Može li Evropa da se osloni na NATO

Zahvaljujući američkom vojnom kišobranu Evropska unija nije uspela da napravi sopstveni odbrambeni mehanizam. Zajednička evropska odbrana je osetljiva tema zato što zadire u pitanje suvereniteta država, u njihovu istoriju i njihove traume. Debakl američkog rata u Avganistanu je otreznio Evropljane ali su pogledi na pitanje evropske vojne autonomije i dalje različiti.

Može li Evropa da se osloni na NATO
Foto: screenshoot Youtube

Može li Evropa da se osloni na NATO

Zahvaljujući američkom vojnom kišobranu Evropska unija nije uspela da napravi sopstveni odbrambeni mehanizam. Zajednička evropska odbrana je osetljiva tema zato što zadire u pitanje suvereniteta država, u njihovu istoriju i njihove traume. Debakl američkog rata u Avganistanu je otreznio Evropljane ali su pogledi na pitanje evropske vojne autonomije i dalje različiti.

autor teksta
Ana Otašević | Demostat | Beograd 13. Sep 2021 | Analize

Pad Kabula i uloga Sjedinjenih Američkih Država u ratu u Avganistanu ponovo su pokrenuli raspravu o „strateškoj autonomiji“ Evrope. Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Žozep Borel  u autorskom tekstu za „Njujork tajms“ od 1. septembra govori o „pozivu za buđenje” Evropljanima zbog načina na koji su SAD donosile odluke u Avganistanu ne konsultujući se sa evropskim saveznicima. Borel je istakao da su evropske članice NATO-a potpuno zavisne od odluka Vašingtona. „Talibani su preuzeli Avganistan i to je, najpre, tragedija za Avganistance. (…) Ali to je i ozbiljan udar za Zapad. Evropa i SAD nikada nisu bile tako ujedinjene kao u Avganistanu (…) Ali na kraju je odluka o tome kada i kako će se povlačenje odvijati doneta u Vašingtonu. Mi Evropljani smo se našli u situaciji da zavisimo od američkih odluka”, napisao je visoki predstavnik EU. 

Slično misli Žerar Aro, bivši ambasador Francuske u Vašingtonu, koji je na svom Tviter nalogu napisao: „Probudi se Evropo, tvoja dadilja je dala otkaz”. Ali ne reaguju svi u Evropi kao francuski diplomata.

Foto: screenshot Twitter

Iako je haotično povlačenje američkih trupa i tragični ishod evakuacije civila koji su bežali pred talibanima ostavilo snažan utisak na Evropljane, ne slažu se svi da se treba osloboditi američkog vojnog kišobrana u okviru NATO-a na koji se oslanjaju evropske zemlje još od kraja Drugog svetskog rata. Zahvaljujući oslanjanju na američku vojnu moć Evropska unija nije uspela da napravi sopstveni odbrambeni mehanizam, o čemu se priča već decenijama. Zajednička evropska odbrana je osetljiva tema i zato što zadire u pitanje suvereniteta država, u njihovu istoriju i u njihove traume. 

Ideja o evropskoj odbrani je začeta još u Sporazumu iz Mastrihta 1992. godine, osnivačkom aktu Evropske unije, u kome se govori i o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. „Politika zajedničke odbrane“ nikada, međutim, nije dobila na zamahu zahvaljujući tome što je NATO imao dominantnu ulogu. To se promenilo sa razilaženjem evropskih i američkih interesa u vreme Baraka Obame, razlaz koji je produbio Donald Tramp. Džoa Bajdena su u Evropskoj uniji dočekali kao mesiju nakon Trampove ere, ali je avganistanska epizoda  umanjila naklonost prema novom američkom predsedniku koji nije promenio glavni pravac američke spoljne politike -  nakon što su vodili ratove bez kraja u Iraku i u Avganistanu, američki lideri su odustali od uloge svetskog žandarma.

Za i protiv evropske odbrane

Debakl američkih intervencija je otreznio Evropljane ali su pogledi na pitanje evropske vojne autonomije i dalje različiti. Sa jedne strane su oni koji se kao francuski predsednik Emanuel Makron zalažu za evropsku odbranu i stratešku autonomiju. Evropska odbrana je potrebna, smatra francuski predsednik, da bi se uspostavila ravnoteža snaga i smanjio uticaj vojnog saveza koji je poslednjih deset godina prestao da bude podrška Evropskoj uniji. Nezadovoljan načinom na koji se Vašington ponaša prema evropskim saveznicima, Makron se na početku svog mandata založio za formiranje evropske vojske, zajednički budžet za vojsku i zajedničku vojnu doktrinu. Temelje evropske odbrane vidi u strateškom dijalogu sa Nemačkom. Za evropski vojni suverenitet su i svi oni koji smatraju da je NATO odavno postao instrument za sprovođenje zapadne hegemonije i koncepta o „izgradnji nacije“ prema američkom modelu, što je drugi naziv za neokolonijalizam.

Sa druge strane su oni koji smatraju da je američki kišobran još uvek bolji od evropske odbrane za koju nije jasno kako treba da funkcioniše. Ovaj rascep postoji ne samo među članicama Evropske unije već i unutar zemalja, pa i političkih partija, kao što je to slučaj sa Demohrišćanima Angele Merkel i to pred izbore 26. septembra. Nemačka kancelarka nije protivnik evropske odbrane ali tom pitanju pridaje manje značaja od Makrona i nikada nije sa žarom branila ideju o strateškoj autonomiji kao što je to činio francuski predsednik.

Kandidat Demohrišćana Armin Lašet je nakon pada Kabula izjavio da je to « najveći poraz NATO-a od kada postoji », na šta je reagovala ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer koja je jedno vreme važila za naslednicu Merkelove. U govoru koji je održala na konferenciji u Hamburgu 23. avgusta rekla je da se neće priključiti « horu navodno samokritičnih glasova koji najavljuju propast Zapada » i da samo NATO «ima moć da zaštiti bezbednost Nemaca i Evropljana».  Ministarka je rekla i da nemački parlament nikada ne bi izglasao učešće u misiji u Avganistanu da nije bilo vojnog angažmana SAD u ovoj zemlji.

Francuska preuzima predsedavanje Evropskom unijom 1. januara, što će za Makrona biti prilika da ponovo afirmiše ideju strateške autonomije.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Analize
Nepolitički kandidat
Nepolitički kandidat

Stanje raštrkanosti u srpskoj opoziciji vodi ka pojavi nepolitičkog kand...

AUKUS novi savez za odbranu od Kine
AUKUS novi savez za odbranu od Kine

Nož u leđa – tako je ministar spoljnih poslova Francuske, Žan Iv Le Dri...

Ekološki ustanici
Ekološki ustanici

Krenimo od prvih koji Vučićevu vlast karakterišu kao diktatorsku, za ra...

Svet nakon 11. septembra
Svet nakon 11. septembra

Epilog istorijskih događaja često ruši iluzije njihovih učesnika. Tako...

Može li Evropa da se osloni na NATO
Može li Evropa da se osloni na NATO

Pad Kabula i uloga Sjedinjenih Američkih Država u ratu u Avganistanu ponovo su...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

2021. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti