Aljbin Kurti je dobio tek oko 4000 glasova više od drugoplasiranog Demokratskog saveza Kosova nekadašnjeg premijera Iste Mustafe. Pa ipak, Kurti nastupa od izbora 6. oktobra u trijumfalističkom stilu, kao apsolutni pobednik. Mediji u regionu, kao i beogradska liberalna javnost, predstavljaju ga kao novu političku zvezdu Balkana, iako to Aljbin Kurti uopšte nije. On se samo ponovo našao u toj zvezdanoj poziciji, to jest on je “staro lice” novoj političkoj ulozi. I to ne potpunoj novoj – već je na izborima 2017. imao izborni rezultat i nastupao medijski kao novi premijer Kosova. Njegovo Samoopredeljenje je tada osvojilo samo oko 8000 glasova manje, oko 189.000 za razliku od sadašanjih 197.000. Nakon tih junskih izbora 2017. u septembru je zahvaljujući i glasovima Srpske liste, formirana vlada Ramuša Haradinaja.

Sada se Kurti našao u vrlo osetljivom i opasnom razdoblju kada se od kampanje pridobijanja birača treba ući u mandat vlasti. Očigledno se mnogo bolje pripremio za te dane nego 2017. godine - svi njegovi sadašnji nastupi su promišljeniji i pokazuju da ovoga puta ima mnogo ozbiljniji plan za preuzimanje mesta premiijera.

Da li će plan biti uspeti ne zavisi samo od Kurtija, ali u delu koji se tiče njega važno je istaći da je on vrlo umešan u stapanju oprečnih poruka u jedinstveni politički doživljaj. Po tome je donekle sličan i drugim političarima koji rade to isto, pa time i Aleksandru Vučiću. Otuda očekivanja u Beogradu da će morati da uradi isto što i Vučić – da osvaja glasove i omogući baš onakav sporazum sa Beogradom kakav je u opoziciji kritikovao. Vučićev “govor suprotnosti” svima je postao dobro poznat. Kurtijev deluje novije i iskrenije, ali u osnovi datira od pre 20 godina. U to vreme Aljbin Kurti je bio samo mladi demonstrant i uposlenik u kancelariji oca albansko-kososvke nacije Adema Demaćija. Ali, znao je da se izdvoji i da ga zapamte novinari izveštači sa demonstracija. Delom, po frizuri, u plavo ofarbanim dredovima, a delom zato što je umeo da odgovori sprskoj policiji u kordonu. Da iskorači i da im kaže da štite zločinački režim Slobodana Miloševića, a kada mu komandiri voda uzvrate sa “A ti si neki Rodman (po tada popularnom košarkašu Rodmanu), da odgovori na srpskom sa “Ne, ja sam Marko” (Milošević, sin Slobodana Miloševića).

Ričard Grenel/Foto: BETA

Za razliku od Hašima Tačija koji je takoreći “spušten” u establišment – jednostavno se pojavio na pregovorima u Rambujeu 1998. kao predstavnik političkog krila OVK, Kurti je delio sudbinu običnog naroda. Ratne godine nije proveo “u šumi” pucajući na srpsku vojsku i policiju, nego u zatvoru u Požarevcu, i zato će njegova pozicija uvek biti drugačija. On će sa mnogo više prava moći da ističe albanske žrtve, nego pripadnici OVK koje potražuje i Specijalni sud za ratne zločine, i njihovi mladi uposlenici poput Petrita Seljimija, Vljore Čitaku...

Primenjujući to iskustvo iz demonstracija koje je suzbijala srpska policija, Kurti je uspeo praktično da obori Briselski sporazum u Skupštini Kosova i da spreči stvaranje Zajednice srpskih opština. Njegovi sledbenici iz Samoopredeljenja bacali su suzavac, bili hapšeni, štrajkovali glađu, i uglavnom tvrdili da je i Miloševićeva policija bila manje brutalna. Pokušaji da Samoopredeljenje bude oslabljeno time što je pokret početkom 2018. razbijen na dva poslanička kluba, i što je gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti prišao Haradinaju, nisu umanjili njihovu borbenost. Samoopredeljenje je sprovelo i niz akcija zbog kojih je jedva uspeo da prođe i sporazum o demarkaciji Kosova i Crne Gore i to uprkos usrdnoj podršci Podgorice i Mila Đukanovića kosovskoj nezavisnosti. U odnosu na Zajednicu srpskih opština taj sporazum je mala šala. Sada, po pitanju ZSO, dolazi najviše do izražaja Kurtijeva veština da uzme od političkih ideja šta mu se sviđa i šta ide u prilog njegovoj žarkoj ideji o Kosovu kao albanskoj državi, a da stvarnost zanemari. ZSO je po njemu nova Republika Srpska na Balkanu, što ne treba dozvoliti. I to iako vlast u Beogradu uvek ističe da poštuje teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, i ambasador Srbije sedi u Sarajevu, i što strogo poštuje sve evropske projekte i inicijative koje se tiču BiH.

Kurtijev pokret, odnosno stranka, se zove Samoopredeljenje, ali po njemu Srbi na severu Kosova nemaju pravo na samoopredeljenje, ili su ga izgubili zbog Miloševića, to je isključivo pravo albanskog naroda. “Na Kosovu je bio sukob Albanaca kao naroda, i Srbije kao dr"ave - a ne Albanaca i Srba. Albanci su jak narod, a Srbija je jaka dr"ava - Albanci su kao nacija ja~i od Srba, ali je Srbija vek i po ja~a kao dr"ava. Na Balkanu nema rata bez Srbije i nema mira bez Albanaca", to sada izjavljuje Aljbin Kurti za BBC, što su sve velike reči, i pesničke misli, ali bez stvarnog političkog značenja.

^{Ričard Grenel/Foto: BETA}

Od Evropske unije, Kurti očekuje da izađe sa nekim posebnim planom za Balkan, po ugledu na američki Maršalov plan za Evropu posle Drugog svetskog rata. Sem privredne pomoći, taj plan po njemu treba da uključi re{avanje pitanje podeljenih gradova, u koje ubraja Br~ko, Mostar, Mitrovicu i Skoplje i - uklanjanje sa vlasti autoritarnih lidera.

Na tome se treba zadržati. Pojedine organizacije koje se bave geopolitičkim procenama tvrde da je moguća nova duboka strategija Zapada za Balkan težište na suprotstavljanju ekonomskom uticaju Kine i mekoj moći Rusije. Jer, Peking “radi” sa autoritarnim liderima i sa stabilokratijama, koji garantuju dogovorene ekonomske projekte. Zato je potrebno preseći taj kanal uticaja time što bi se podržale “demokratskije” vlade uz određen prihvatljiv rizik malih haosa, odnosno političke nestabilnosti. Te promene treba da donesu i obnavljanje mita o zapadnim vrednostima – demokratiji, slobodi štampe, vladavini prava… i da pruže snažan odgovor na nove ruske filmove, muziku, knjige (meka moć).

Ovo bi bila i prava misija Ričarda Grenela, ambasadora u Berlinu, koga je Donald Tramp postavio za specijalnog izaslanika za “mirovne pregovore” Beograda i Prištine, dva dana pre kosovskih izbora, i koji je tri dana posle glasanja posetio Prištinu, pa potom Beograd. Ako Grenel donosi “svilen gajtan” za stabilokrate, to znači da je Kurti dobio podršku da pravi (demokratsku) vladu, i možda se Aleksandru Vučiću nije slučajno nametnulo poređenje sa “kanapčetom za bešenje” kada je o situaciji o pregovorima sa Prištinom, govorio novinarima.