Mikrofinansiranjem do 100 hiljada radnih mesta za četiri godine

Zakon o nebankarskim finansijskim institucijama pospešuje osnivanje i razvoj malih preduzeća u Srbiji

  • NBS će, nakon izrade nacrta zakona o nebankarskim finansijskim institucijama, taj nacrt učiniti dostupnim za javnu raspravu
  • Fondovi koji sada postoje za podršku start-up poduhvatima nedovoljni u odnosu na potencijal tržišta
  • Zakon o nebankarskim finansijskim institucijama omogućio bi 870 miliona evra mikrokredita u privredu
Mikrofinansiranjem do 100 hiljada radnih mesta za četiri godine

Mikrofinansiranjem do 100 hiljada radnih mesta za četiri godine

Zakon o nebankarskim finansijskim institucijama pospešuje osnivanje i razvoj malih preduzeća u Srbiji

  • NBS će, nakon izrade nacrta zakona o nebankarskim finansijskim institucijama, taj nacrt učiniti dostupnim za javnu raspravu
  • Fondovi koji sada postoje za podršku start-up poduhvatima nedovoljni u odnosu na potencijal tržišta
  • Zakon o nebankarskim finansijskim institucijama omogućio bi 870 miliona evra mikrokredita u privredu
autor teksta
Gojko Vlaović | Demostat | Beograd 26. Sep 2017 | Analize

Polazeći od potrebe daljeg unapređenja poslovanja i finansiranja mikro, malih i srednjih preduzeća, u okviru Narodne banke Srbije formirana je Radna grupa sa zadatkom da izvrši uporednu analizu pravnih okvira za poslovanje nedepozitnih finansijskih institucija (NDFI) i predloži regulatorni okvir za te institucije po ugledu na regulatorne okvire kojima se ure|uje poslovanje ovih institucija u Evropskoj uniji, kažu za Demostat u Narodnoj banci Srbije.

U fokusu analiza i rada Radne grupe su pitanja prakse i iskustava u primeni ovakvih zakona u zemljama u kojima NDFI postoje. - Radna grupa naročitu pažnju posvećuje analizi potencijalnih prednosti i konkretnih koristi regulatornog ure|enja NDFI za srpsku privredu, ali i mogućih rizika. U ovom trenutku je moguće ista}ći da iz izvršenih analiza jasno proizlazi da je regulatorni okvir za mikrofinansijske institucije, odnosno NDFI, izrazito raznovrstan i da ne postoji jedinstven pristup karakterističan čak ni za zemlje članice EU, kao i da je uporedna praksa koristi i rizika tako|e raznovrsna. Zbog toga je u koncipiranju budućih regulatornih rešenja od ključnog značaja oprezno sagledavanje i uspostavljanje odgovarajućih visokih standarda, pre svega u pogledu zaštite korisnika finansijskih usluga, uz primenu relevantnih EU direktiva - ističu u Narodnoj banci Srbije. Upravo iz tih razloga, vrste NDFI, vrste usluga i uslovi pod kojima će te usluge biti pružane su predmet trenutnih podrobnih analiza, uvažavajući ne samo potrebe, već i karakteristike domaćeg tržišta, a naročito iskustva, kako pozitivna, tako i negativna, onih pravnih sistema koji takav okvir već imaju duži niz godina. - Bitno je napomenuti da pojedina regionalna negativna iskustva u poslovanju NDFI u tim zemljama pozivaju na pojačan oprez u formulisanju budućih zakonskih rešenja koja će važiti i u Srbiji. Narodna banka Srbije će, nakon izrade nacrta zakona blagovremeno taj nacrt učiniti dostupnim za javnu raspravu - naglašavaju u NBS.

Zakon o nebankarskim finansijskim institucijama bi, po svim istraživanjima koja su dosad sprovedena u Srbiji i okolnim zemljama koje ovakav zakon imaju, sigurno pospešio osnivanje ali i razvoj poslovanja mikro i malih preduzeća u Srbiji, tvrde za Demostat u Opportunity banci.- Fondovi koji sada postoje za podršku start-up poduhvatima nedovoljni su u odnosu na potencijal tržišta i uglavnom su namenjeni IT industriji koja je u ekspanziji. Ali šta ćemo sa ljudima koji žele da otvore seosku prodavnicu, auto-mehaničarsku radnju, hemijsku čistionicu, frizerski ili kozmetički salon. Sada se ovi ljudi dovijaju na razne načine, posuđuju od rodbine, čak se zadužuju preko kreditnih kartica što je jedan izuzetno skup i potpuno neisplativ način zaduživanja, da ne pominjemo zelenaše i zalagaonice kao formu zaduživanja koja je nažalost sve češća.  Ovi ljudi trenutno nemaju pristup sistemskoj i regulisanoj podršci koja bi sigurno mnogo više nego sada štitila njihove interese, a donošenjem ovog zakona ova bi se situacija za njih promenila nabolje, i mnogi građani Srbije dobili šansu za pristojan život zasnovan na sopstvenom trudu i radu, što je jedna od osnovnih potreba svakog ljudskog bića - kažu u Opportunity banci.

Povećanje zaposlenosti je svakako jedna od najbitnijih i najkonkretnijih koristi koju bi privreda Srbije imala kada bi omogućila osnivanje nebankarskih finansijskih institucija u Srbiji ,tvrde u toj banci. Procena je da bi za četiri godine nakon uvođenja zakona bilo otvoreno 100.000 novih radnih mesta. - Trenutno u Srbiji imamo nešto više od dva miliona zaposlenih,od kojih je jako velik deo zaposlen u državnom sektoru, tako da ovo predstavlja porast od pet odsto i to u privatnom sektoru gde se prihod stvara, a ne troši, što je veoma značajno - naglašavaju u Opportunity banci.

Mikrofinansiranje (ili mikrokreditiranje) je definisano kao pružanje finansijskih usluga preduzetnicima, poljoprivrednicima i pojedincima koji zbog niskih primanja, udaljenosti od gradskih centara, nedostatka poslovne istorije ili nekih drugih razloga ne bi inače mogli da dođu do finansijskih sredstava koja su im potrebna za poslovanje, poljoprivrednu aktivnosti ili jednostavno za dopunu kućnog budžeta (banke obično zbog niskih prosečnih iznosa kredita koje uzimaju tipični mikrofinansijski klijenti ne targetiraju ovu grupu klijenata tako da su oni praktično isključeni iz finansijskog sistema i od bankarskih proizvoda uglavnom koriste samo tekući račun). Kreditiranje je najčešća vrsta usluge koju nude mikrofinansijske organizacije, ali mnoge nude klijentima i tekuće račune, kao i usluge (mikro)osiguranja, s tim da obično u kombinaciji sa ovim uslugama ide i neka vrsta besplatne finansijske edukacije, savetovanja ili biznis treninga. Mikrofinansijske institucije se u različitim zemljama sveta pojavljuju u formama mikrofinansijskih banaka, štedno-kreditnih zadruga, kreditnih unija, fondova, štedionica, pa čak i nevladinih organizacija. - Kako u Srbiji nemamo zakonodavstvo koje bi regulisalo poslovanje nedepozitnih kreditnih institucija, jedino bankama je dozvoljeno da isplaćuju mikrokredite, tako da onda možemo zaključiti da je mikrofinansijska banka institucija koja pored tipičnih mikrofinansijskih proizvoda uzima i depozite od klijenata - objašnjavaju u Opportunity banci. Opportunity banka je komercijalna banka kao i sve druge banke registrovane u Srbiji, koja svoje poslovanje obavlja u skladu sa propisima koji regulišu ovu oblast. - Razlika između Opportunity banke i ostalih banaka u Srbiji je u poslovnoj strategiji i orjentaciji ka mikro i malom biznisu, pa često i onim klijentima koji su delimično ili čak potpuno isključeni iz finansijskog sistema, to jest koji ne mogu dobiti kreditnu podršku za svoje projekte. To Opportunity banku čini, po našem misljenju, jedinom mikrofinansijskom bankom u Srbiji - navode u toj banci.

FOTO: Saša Lazarević/Demostat

Mikro i mala preduzeća u Srbiji ne mogu da konkurišu za kredite kod komercijalnih banaka (ili mogu da konkurišu ali  bivaju odbijeni) iz razloga što ili njihovi zvanični bilansi ne ispunjavaju kriterijume koje su komercijalne banke postavile kao minimalne, ili iz razloga što su ti kreditni zahtevi jednostavno premali pa se bankama ne isplati da ih procesuiraju jer većina banaka i ovako kuburi sa profitabilnošću (transakcioni troškovi su preveliki).- Dodatni problem je kreditna podrška za početnike u biznisu gde preduzetnik (preduzeće) posluje kraće od godinu dana, što se smatra start-upom i predstavlja “crvenu zastavicu” za banke zbog činjenice da je stopa opstanka start-upova veoma niska, i to ne samo u Srbiji već u celom svetu. Zbog toga je primetno da su se banke u Srbiji koncentrisale primarno na segment stanovništva  i većinu svojih aktivnosti usmerile ka njima. Podatak iz izveštaja Kreditnog biroa od 31.avgusta pokazuje da samo osam odsto klijenata sa aktivnim kreditima kod svih banaka u Srbiji pripada segmentu preduzetnika, preduzeća i poljoprivrednika, što znači da je preostalih 92 odsto iz segmenta stanovništva. To nije neobično jer je ovo ujedno i najlakši, najsigurniji i najisplativiji klijentski segment za banke koje su prvenstveno fokusirane na ostvarivanje profita - kažu u Opportunity banci.

U toj banci dodaju da postoji nekoliko prednosti koje nude svojim klijentima i svima koji su zainteresovani za njihove usluge. Na prvom mestu, to je mogućnost obilaska klijenta na njegovoj kućnoj ili poslovnoj adresi, što je posebno korisno za klijente koji ne žele da gube sate čekajući u redu u banci, ili za one koji žive u udaljenim seoskim sredinama pa im poseta banci iziskuje dosta vremena i planiranja. - Dovoljan je samo jedan poziv našem kol centru ili nadležnoj poslovnici da bi se ovakva poseta zakazala i praktično nakon nje klijent odmah može da dobije odgovor o raspoloživosti i iznosu kredita. Na drugom mestu je brzina jer biznis kredite odobravamo za maksimalno tri dana, a u slučaju poljoprivrednih gazdinstava, klijent već prilikom prve posete savetnika za klijente Opportunity banke može da dobije preliminarno odobrenje kredita.  Opportunity banka, zbog svoje misije i načina poslovanja može sebi dopustiti da koristi personalni pristup klijentu i kod najmanjeg iznosa kredita koji uključuje procenu svakog klijenta na osnovu podataka koji se sakupe tokom posete i razgovora sa klijentom, kao i opšteg utiska o klijentu, a često i o njegovoj porodici i podršci koju ona daje poslovnom projektu za koji se traži finansiranje. To je ujedno i najveća karakteristika i specifičnost mikrokreditiranja u odnosu na klasično bankarstvo (mikrokreditiranje se se ponekad naziva i “kreditiranje na osnovu karaktera” odnosno character lending). Ali najveća prednost za sve mikropreduzetnike i mala mešovita poljoprivredna gazdinstva je velika verovatnoća da će im kredit u Opportunity banci zaista biti i odobren - navode u toj banci.

U Opportunity banci dodaju i da se ovih dana dosta priča o visokim kamatama na mikrokredite kao najvećoj prepreci za uvođenje zakona o mikrofinansijskim institucijama i tačno je da su kamate na mikrokredite daleko nepovoljnije u odnosu na kamate u bankama. - Ali, šta jednom mikrobiznisu vredi što je kamata u banci niža, ako nema pristup tom kreditu. Kamate su u mikrofinansijskim bankama ili institucijama više iz nekoliko razloga: zbog troškova terenskog rada, zbog povećanog rizika poslovanja sa ovom vrstom klijenata (niski prihodi, start-upovi, itd.) i zbog činjenice da ove institucije većinu svojih prihoda ostvaruju iz kreditne aktivnosti, za razliku od banaka koje dosta veliki procenat svoje zarade ostvaruju od različitih naknada (na platne usluge, kartice, bankomate, minuse, e-banking, m-banking, održavanje računa – što su sve usluge koje mikrofinansijske institucije uglavnom ne nude klijentima). Mi smatramo da su kamate u Opportunity banci adekvatne i u skladu sa operativnim troškovima i troškovima rizika koje preuzimamo, a sve u svrhu održivog poslovanja kako Opportunity banke tako i klijenata koje podržavamo a koji bi bez naše podrške sigurno bili u mnogo nepovoljnijem položaju - kažu u Opportunity banci. 

Inače, kako su nedavno izvestili mediji sa konferencije održane  u Beogradu na kojoj su predstavljeni rezultati studije "Procena uticaja uvođenja nedepozitnih nebankarskih institucija na tržište Srbije", organizovanoj u okviru USAID Projekta za bolje uslove poslovanja usvajanje Zakona o nebankarskim finansijskim institucijama u Srbiji, omogućilo bi u periodu od četiri godine 870 miliona evra mikrokredita u privredu. Najveći procenat privrednika u Srbiji, njih 87 odsto, finansira se isključivo iz sopstvenih, internih izvora, dok čak 68 odsto ispitanika uopšte ne koristi pozajmice, pokazuju rezultati ankete USAID BEP, u kojoj je učestvovalo 1.000 preduzeća u periodu od 2012. do 2016. godine.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Analize
Kojekude Srbijo - Sviđalo se to nekome ili jok
Kojekude Srbijo - Sviđalo se to nekome ili jok

Meritorno, zar ne? Prisećam se svojevremenog pljuvanja po tzv. delegatskom sis...

Deset godina od dolaska naprednjaka na vlast
Deset godina od dolaska naprednjaka na vlast

Džo Bajden je vratio Kristofera Hila iz penzije i poslao ga u Beograd za ambasa...

A šta posle izbora? Beleške o izborima april 22
A šta posle izbora? Beleške o izborima april 22

Politički procesi i politički događaji, počev od vremena kada postaje očito...

Kaplan: Za spas demokratije treba nam nekoliko dobrih diktatora
Kaplan: Za spas demokratije treba nam nekoliko dobrih diktatora

Predsednik Amerike Džo Bajden priča o ratu koji Rusija vodi u Ukrajini kao o &...

Tesline akcije beleže rast nakon najave "split-a"
Tesline akcije beleže rast nakon najave "split-a"

Kompanija je na Tviteru objavila svoje namere rano u ponedeljak, nakon čega je ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

jastuci smrtovnice

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti