Primena principa karakterističnih za model socijalne tržišne privrede preporodila bi srpsku energetiku i osposobila je da bude nosilac sveopšteg privrednog razvoja, nepodeljeno je mišljenje stručne javnosti u Srbiji.

Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu energetike kaže za Demostat da osnovni problem funkcionisanja vodećih preduzeća u energetskom sektoru u Srbiji predstavlja to što su ona "talac" socijalne politike koja se odvija na uštrb sopstvenog poslovanja.

Najbolji primer za to je Elektroprivreda Srbije koja u ovom trenutku nema takozvanu tržišnu odnosno realnu cenu po kojoj struju prodaje potrošačima u Srbiji. Razlog je taj što građani imaju prilično niska primanja i tržišnu cenu struje mnogi ne bi mogli da plate. Zbog toga je cena struje u Srbiji među najnižima u regionu. To stvara poslovne probleme EPS-u jer ne zarađuje dovoljno novca za investicije i izgradnju novih proizvodnih pogona, koji su neophodni, kao i u remonte postojećih. Takođe EPS zbog nedostatka novih pogona nije u stanju da proizvede dovoljne količine baš u svakom trenutku i zato nekada mora da uvozi prilično skupu struju iz inostranstva. - Upravo je model koji se primenjuje u Nemačkoj a zove se socijalna tržišna privreda put kojim bi trebalo da ide i Srbija i to bi se izuzetno blagotvorno i pozitivno odrazilo na energetski sektor u našoj zemlji.

  ^{foto: www.mc.rs}, ^{Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu}

Na primeru EPS-a to bi izgledalo ovako. Država bi EPS-u dozvolila formiranje realne cene električne energije. Da podsetimo to je inače i obaveza koju smo na duge staze preuzeli prema Evropskoj uniji i međunarodnim finansijskim organizacijama, EPS bi od te cene mogao da zaradi dovoljno novca da isplati svoje zaposlene, održava postojeće proizvodne pogone, poseduje sredstva kojim može da kupi struju u inostranstvu u slučaju nestašice i da što je jedna od najvažnijih stvari ulaže u nove proizvodne objekte, odnosno nove elektrane. Sa druge strane, država bi se pobrinula da socijalnu politiku prebaci na svoja pleća i iznađe adekvatne načine da kroz poresku politiku napuni državnu kasu iz koje bi pomagala najsiromašnije slojeve stanovništva koji ne bi mogli da izdrže ekonomsku to jest realnu cenu električne energije - objašnjava naš sagovornik. On ističe da na taj način niko ne bi bio oštećen već naprotiv benefite bi imali i EPS i potrošači ali i sama država.

Elektroprivreda Srbije bi primenom takvog modela kakav uspešno funkcioniše u Nemačkoj dospela na "zelenu granu" i postala bi zamajac razvoja srpske privrede. Egzistencijalno najugroženiji potrošači koji ne prihoduju dovoljno imali bi subvencionisanu cenu struje a država bi postala vlasnik moćnog i samoodrživog preduzeća. To preduzeće bi počelo da ostvaruje, na takav način, značajan profit koji bi se vraćao državi kroz poreska davanja i dividendu što znači da bi EPS upravo i postao kompanija koje puni budžet i obezbeđuje novac za socijalnu zaštitu, zdravstvo i školstvo - navodi profesor Rajaković.

On dodaje da je jedan od načina stvaranja moćnog EPS-a  orijentacija ka tome da to preduzeće vrši akviziciju, to jest da kupuje delove elektroprivreda u okruženju ( primera radi Republika Srpska i Crna Gora). To je izuzetno korisno, navodi profesor Rajaković, jer bi se na taj način povećao proizvodni portfolio tog preduzeća.

 ^{foto: Stanislav Milojković}

I Slobodan Ružić, direktor kompanije Enerdži sejving grup i bivši zamenik ministra energetike Srbije smatra da je ekonomska cena električne energije jedini način da se EPS oporavi i počne da privređuje na adekvatan i zadovoljavajući način. - Nema dileme da je osnovni problem sa kojim se EPS suočava niska cena struje koja mu ne garantuje potrebnu zaradu. Jedini način da se izađe iz tog problema je da država dozvoli ekonomsku cenu struje za potrošače. Da bi se to ostvarilo EPS treba da prestane da bude preduzeće čijom se cenovnom politikom kupuje socijalni mir a država na sebe treba da preuzme rešavanje socijalnih pitanja, odnosno da se pobrine za one koji nisu u stanju da plaćaju ekonomsku cenu struje. Država te stvari treba da rešava sredstvima iz budžeta a EPS mora da ima realnu cenu električne energije kako bi mogao da podmiruje svoje najosnovnije potrebe i da se što je neopohodno i razvija - naglašava Ružić. Naš sagovornik ističe da u slučaju da do toga dođe ne postoji dilema da bi EPS postao profitabilna kompanija. - To bi se sasvim sigurno ostvarilo a EPS bi od svoje zarade puniio budžet zemlje i bio sposoban da u punom kapacitetu opslužuje srpsku privredu. Postoje veoma uspešni primeri poslovanja elektroemergetskih kompanija u vlasništvu države u Evropi, kao što je recimo češki Čez, i nema dileme da bi tako mogao da funkcioniše EPS kada bi se stvorili uslovi za to - ističe naš sagovornik.

^{foto: www.mc.rs ,Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije} 

Branko Kovačević, predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije kaže za Demostat da slaba industrijska aktivnost u Srbiji dovodi do toga da  se malo sredstava sliva u budžet što dovodi do toga da se socijalna politika vodi i kroz cenu struje za domaćinstva koja nije ekonomski opravdana. - To je objektivna situacija u kojoj se nalazimo. Sigurno je da bi EPS više ulagao i više zarađivao i tim više novca ulivao u državnu kasu da je cena struje veća odnosno realna. Suština je u tome da u Srbiji mora da zaživi veća industrijska aktivnost, prvenstveno domaćih kompanija bez obzira da li su one u državnom ili privatnom vlasništvu. Na taj način bi bilo više sredstava za budžet a time bi se stvorio i prostor da cena struje za potrošače dostigne ekonomski opravdan nivo - naglašava Kovačević. On takođe podržava ideju da EPS kupi delove  elektroprivreda u regionu jer bi se na taj način znatno unapredilo poslovanje tog preduzeća.

Iz svega izrečenog nameće se logičan zaključak. Da bi se koncept socijalne tržišne privrede uspešno primenio u srpskoj energetici potrebno je obezbediti stalne i sigurne prihode u državnu kasu. To se svakako može ostvariti orijentacijom koja bi podrazumevala veće poreske stope na luksuz i za one koji ostvaruju ekstra profit. Takođe, da bi se do toga došlo nužno je pokrenuti i proces reindustrijalizacije i povećati obim investicija u realni sektor privrede, smatraju eksperti.