Stanje raštrkanosti u srpskoj opoziciji vodi ka pojavi nepolitičkog kandidata na predsedničkim izborima 2022. Za razliku od nepolitičkog kanidadata na izborima 2017. - mladića Luke Maksimovića iz Mladenovca - sada bi nepolitički kandidat mogao da postane neko ko je već vrlo poznat. Na primer televizijska zvezda Ivan Ivanović, ili neko njemu sličan, ko bi kao zabavljač mogao da nosi "rijaliti nastupe" koje bi suprostavio dugim TV obraćanjima javnosti predsednika Aleksandra Vučića.

Iza takvog kandidata stajao bi produkcijski tim, a ne klasični izborni štab, sa na primer Tanjom Vojtehovski, odnosno taj ko ima profesionalno iskustvo u pridobijanju gledanosti.

Takav nepolitički kandidat vodio bi kampanju kao parodiju na Vučićev način povezivanja sa biračima i javnošću. Od kandidature i izbora pravio bi se spektakl sa elementima nekadašenjh pozorišnih komedija na račun Slobodana Miloševića, Vojislava Koštunice, Mlađana Dinkića, Tomislava Nikolića...

Podrazumeva se da bi takav nepolitički kandidat uzvraćao i Vučićevom korišćenju društvenih mreža, prvenstveno Instagrama, za slanje najprijemčivijih sadržaja ka najširem glasačkom telu.

Nepolitički kandidat imao bi sličnosti sa ukrajinskim izbornim scenarijom i pobedom glumca i komičara Volodomira Zelenskog, koji je prvo uspešno igrao predsednika u seriji "Sluga naroda" da bi potom stvarno to postao 2019.

Ili sa bugarskim palramentarnim izborima ovog jula na kojima je muzičar i televizijsko lice Slavi Trifonov sa svojom organizacijom Postoji jedan takav narod osvojio 23,91 odsto glasova, a Građani za evropski razvoj Bugarske - GERB, bivšeg premijera Bojka Borisova 23,69 odsto.

Tifonov je, kako tvrde posmatrači, suprotno očekivanjima, odustao od saveza sa druge dve grupe nastale iz protestnih skupova – Demokratska Bugarska (desnica, 13 odsto) i Ustani! Mafija napolje! (levica, pet odsto), sa kojima je trebalo da sklopi vladu. Umesto toga, Bugarskom i dalje vlada prelazna vlada Stefana Janeva, jedina figura sa punom izbornom legitimnošću na vlasti je predsednik Rumen Radev, za zemlju kažu da je u režimu stalnih izbora, jer su predsednički zakazani za 14. novembar, kad i treći parlamentarni ove godine, posle onih u aprilu i julu.

Sličnost sa pomenutim zemljama, kada je reč o nepolitičkom kandidatu u Srbiji, sastoji se pristupu kako osvojiti naklonost publike i glasača. Ali ta naklonost sama po sebi nije isto što i politička snaga i prilika za dolazak na vlast, mada slučaj Ukrajine, svedoči da može biti put ka tome. Nepolitički kandidati glasove "istroše" na ličnu popularnost, koja ne mora dovesti do željenih političkih promena.

To potvrđuje i beloruski slučaj. Svetlana Tihanovska se kandidovala, kao supruga blogera i aktiviste koji je uhapšen, protiv višedecenijskog vladara Aleksandra Lukašenka. Godinu dana posle tih predsedničkih izbora 9. avgusta 2020. uprkos hiljadama uhapšenih demonstranta, Lukašenovih mučnih pregovora u zatvoru sa pojedinima od njih, egzila Tihanovske u Litvaniju i njenih susreta sa najvišim zapadnim državnicima - politička promena nje na vidiku. Za smenu vlasti je u ovom slučaju bilo potrebno sem građanskog aktivizma i zapadnih saveznika, pridobiti i druge faktore - na primer prećutnu podršku Rusije i dela bezbednosnog aparata. To je dublji nivo političke borbe od one kakvu na površini vode nepolitički kandidati.

Srpska opozicija je tokom ovog proleća imala svog političkog kandidata za predsedničke izbore, barem u istraživanjima javnog mnjenja čiji rezultati nisu objavljivani - Mariniku Tepić iz Stranke slobode i pravde. Zašto je ona povučena iz te neformalne kandidature nije sasvim jasno, sem izgovora da će ona možda figurirati kao kandidatkinja za premijerku na parlamentarnoj listi.

Može se i utvrditi trenutak kada je to povlačenje potvrđeno. To je dan u kome je Vuk Jeremić iz Narodne stranke došao na prijavnicu Predsedništa Srbije, sa nekolicinom svojih stranačkih prvaka, i verbalno se sukobio sa Vučićem, koji je lično sišao da sa posvađa. Marinika Tepić je tog dana bila u Kikindi - sa aktivistkinjama iz SSP, i jedino što joj je preostalo, bilo je da se uživo uključuje za TV i komentariše "tuču" Jeremića i Vučića.

To što je sada lider SSP Dragan Đilas napustio pregovore pod vođstvom Ivice Dačiće i evropske četvorke o sporazumu sa Vučićem o izbornim uslovima, nagoveštava možda i da će ova stranka bojkotovati predsedničke izbore. Moguće je da će ići samo na beogradske koji treba istovremeno da se održe sa trkom za predsednika i parlament.

Nepolitički kandidat mogao bi da doprinese podizanju izlaznosti što bi trebalo da bude dobro za taj nastup SSP u Beogradu, budući da se smatra da su oni koji ne izlaze na izbore uglavnom protiv Vučića. Đilas tvrdi da opozicija ima šanse u Beogradu pri izlaznosti od 900.000, dok je 2018. na izbore izašlo nešto preko 800.000. Iz tog ugla "žrtvovanje" političkog kandidata ima smisla, naročito ako istraživanja pokazuju da je cilj - spuštanje Vučića ispod pobede u prvom predsedničkom krugu - krajnje neizvestan.

Ono što bi međutim moglo da poremeti svačiju izbornu strategiju, pa i svemoguću Vučićevu, jeste korona, odnosno rat protiv virusa koji se nastavlja. Podatak da se posle jake kampanje i vlasti, ali i najvećeg dela opozicije, od februara do septembra vakcinisalo samo 52 odsto stanovništva, preslikan na izbore je uznemirujući. Jer, to znači da 48 odsto ljudi nastoji da ostane van društvenog sistema u koji nema poverenja, šta god da im je političko opredeljenje. To je isuviše veliki broj da ne bi učinio društveni tok neizvesnim, jer ukazuje na moguću masovnu eksplozije nezadovoljstva, koja se može desiti iznenada i ma kojim povodom, pa i izbornim.

^{Autorka je novinarka i Danasa}