Svaki kraj je novi početak. No, u cikličnom krugu ne postoji jasno razgraničenje između kraja i početka. Tako i u slučaju makedonske države. Preuzimanjem vlasti od strane Zorana Zaeva činilo se da je poglavlje o prisluškivanjima završeno, ali za manje od dva meseca usledio je „hladan diplomatski tuš“ od strane Beograda. I gde su u svemu ovome nestala zalaganja koja su bila izneta na samitu u Trstu. Činilo se da je politika ustupila mesto ekonomiji. Verovalo se da je politička elita „sazrela“ i konačno razumela suštinske interese svojih građana, ali nova etapa u odnosima između Beograda i Skoplja ukazuju da stvari ne idu u smeru ekonomskog oživljavanja.

Vlasti u Beogradu su odlučile da povuku kompletno diplomatsko osoblje iz ambasade u Skoplju pravdajući takvu meru delatnostima nove makedonske vlade koje su u suprotnosti sa interesima države Srbije. Prvo se govorilo da je osnov problema prijem Kosova u UNESKO-u, da bi se na kraju ispostavilo da se makedonske službe ponovo igraju tzv. igrom prisluškivanja, ali ovog puta na meti su bili ni manje ni više nego razgovori diplomatskog osoblja Srbije i visokih državnih funkcionera u Beogradu. Kako je moguće da Makedonija tako mala i krhka ume da organizuje čak kontraobaveštajne delatnosti koje su uperene protiv Srbije? Sa druge strane, vlasti u Skoplju nastupili su smirenije. Kažu da se radi o nesporazumu i da niko u Skoplju ne namerava da deluje suprotno dobrosusedskim odnosima. U svakom slučaju, građani ove dve države su ostali u krugu konfuzije, kao i uvek.

Telefonska diskusija na liniji Zaev-Vučić je uobičajena samo u okvirima Zapadnog Balkana. Ovde retko ko poštuje diplomatski protokol i manire. Može da se razgovara na bilo kom nivou, a sve u cilju da bi se pokazalo ko je veći otac države, ili da budemo ispravniji otac nacije. Suština u svemu ovome jeste da su se Zaev i Vučić dogovorili i razrešili sporna pitanja u samo dve-tri rečenice. Zamislite to! Spor koji je izazvao diplomatski rat u bukvalnom smislu razrešen je za par minuta, dok drugi deo „dugog razgovora je bio posvećen merama dalje integracije i saradnje. Građani su ponovo ostali nemi posmatrači. Spor koji je uspeo da napuni naslovne strane čak i u nemačkoj štampi, ovdašnji „očevi nacije“ su „eliminisali“ kroz model „halo-halo“. Neko bi rekao da je to odlično, da smo sazreli i da rešavamo probleme kroz razgovor, međutim ako se vratimo dva dana pre telefonskog razgovora, slobodno možemo reči da je delovalo da se Beograd i Skoplje gledaju kroz nišan.

I tako smo stigli do neformalnog sastanka na jadranskoj rivijeri u Draču. Edi Rama u svojstvu „casual“ domačina priredio je susret lidera iz država regiona. Bajka je ponovo počela ispočetka. Ili je započeto još samo jedno okretanje u cikličnom krugu. Zasukani rukavi, bele košulje, patike, farmerke i opušteni razgovori koji definitivno vode u pravom smeru. Ili još jedna prilika za slikanje i prikazivanje iskrivljene realnosti. U svakom slučaju stavovi i smernice iz Trsta su potvrđene, Johanes Han je čak pohvalio Beograd i Skoplje o načinu i brzini razrešenja spora, dok je albanski premijer Edi Rama imao jednu malo, ali vrlo interesantnu opasku. Za njega je region čvrsto usmeren ka integraciji i ekonomskoj revitalizaciji, ali uz jednu napomenu da političkim sporovima nije kraj, jer Zapadni Balkan ne bi bio ono što jeste ako nestanu politička sporenja na dnevnom nivou... Zanimljivo! Samo da ga pitamo, u kom regionu, u kom delu sveta postoji razvijena održiva ekonomija koja nije zasnovana na temeljima stabilnih i dugoročno utvrđenih političkih tokova?

Politika je i dalje glavna zanimacija na stolu. Ekonomija i onako nije bitna, jer kome su bitni uslovi života običnih građana. Oni sami neka se snalaze. A političari nastavljaju igrama iz domena kako fascinirati i kako privući pažnju Brisela, Berlina, Vašingtona, a sve češće i Pariza. Međutim, čini se kao da su i naši evropski medijatori umorni. Perspektiva je sve dalja na horizontu, dok učlanjenje u Evropsku uniju postaje svojevrstan cilj na papiru. Ili kako naši političari vole da kaže, strateški cilj, dugoročno posmatrano. Dodao bih, sa ove tačke itekako dugoročno.