NATO samit u Vašingtonu, održan od 9. do 11. jula, doneo je istorijski konsenzus svih država članica o kako se kaže u Deklaraciji ,,nepovratnom putu Ukrajine” ka članstvu u Alijansi. Ovaj događaj, obeležen 75. godišnjicom NATO-a, poslao je snažnu poruku solidarnosti i odlučnosti prema Ukrajini.  Po prvi put, države članice su jednoglasno podržale Ukrajinu na njenom putu ka punopravnom članstvu. „Most za članstvo je nepovratan,” rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. „Ovo je istorijski trenutak koji šalje jasnu poruku Moskvi da su vrata NATO-a otvorena za Ukrajinu.”

Na samitu je najavljeno nekoliko vrsta pomoći Ukrajini:

1. Proizvodnja oružja: NATO će značajno povećati proizvodnju vojne opreme, naoružanja i municije uključujući napredne odbrambene sisteme, kako bi obezbedio kontinuiranu podršku Ukrajini, ali i bolju koordinaciju sa saveznicima i partnerima u tim aktivnostima.  
2. Finansijska pomoć: Alijansa je odobrila pomoć od 40 milijardi dolara za jačanje ukrajinskih odbrambenih kapaciteta i obnovu ključne infrastrukture oštećene u sukobu.
3. Obuka i savetovanje: Nastaviće se intenzivna obuka ukrajinskih vojnih snaga, kao i savetodavna podrška u oblasti vojnog planiranja i operacija. 

Kako bi se realizovali svi pomenuti modeli saradnje sa Ukrajinom doneta je odluka o osnivanju NATO bezbednosna pomoć i obuka za Ukrajinu (NSATU) za koordinaciju obezbeđivanja vojne opreme i obuke za Ukrajinu od strane saveznika i partnera.  Njegov cilj je da bezbednosnu pomoć Ukrajini postavi na trajne temelje, obezbeđujući pojačanu, predvidljivu i koherentnu podršku. NSATU, koji će delovati u savezničkim državama, podržaće samoodbranu Ukrajine u skladu sa Poveljom UN. NSATU neće, prema međunarodnom pravu, učiniti NATO stranom u sukobu. Podržaće transformaciju ukrajinskih odbrambenih i bezbednosnih snaga, omogućavajući dalju integraciju u NATO. Pored toga, generalni sekretar NATO-a imenovaće višeg predstavnika NATO-a u Ukrajini.

Na samitu je potvrđeno upućivanje poziva Ukrajini da se pridruži Alijansi kada se saveznici slože i kada se ispune uslovi koji se odnose, između ostalog, i na reformu bezbednosnog sektora.

Iako je naglašeno da Rusija snosi isključivu odgovornost za agresorski rat protiv Ukrajine, samit je takođe adresirao sve ambivalentniju poziciju Kine u vezi sa ratom u Ukrajini. NATO saveznici su jasno označili Kinu kao potencijalni problem za evropsku i globalnu bezbednost. „NATO saveznici imaju značajne mehanizme, ne samo u sferi ekonomske politike, da utiču na kinesku vladu,” rekao je jedan od visokih zvaničnika. „Jasnije definisanje Kine kao problema za bezbednost šalje jasnu poruku Pekingu u vezi sa njihovim stavom prema ratu u Ukrajini i podrškom Rusiji.”

Pozvali su Kinu, kao stalnu članicu Saveta bezbednosti UN, sa posebnom odgovornošću da podržava ciljeve i principe UN i da prekine svaku materijalnu i političku podršku Rusiji. ,,Kina ne može da omogući najveći rat u Evropi u novijoj istoriji, a da to negativno ne utiče na njene interese i ugled”, navodi se u Deklaraciji. Dodaje se i da ,,Produbljivanje strateškog partnerstva između Rusije i Narodne Republike Kine i njihovi uzajamno jačajući pokušaji da potkopaju i preoblikuju međunarodni poredak zasnovan na pravilima, razlog su za duboku zabrinutost. Suočeni smo sa hibridnim, sajber, svemirskim i drugim pretnjama i zlonamernim aktivnostima državnih i nedržavnih aktera.”

Zaključak

Novi plan nazvan Most ka članstvu i po prvi put konsenzus svih država članica, definisan kroz usvajanje zajedničke Deklaracije u kojoj jasno stoji ,,nepovratan put ka članstvu”, ali i jasnije određivanje pozicije Kine koja se tumačila kao ambivalentna. Sada se Kina označava kao jasna pretnja za evropsku bezbednost. Ovaj zaključak o Kini je svojevrsna poruka ovoj zemlji i njihovom rukovodstvu kada je u pitanju rat u Ukrajini i podrška Rusiji. NATO saveznici će u narednom periodu smatrati Kinu više odgovornom za rat u Ukrajini. NATO saveznici imaju značajne mehanizme ne samo u sferi ekonomske politike da utiču na kinesku vladu po ovom pitanju.

Pokušaj protivteže NATO-u

Samo nekoliko dana pre održavanja NATO samita u Vašingtonu, 4. jula, u Kazahstanu, Šangajska organizacija za saradnju (SCO) održala je redovni godišnji samit. Ovu organizaciju osnovale su, 2001. godine, Kina, Rusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan. Proistekla je iz graničnog sporazuma koje su potpisale Kina, Rusija i zemlje Centralne Azije. Promovisali su saradnju u oblastima bezbednosti i trgovine. Kasnije su se pridružili Pakistan i Indija 2017, a Iran 2023. godine.  Između članica SCO postoje brojni nerešeni sporovi poput graničnih sporova između Indije i Pakistana, ali i Kine i Indije.

Samitu u Kazahstanu prisustvovaće i zemlje posmatrači, kao što su Avganistan i Mongolija, i „dijaloški partneri", kao što su Turska i Saudijska Arabija.

Kini je SCO korisna za proširenje trgovinskih veza u Centralnoj Aziji, a to je značajno za kinesku inicijativu Jedan pojas – jedan put, odnosno za povezivanje sa Zapadnom Evropom. Uspela je da obezbedi i snabdevanje naftom i prirodnim gasom iz zemalja kao što je Kazahstan.

Iako postoji ambicija kineskog predsednika Ši Đinpinga i ruskog presednika Vladimira Putina da ova organizacija postane protivteža NATO-u, to se od njenog osnivanja nije desilo, a brojni sporazumi koji su usvajani nisu zaživeli u praksi.