Lukjanov: Supersila na autopilotu i lutajuća avet

Avet kruži svetom, avet nečeg novog što za sada niko ne može da odgonetne. Prošlo je mnogo vremena od kada je svet poslednji put bio u situaciji sveopšte neizvesnosti i kada niko nije mogao tačno da odredi čak ni prirodu promena koje su u toku, piše vodeći ruski analitičar Fjodor Lukjanov u tekstu “Supersila na autopilotu i lutajuća avet”. 

Lukjanov: Supersila na autopilotu i lutajuća avet

Lukjanov: Supersila na autopilotu i lutajuća avet

Avet kruži svetom, avet nečeg novog što za sada niko ne može da odgonetne. Prošlo je mnogo vremena od kada je svet poslednji put bio u situaciji sveopšte neizvesnosti i kada niko nije mogao tačno da odredi čak ni prirodu promena koje su u toku, piše vodeći ruski analitičar Fjodor Lukjanov u tekstu “Supersila na autopilotu i lutajuća avet”. 

autor teksta
Miloš Đorelijevski | Demostat | Beograd 16. Jun 2017 | Analize

 

Termini kojima su promene opisivane, poput “populizam”, “novi merkantilizam” ili “kriza liberalnog poretka” nisu od pomoći.

Jedno je jasno – unutrašnja pitanja izbila su na vrh, iznad spoljašnjih ambicija i aspiracija vodećih zemalja sveta. Šta god neko mislio o sloganu Donalda Trampa “Amerika na prvom mestu”, ako je Amerika odlučila da ide tim putem, i ostatak sveta će uskoro krenuti u istom smeru. Sjedinjene Države određuju ton u međunarodnoj politici i taj trend se neće promeniti u narednih deset godina, možda i dvadeset. Mnogo je već rečeno o odrođenim političkim elitama koje gube legitimitet u očima javnosti, a za povratak u stvanost neophodno je da obezbede liniju jasnu građanima. Potraga za njom biće centralno pitanje u vremenu pred nama.

Trampova Amerika je zapanjujuća – supersila na autopilotu. Preduzimač milijarder nije uspeo da brzo promeni kurs kao što je obećao i pokazalo se da upravljati velikom državom nije isto što i upravljati velikom korporacijom. Rat u vladajućoj eliti se nastavlja. Nekoliko meseci posle Trampove inauguracije, prioriteti spoljne politike su u najvećem delu nejasni, ali je snaga inercije sasvim opipljiva – kada se brodom ne upravlja okretanjem krme, on plovi kursom koji je odredila prethodna posada. Još je važnije to što Tramp ne uspeva ni u unutrašnjim pitanjima, koja su mu prioritetna. To znači da će nastaviti grize teme poput zdravstvenog osiguranja,      migranata, zapošljavanja i drugih oblasti u kojima je obećao promene, a spoljnu politiku će potpuno instrumentalizovati i verovatno će delovati prilično nedosledno.

 

foto: Gage Skidmore , Donald Tramp predsednik SAD

Zapravo, pokazao se paradoks. Birači u vodećim državama sveta utiču na spoljnu politiku ne zato što ih ona brine, nego zato što ih ne brine. Ravnodušnost, odsustvo interesovanja za međunarodnu problematiku i ljutnja na vladajuću klasu zbog zanemarivanja “domaćih zadataka” teraju vlasti da se posvete domaćim temama. To je mehanizam zloglasne deglobalizacije o kojoj se toliko govori.

Važno je razumeti da je ovaj proces postao univerzalan. Ponovo smo se obreli u situaciji “sinhronog vremena”, što se već događalo u istoriji. Današnji “bunt protiv globalizma” na Zapadu poređen je sa događajima s kraja šezdesetih godina prošlog veka, kada su Evropa i Sjedinjene Države bile preplavljene nemirima u organizaciji mladih i drugih disidenata koji su bili nezadovoljni socijalno-političkom situacijom u svojim državama. Građanski aktivizam u tom periodu takođe je bio u porastu i sa druge strane “gvozdene zavese” – u Sovjetskom Savezu i socijalističkom bloku. Kontekst, povodi i priroda Praškog proleća, demonstracija u Poljskoj ili istupa sovjetskih disidenata bitno su se razlikovali od onih u Sorboni ili Berkliju, ali su bili deo istog procesa. Istina, odgovor Zapada (apsorbovati proteste i proširiti okvire socijalnog ugovora) ispostavio se kao održiviji od sovjetskog odgovora (pritisak i upotreba sile), što se i pokazalo dvadeset godina kasnije.

 

foto: Stanislav Milojković, Vladimir Putin predsednik Rusije 

Rusija je danas, kao i ostale nezapadne države, više nego ranije uključena u globalne ideološke i političke trendove. Iako se put kojim se kretala u poslednjih trideset godina mnogo razlikuje od onog na Zapadu (često je bio i potpuno suprotan), globalni vetrovi duvaju i ruskim prostranstvima. Rusija nije imuna na ono što se na Zapadu naziva populizmom, to jest na odbacivanje establišmenta i njegove politike, kao što i mesto spoljne politike u nacionalnoj agendi može postati mnogo osetljivije pitanje u godinama koje dolaze.

Biće zanimljivo videti kako će izgledati svet u kojem su svi značajni igrači okrenuti samima sebi, a otvoren prostor za delovanje onih koji ne snose nikakvu odgovornost i zanima ih isključivo revolucionarno ljuljanje. 

Fjodor Lukjanov je predsednik Predsedništva ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku, profesor Visoke škole ekonomije, naučni direktor Međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" i urednik publikacije "Rusija u globalnog politici". Svoje političke analize često iznosi u ruskim medijima, kao i u najmoćnijim američkim medijima, poput CNN-a. Smatra se za vodećeg ruskog analitičara. 

Olaf Kosinsky/Skillshare.eu, Fjodor Lukjanov

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Analize
Evropska lica i naličja Crvene zvezde i Partizana
Evropska lica i naličja Crvene zvezde i Partizana

#Sportska Bez igrača top klase i iskustva igranja u nekoj od „liga pet...

Čekajući novu vladu i novu opoziciju
Čekajući novu vladu i novu opoziciju

Srbija je u stanju iščekivanja i nove vlade, a i nove opozicije. To je t...

Sini jarko sunce sa Malog Šengena
Sini jarko sunce sa Malog Šengena

U oktobru 2019. kada su na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu albanski i sev...

Kuda plovi srpski politički brod
Kuda plovi srpski politički brod

Nakon dugo najavljivanog istorijskog sastanka o odnosima Kosova i Srbije u Va&sc...

Vučićevih 15 minuta sa Trampom - novo političko vreme
Vučićevih 15 minuta sa Trampom - novo političko vreme

Sve u vezi sa tim sporazumom je u duhu novog političkog vremena. Krenimo od naj...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

2020. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti