Propali referendum u Makedoniji o sporazumu sa Grčkom o imenu Republika Severna Makedonija svakako će uticati i na situaciju u čitavom regionu, s obzirom da takav ishod otežava oslobađanje od lošeg “nasleđa prošlosti” na Balkanu, istovremeno razokrivajući nemoć Evropske unije da se izbori sa usponom populizma i ultranacionalizma, ocenjuju za Demostat stručnjaci za regionalne teme. Naši sagovornici napominju da još nije sve gotovo, budući da ostaje da se vidi da li će makedonski premijer Zoran Zaev uspeti da ubedi parlament u Skoplju da da zeleno svetlo za  dogovor  postignut sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom, uz ogroman i neskriveni podstrek zvaničnog Brisela.

Mitko Arnaudov, doktorand na Fakultetu političkih nauka, ocenjuje za Danas da neuspeh referenduma predstavlja jasni pokazatelj nedovoljne uključenosti Evropske unije i političkih predstavnika država članica EU u aktuelne političke, bezbednosne i regionalne tokove na Zapadnom Balkanu.

- Tako je bilo i u makedonskom slučaju.  Iako je, prema pisanjima određenih medija, skopski aerodrom u poslednjih dva meseca bio najfrekfrentniji diplomatski aerodrom u regionu, rezultati referenduma ukazuju da to nije urodilo plodom. I pored zvanične posete Makedoniji od strane Angele Merkel, Tereze Mej, Džejmsa Matisa, Jensa Stoltenberga, Sebastijana Kurca, kao i dobro poznatih poput Johanesa Hana i Donalda Tuska, a ovi ključni igrači u evropskoj porodici nisu uspeli da ubede makedonske građane da je sporazum sa Grčkom zaista ulazna karta u evroatlantskim strukturama. Evropska izolacija sa kojom se suočavala Makedonija u poslednjih desetak godina nije mogla biti prevaziđena za period od godinu dana i ponovnog intenziviranja odnosa na relaciji Skoplje-Brisel. I svakako da će ovaj rezultat imati posredno negativne posledice jer pored toga što se i dalje nastavlja u smeru ignorisanja stava ovdašnjih građana od strane lokalnih političkih elita, u makedonskom slučaju to čine i predstavnici Evropske unije koji nisu primetili da je sa formalno-pravne tačke gledišta referendum neuspešan i nastavljaju da vrše verbalni pritisak vlastima u Skoplju kako bi sproveli ono što sadrži sporazum između Grčke i Makedonije u Prespi, ukazuje naš sagovornik.

Foto: BETA

Arnaudov naglašava da  sposobnost Zaeva da obezbedi većinu u makedonskom parlamentu za ratifikaciju spirazuma umnogome zavisi od stava VMRO-DPMNE-a, kao i od pritiska koji će biti sproveden na najveću opozicionu stranku u Makedoniji. “U aktuelnim okolnostima VMRO-DPMNE kao najveća opoziciona stranka u Makedoniji nema veliki manevarski prostor. Prvo ona je pod snažnim pritiskom svojih kolega iz Evropske unije, kao i partija članica Evropske narodne grupacije, dok sa druge strane pod unutrašnjim pritiskom koji analitičari najčešće uočavaju kod Specijalnog tužilaštva koji i dan danas tereti veliki broj funkcionera VMRO-DPMNE za brojna krivična dela tokom njihovog vladanja. Sve u svemu, čak i kada Zaev ne bi uspeo da ubedi poslanike VMRO-DPMNE da glasaju u Sobranju za prihvatanje sporazuma sa Grčkom, ostaje mogućnost za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora. Ova opcija predstavlja i najrealniju u aktuelnim okolnostima. Ovo je jedini način da Zoran Zaev ponovo povrati legitimitet nad politikom koju sprovodi, a samim tim i promeni brojčanu strukturu poslanika u makedonskoj skupštini”, objašnjava on.

Mitko Arnaudov zaključuje da “ako analiziramo aktuelne rezultate referenduma kao potencijalni podržavaoci politike Zorana Zaeva i njegovih koalicionih partnera iz albanskog bloka, onda možemo veoma jednostavno doći do zaključka da će eventualno raspisivanje izbora na republičkom nivou olakšati proces implementacija sporazuma sa Grčkom, dok sa druge strane će relativizovati teret koji trenutno ima VMRO-DPMNE samim tim što će njihov eventualni poraz na izborima osloboditi ovu stranku od odgovornosti ustavne revizije i njenog uzročno-posledičnog odnosa sa učlanjenjem u NATO i početkom pregovora sa Evropskom unijom”.

Jens Bastian, analitičar iz Atine, kaže za Demostat da “koliko god se neko trudio da politički spinuje u vezi sa ishodom, referendum u Severnoj Makedoniji je poraz za one koji su podržavali sporazum”.

- Svi su naglašavali da je  najvažnije da izlaznost bude iznad 50 odsto. Sa izlaznošću od 36 odsto ovaj prag je “promašen”, i to za milju, ne za inče, čime je opravdana pozicija onih u Grčkoj koji su odbili sporazum. Diplomatski zamajac koji je stvoren u proteklim mesecima sada je izgubljen, i biće teško da se to ponovo postigne u kratkom roku, i to ne samo između Grčke i Makedonije, smatra Bastian.

^{Foto: BETA}

Vedran Džihić, viši savetnik Austrijskog instituta za međunarodnu politiku, ocenjuje za Demostat da je u Makedoniji sve još otvoreno i da u ovom trenutku neće biti direktnih reperkusija za region.

- Fraza o mogućem pozitivnom uticaju makedonskog “slučaja” na razvoj situacije u regiji je uvijek bila u ravni metaforickog - očekivalo se da bi okončanje spora sa Grčkom i put Makedonije ka NATO i EU mogao biti pozitivan primjer za druge zemlje u regiji. Ali ta očekivanja nikada nisu imala jednu vrstu realnopolitickog uzemljenja. Uvijek je bilo jasno da je „makedonski slučaj“ neće moći uticati na rješenja problema u Bosni ili suštinski uticati na drugaciji razvoj situacije između Kosova i Srbije.  Sam referendum je po meni samo jedan u nizu događaja koji se mogu svrstati u kategoriju dugoročnog i mukotrpnog oslobađanja Makedonije od duhova prošlosti. Nešto što je držalo Makedoniju zarobljenom dvije decenije nije moguće riješiti tako brzo i tako lako. Referendum nije prošao onako kako su to Vlada i premijer Zaev očekivali, ali politička borba ulazi u novu i, najvjerovatnije, još oštriju fazu. Slijedi diskusija u parlamentu, a kako mi se čini i da je prilično izvjesno da bi moglo doći i do novih izbora još ove godine. Tada Zaev i koalicija moraju staviti sve na jednu kartu i nedvosmisleno reći  šta Makedonija može da izgubi a šta da dobije. VMRO-DPMNE će biti jak protivnik, pogotovo sa vjetrom u leđa koji osjećaju poslije referenduma, konstatuje naš sagovornik.

Džihić poručuje da novi izbori, ako do njih dođe, biće test i za EU, “da konačno pokaže da može da preskoči preko vlastite sjenke i konačno bude odlučnija i nedvosmislena, da ne kupuje vrijeme već da osigura pocetak pregovora ako se sporazum ratificira, pomjeranje početka pregovora Makedonije i EU na jesen 2019. godine sigurno nije pomoglo pobornicima sporazuma i referenduma”.

-  Ako Zaev ne uspije, a VMRO-DPMNE ustraje i odnese pobjedu na osnovu jednog jakog populističko-nacionalističkog narativa, to bi po mome mišljenju bilo kobno za regiju. To bi bio znak da pozitivna, evropska promjena društava nije tek tako moguća, da su nacionalne emocije i ponos jače i moćnije od vladavine prava, sloboda, ljudskih prava. U takvom jednom konktekstu bilo bi još teže ubijediti zemlje EU da se jače zalažu za proces EU-proširenja ka Zapadnom Balkanu, tvrdi Vedran Džihić.

Foto: BETA

Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore, navodi za Demostat da “naravno da  bi i za Makedoniju i za region bilo mnogo bolje da su njeni građani na referendumu masovno izašli i odgovorili potvrdno na pitanje o sporazumu i integraciji zemlje”.

-  Za region, jer bi to bio znak novog "trenda" stavljanja partikularnih interesa po strani, a zarad dobrobiti za sve. Za Makedoniju, jer bi poslije višegodišnje stagnacije i izolacije mogla da sa ovakvim vjetrom u leđa očekuje konačno arhiviranje spora. Međutim, i prije referenduma je bilo jasno da je ključno glasanje u parlamentu, budući da je referendum bio konsultativnog karaktera. Sporazum je preduslov za integraciju i reforme, pa će Vlada u Makedoniji nastaviti da sprovodi aktivnosti kako bi obezbijedila većinu za njegovo potvrđivanje, što sada podrazumijeva još veće napore i neizvjesnost, EU će svojim izjavama o posvećenosti i važnosti sporazuma, poput onih poslije referenduma, pomagati da do toga i dođe. Politika EU u odnosu na region bi trebalo da bude revidirana i unaprijeđena, a ovakav rezultat u Makedoniji mogao bi da bude indikator i crvena lampica za tako nešto, iako su, naravno, na nisku izlaznost uticali mnogi faktori i ne može biti prvenstveno povezana sa raspoloženjem građana prema EU, zaključuje sagovornica Demostata.