Kada francuski predsednik Emanuel Makron najavljuje zakon protiv „separatizma“ kao odgovor na terorističke napade kojima je Francuska izložena od 2012. godine, misli na forme verskog radikalizma koje su se razvile u francuskim predgrađima.

„Sami smo utrli put separatizmu koji je prisutan u našim kvartovima“, rekao je Makron nakon brutalnog ubistva Samjuela Patija, nastavnika kojem je osamnaestogodišnjak čečenskog porekla odrubio glavu jer je na času o slobodi izražavanja svojim đacima pokazao karikature proroka Muhameda. Francuski predsednik je govorio o „getoizaciji“ u francuskim predgrađima, u kojima živi veliki broj imigranata poreklom iz muslimanskih zemalja, koja je dovela do nerazumevanja vrednosti na kojima počiva francuska republika i teškoća u obrazovanju đaka koji potiču iz ovih sredina.

Francuska vodi borbu protiv radikalnog islama čiji je cilj da „drugačije organizuje društvo“. Smisao zakona koji je u pripremi jeste da se islam u Francuskoj oslobodi „spoljnih uticaja“ muslimanskih zemalja koje pretenduju da drugima nametnu svoje tumačenje islama u cilju „odbrane republike i njenih vrednosti“.

^{Emanuel Makron/Foto: Printscreen AlJAZEERA}

Ovaj zakon treba da odgovori na probleme sa kojima se Francuska suočava dugi niz godina a koji su dugo bili zapostavljeni, kao što je radikalizacija imama koji se školuju van Francuske i donose ideje koje nisu u skladu sa sekularnim karakterom države, kao i finansiranje džamija iz stranih izvora, od strane Turske, Saudijske Arabije i zalivskih zemalja. Nove mere uključuju stavljanje džamija pod veću kontrolu države i obuku imama u Francuskoj. Za obrazovni program usmeren na istraživanje islamske kulture i civilizacije, država će izdvojiti deset miliona evra, a asocijacije koje budu širile ideje koje su suprotne republikanskim principima biće ugašene.

Sunitska ikonoklastika i francuska antiklerikalna tradicija

Pogrešne interpretacije i namerno menjanje smisla onoga što francuski predsednik govori doveli su, međutim, do oštrih reakcija u muslimanskom svetu, praćenih pozivima na osvetu. Osude stižu i iz zemalja koje su tradicionalni saveznici Francuske i čiji lideri nisu islamski fundamentalisti, poput Jordana. Od kada je Makron obećao da „neće odustati od karikatura“, protesti protiv njega ne prestaju, od Malija, preko Libana, Palestine, Sirije do Afganistana i Pakistana.

^{Karikatura Makrona/Foto: Printscreen AlJAZEERA}

Makron nailazi na nerazumevanje i kada govori o „dubokoj krizi“ kroz koju prolazi islam. Protiv njegovog koncepta borbe protiv „islamističkog separatizma“ su i sunitske institucije. Egipatski šeik El-Tajeb, imam džamije Al-Adžar, koji se smatra vrhovnim sunitskim poglavarom, nazvao je ovu formulaciju „rasističkom“. On je osudio ubistvo nastavnika ali je zatražio da se izglasa zakon protiv „klevetanja vere i njenih svetih simbola“ koji bi važio za ceo svet. Drugim rečima, ubistvo nije u redu, ali ni karikature proroka. Ova institucija uživa veliko poverenje muslimana; papa Fransoa je 2016. godine sa šeikom El-Tajebom obnovio dijalog između katolika i muslimana koji je prekinut za vreme njegovog prethodnika, Makron se sa njim sastao početkom 2019. godine, kada je bio u poseti Kairu. To, međutim, nije sprečilo egipatskog imama da oštro istupi protiv francuskog predsednika. Mnogi muslimani veruju da je Francuska neprijatelj islama. Između sunitske ikonoklastike koja zabranjuje svako predstavljanje proroka Muhameda i francuske tradicije karikature koja ima antiklerikalnu pozadinu, jaz je veliki.

^{Protesti Bangladešu/Foto: Printscreen AlJAZEERA}

Makron je pokušao da smiri situaciju u intervjuu Al Džaziri, televiziji koju gleda najveći broj muslimana. Rekao je da razume i poštuje one koje ove karikature „šokiraju“, ali da su one nastale u Francuskoj, u kojoj nisu na snazi islamski zakoni, već zakoni francuskog naroda i da je njegova obaveza da brani zakon o slobodi štampe koji od 19. veka omogućava da se kritikuju sve vere, a ne samo muslimanska, u ime principa o slobodi izražavanja za koji su se Francuzi izborili tokom svoje istorije i koji važe za sve. Makron je govorio o dugoj tradiciji karikature u Francuskoj koja je prostor za kritiku verskih i svetovnih vođa, da je i sam često predmet karikatura, ali da će u svojoj zemlji „uvek braniti slobodu da se kaže, piše, misli i crta“. Objasnio je i da karikature proroka Muhameda ne odražavaju stav francuske vlade, kao što je pogrešno predstavljeno, da su kritike i različite reakcije dobrodošle, ali ne i podrška nasilju. „Ako vam se nešto ne dopada to ne znači da podržavate nasilje“, poručio je francuski predsednik muslimanima.

^{Intervju/Foto: Printscreen AlJAZEERA}

Sukob civilizacija?

Atmosfera nerazumevanja i reakcije iz muslimanskog sveta navode na tezu o „sukobu civilizacija“ Samjuela Hantingtona. Američki politolog je 1993. godine pisao kako se sukobi nakon hladnog rata neće voditi oko ideologija, već oko kultura i identiteta. Ovu tezu opovrgavaju, međutim, sukobi koji se vode poslednje četiri decenije, u kojima su žrtve radikalnih islamista najpre drugi muslimani, od Avganistana do Nigerije, od Kavkaza do Alžira. Nije „hrišćanski Zapad“ meta, iako je jedna od meta verskog fundamentalizma, naročito Francuska koja drži do odbrane svojih republikanskih vrednosti.

Projekat političkog islama ima cilj da uredi društvo po verskim principima, a na udaru su svi koji se tome protive, i hrišćani i muslimani i ateisti. Teza o sukobu civilizacija ide na ruku ekstremistima, ona vodi ka produbljivanju podela i potpirivanju sukoba. Zamka bi bila da se nedavni teroristički napadi u Evropi koje su izveli radikalizovani muslimani tumače kao udar jedne civilizacije na drugu. Francuski lideri razumeju ovu zamku i zato žele da u borbu protiv radikalizma uključe francuske muslimane.

U ovoj nameri im stoje na putu pojedini lideri u muslimanskom svetu, na prvom mestu turski predsednik Redžep Erdogan. U nezadovoljstvu muslimana Erdogan vidi političku priliku da se obračuna sa Francuskom. Njegov komentar o Makronovom „mentalnom zdravlju“ je u duhu populističke retorike koja je karakteristika njegovih obraćanja. Ova uvreda koja dolazi od zemlje koja se smatra saveznicom Francuske pokazuje koliko su se udaljile njihove pozicije.

^{Redžep Taip Erdogan/Foto: Printscreen AlJAZEERA}

Ove dve članice NATO-a su u sukobu na geopolitičkom planu, bilo da je reč o situaciji na istoku Mediterana ili u Siriji, Libiji i Nagorno Karabahu. Priroda Ergoganovog istupanja ima i drugu pozadinu – iza njegove želje da govori u ime svih muslimana je politički projekat čija je inspiracija Osmansko carstvo. Turski predsednik se već dugo predstavlja kao „sultan“ koji hoće da obnovi uticaj na prostorima nekadašnjeg carstva, uključujući i Balkan. U osnovi njegove političke zloupotrebe islama je ambicija da preuzme monopol u muslimanskom svetu.

Francuski lideri nisu odgovorili na Erdoganove provokacije, ali ne žele da turski predsednik, saveznik Muslimanske braće, ima monopol na obraćanje muslimanima.