Ako ste u poslednje vreme čuli priče o rastućoj inflaciji i troškovima života u Srbiji, možda će vam za utehu biti da ovoga puta to nije samo goruće pitanje sa kojim se naša zemlja suočava već i globalni fenomen.

Usled vrlo negativnih iskustava iz naše ne tako davne istorije (hiperinflacija 90-ih), možda i ne zvuči čudno ako se kaže da je medjugodišnja inflacija u Srbiji u novembru iznosila 7,5%.

Međutim inflacija u dolarima je u istom mesecu skoro pa blizu ove cifre, tačnije čak 6,8%. Paralelno ni cene u evrima nisu značajno manje napredovale pa je tako korespondirajući inflacija u ovoj valuti iznosila rekordnih 4,9%.

Razlozi za ove i ovakve skokove su manje više naširoko poznati, uglavnom je reč o udaru sa polja velikog skoka cena energenata i hrane, koji je usledio nakon otvaranja globalnih ekonomija u toku ove godine.

Obzirom da bi domaći građani trebali većinu plaćanja da obavljaju u dinarima, na prvi pogled se čini da nas inflacija u stranim valutama, ne dotiče puno ali postoji potreba i da se o ovom pitanju vodi računa, naročito ako smo se opredelili da ušteđevinu držimo u stranim valutama a najčešće je to u našim uslovima evro.

Novac je i dalje veoma jeftin pa su kamate na štednju u evrima gotovo bliske nuli.

To znači da ste u slučaju da vam novac stoji neoročen u banci na, primera radi, sumu od 10,000 evra već izgubili u proteklih godinu dana skoro pa 500 evra. Gubitak je nešto malo manji ako je reč o oročenim ulozima ali svakako nije zanemarljiv. U Srbiji je još uvek navika investiranja na niskom nivou i građani ne propoznaju alternative štednji u bankama ili eventualnom plasmanu novca u nekretnine.

To ne znači da one ne postoje i da nisu dostupne. Jedna od njih je i svako investiranje i ulaganje viška novca u velike inostrane kompanije čije se akcije kotiraju na najvećim inostranim berzama širom planete.

Ova mogućnost odavno je dostupna našim građanima. Ovo je svakako i nešto rizičnija varijanta štednje obzirom da cene akcija osciliraju ali se rizik da redukovati na prihvatljivu meru adekvatnim izborom kompanija. Jedan deo dobrostojećih svetskih kompanija isplaćuje pozamašne dividende koje mogu dati i prinose i do 10%, što na valutu evra ili dolara nije ni malo zanemarljiv broj.

Istovremeno je dividenda i faktor drastične redukcije rizika jer ukoliko ona postoji, čak i kada dolazi do pada cene akcija ista će pokriti gubitak ako on nije preveliki.

Ove godine, prostim pasivnim investiranjem u indeks, ulagači su u proseku mogli zaraditi čak 25% Obraćanje čelnika FED-A u sredu 15.12. i stavovi koje su izneli nisu razočarali ulagače. Naime, baš kao što je i bilo očekivano, kada je u pitanju podizanje referentne stope, najavljeno je da će se isto desiti tokom 2022 i to po svemu sudeći do tri puta.

Ona će prema iznetim projekcijama do kraja 2022 verovatno dogurati do oko 1% da bi do kraja 2023 bila na nivou od 1,5-2%. Tržište ovo vidi kao razjašnjavanje dugo prisutne dileme kada će stopa biti podignuta i za koliko, te je sada budući fokus na rezultatima koje će kompanije objavljivati u sledećem kvartalnom setu, kao i na profitnim marginama i daljem rastu prihoda.