, da bi mogao ozbiljno da se bavi sprskim.
Zelenovićev nastup u Strazburu pred Savetom Evrope, širim telom EU u kome je i Rusija, o pritiscima na odbornike u Srbiji prošle jeseni, nije proizveo neki jači efekt. Jesu ambasadori zapadnih zemalja upisali Šabac kao obaveznu destinaciju za posete i određene donatorske aktivnosti, ali ne mnogo više od toga. Poseta Đilasa i Vuka Jeremića Evropskom parlamentu u februaru, usred zimskih demonstracija, bila je nespretna i promašena. Ako im je neko savetovao da učestvuju u diskusiji koju organizuje grupa ALDE – Savez liberala i demokrata, navukao ih je na besmislen i pogrešan postupak. Pokazali su da mogu tamo da se pojave i to je sve, a čak je i to delovalo bledo, budući da su, prema izveštajima pričali sa poslanicima Ivom Vajglom (bivši funkcioner nekadašnje SFRJ, sada slovenački poslanik) i Jasenkom Selimovićem (švedski poslanik porekom iz bivše Jugoslavije). Za neki prodor bilo je potrebno da se vide i da to ima odjek, sa ozbiljnim kandidatima za Evropski parlament, i pre i posle izbora u maju, i da to predstave kao osnov za buduću saradnju, nadolazećih novih iskrenijih evropskih snaga, ili kako već.
Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.
Čudni su putevi povratka popularnosti: Nakon skoro četrdeset godina od origina...
Povod za mirne studentske proteste, koji se već tri meseca održavaju u vi&scar...
Važan je činilac koalicione produktivnosti još i stepen poklapanja cilj...
Banke, uključujući i njihovo poslovno udruženje, upadljivo ćute o najavljeno...
Najviše stranog propagandnog uticaja koji je širen u našoj ...
Plate zaposlenih u Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...
U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...
Cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je ...
Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...
U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...
2025. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.