O čemu se zaista pričalo u Parizu

Kurti kod Makrona

Evropska unija želi da koristi Kosovo kao barijeru za migrante. To je već slučaj sa Albanijom i Severnom Makedonijom, primećuju francuski analitičari u komentarima nakon susreta Emanuela Makrona i Albina Kurtija u Jelisejskoj palati

O čemu se zaista pričalo u Parizu
Foto: printscreen Youtube (Élysée)

O čemu se zaista pričalo u Parizu

Kurti kod Makrona

Evropska unija želi da koristi Kosovo kao barijeru za migrante. To je već slučaj sa Albanijom i Severnom Makedonijom, primećuju francuski analitičari u komentarima nakon susreta Emanuela Makrona i Albina Kurtija u Jelisejskoj palati

autor teksta
Ana Otašević | Demostat | Beograd 10. Jul 2021 | Analize

Širi ugao - Ana Otašević

Poseta Albina Kurtija Parizu prošle nedelje deo je francuske strategije za Zapadni Balkan koja podrazumeva snaženje njenog ekonomskog i političkog uticaja u regionu. Francuska, koja se sprema da preuzme predsedavanje Evropskom unijom u januaru 2022, prva je zemlja koja je priznala Kosovo kao državu nakon što su albanski lideri u Prištini proglasili nezavisnost. Na to je skrenuo pažnju Emanuel Makron dočekujući Kurtija u Jelisejskoj palati 23. juna. „Francuska je bila prva zemlja koja je priznala Kosovo nakon što je proglasilo nezavisnost 2008. godine. Od tada je Francuska uz Kosovo“, rekao je Makron. Kurtijev izbor za premijera nazvao je znakom „lepe demokratske vitalnosti“ i obećao da će podržati ekonomski i socijalni razvoj Kosova. Kao važnu je istakao saradnju u oblasti odbrane i bezbednosti. U odnosima sa Kosovom, kao i sa regionom uopšte, za Francusku je ključno pitanje bezbednosti i migracija.

Uslovi za ulazak u Evropsku uniju se nisu promenili i oni podrazumevaju „duboke ekonomske i socijalna reforme, kao i reforme u oblasti životne sredine“, „ali i pre svega funkcionisanje demokratskih institucija, prava i državne uprave“. Uslov je i „prevazilaženje razlika“ sa Srbijom. „Normalizacija vaših odnosa kroz globalni, konačni i zakonsko obavezujući sporazum je neophodna za dugoročnu stabilizaciju i razvoj čitavog regiona Zapadnog Balkana“, ponovio je Makron diplomatsku mantru i poručio: „Ali, kao što znate, ništa neće biti moguće bez snažne političke volje dve strane, a to znači vas i predsednika Vučića“. 

Kurti je zahvalio Makronu što je njegova zemlja učestvovala u „sprovođenju pravde u sklopu severnoatlantske alijanse“ kako bi zaustavila „šovinistički režim koji nije prezao ni od čega, pa ni od genocida“. Rekao je da Priština pomno prati razvoj situacije u Briselu i da kao povoljnu okolnost doživljava ponovno približavanje Vašingtona i Brisela. 

Foto: Yann Caradec from Paris, France, CC BY-SA 2.0, via Wikimedia Commons

Kosovski Če

Kurtijeva poseta Parizu izazvala je veću pažnju francuskih medija nego što je slučaj kada Vučić dođe u posetu Francuskoj. Razlog je što se na Vučića gleda kao na balkanskog autokratu, dok je Kurti predstavljen kao bivši politički zatvorenik srpskih vlasti, aktivista koji se odmetnuo od UČK, ljuti opozicionar, kosovski Čegevara.

Sam Kurti, inače pobornik ideje o nacionalnom ujedinjenju Albanaca, predstavlja se kao socijal-demokrata koji se bori protiv korupcije, iako je potekao iz redova albanskih političara sa Kosova koji su inspiraciju za svoje političke ideje nalazili u Albaniji Envera Hodže.

U intervjuu Mondu Kurti je rekao da je njegov diplomatski prioritet da Srbija prizna Kosovo. Od Makrona je tražio da se „buduće priznanje Kosova od strane Srbije poveže sa dobijanjem stolice za Kosovo u Ujedinjenim nacijama“. Na pitanje francuskog predsednika šta je spreman da ponudi Srbiji, Kurti je rekao da „treba prekinuti sa taktikom da se Srbiji uvek daje više, a da zauzvrat nismo zadovoljni“. „Vučić je odgovorio da nikada neće da prizna Kosovo“, preneo je ključni momenat iz prvog susreta sa srpskim predsednikom u Briselu 15. juna. „Neću da razgovaram o statusu Kosova, to je završeno. Jedino pitanje danas su odnosi Kosova i Srbije. Vučić to mora da shvati, ali on još uvek smatra da je Kosovo deo Srbije koji će osvojiti jednog dana, ne obazirući se na njegov narod, na njegove građane. Srbija mora da se suoči sa svojom prošlošću i da se demokratizuje“, objasnio je svoju poziciju francuskoj javnosti. 

Strategija za Balkan

Susreti sa balkanskim liderima su deo evropske politike Emanuela Makrona, čija je ambicija od početka mandata bila da zameni Angelu Merkel u ulozi glavnog evropskog kormilara. Francuska strategija za Balkan koja je razrađena u međuvremenu je u tom duhu. Ona podrazumeva da se Francuska aktivno uključi u stabilizaciju regiona, kroz podsticaj političkih, ekonomskih i društvenih reformi, vladavine prava i suočavanje sa bezbednosnim izazovima kao i sa spoljni uticajima.

Francuski predsednik je na samitu u Sofiji 2018. godine razočarao balkanske lidere novom, opreznijom metodologijom za pristupanje Evropskoj uniji, ali je od tada Francuska prisutnija u regionu kroz diplomatske i ekonomske inicijative. O tome svedoči i prisustvo Francuske agencije za razvoj, čiji predstavnici od nedavno obilaze region, kao i česti sastanci Makrona sa liderima Zapadnog Balkana. Francuski predsednik se nedavno sastao sa liderima Albanije i Severne Makedonije, a prethodno se u više navrata sreo sa Aleksandrom Vučićem. 

Barijera za migrante

Francuska u regionu ima geopolitičke i bezbednosne interese. Pariz ne želi da prepusti Zapadni Balkan ruskim, kineskim i turskim uticajima, zbog čega je tema evropskih integracija prisutna u bilateralnim susretima sa balkanskim liderima, iako je unutar Francuske i Evropske unije nepopularna. Sa jedne strane je svima jasno da se Evropa umorila od daljeg širenja, da je nezadovoljna kako su stvari tekle sa Rumunijom i Bugarskom, koje su primljene u Evropsku uniju sa namerom da se otrgnu iz sfere ruskog uticaja iako nisu ispunjavale uslove. Nezadovoljstvo je veliko i zbog autoritarnog ponašanja lidera Mađarske i Poljske, čije politike su suprotne vrednostima za koje se zalaže Makron i veliki broj evropskih lidera. Sa druge strane postoji jasna namera da se region jednog dana integriše u Evropu, sa ciljem da se odbrane evropski geostrateški interesi. Ova protivrečna situacija određuje dinamiku bilateralnih odnosa. 

Makron je Kurtiju rekao da Kosovo ima izglede da pristupi Evropskoj uniji „kada za to dođe vreme“, ali se takav ishod još uvek ne nazire. U Parizu smatraju da Priština mora da dokaže da je tako nešto moguće. Sebastijan Grikur iz Fondacije Žan Žores, bliske francuskim socijalistima, objasnio je u intervjuu za nedeljnik Marijan da to podrazumeva dijalog sa Srbima na Kosovu a potom zauzimanje važnije pozicije na međunarodnom planu, kao i pitanje prava i državne uprave. Ali ono što zaista muči Evropu su migranti i ucenjivačka pozicija Turske koja preti da će pustiti nove izbeglice sa svoje teritorije u Evropu svaki put kada se zaoštre odnosi sa Evropskom unijom. „Evropska unija želi da koristi Kosovo kao barijeru za migrante. To je već slučaj sa Albanijom i Severnom Makedonijom, sa kojom je potpisan sporazum 5. oktobra 2018. godine“, konstatuje Grikur.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Analize
Ko će biti predsednički kandidat opozicije
Ko će biti predsednički kandidat opozicije

Kao i na izborima 2017. opozicionog kandidata, neće dati stranke već će o tom...

Šta će biti sa Srpskom naprednom strankom
Šta će biti sa Srpskom naprednom strankom

Na drugo, retoričko pitanje, koje Panović postavlja – a gde će sav taj ...

Čekajući izborni sporazum srpske vlasti i opozicije
Čekajući izborni sporazum srpske vlasti i opozicije

Prvi sastanak na ovu temu održan je 13. oktobra 2018. u zgradi „male&ldqu...

EU bez jedinstvene politike prema Moskvi
EU bez jedinstvene politike prema Moskvi

Inicijativa Pariza i Berlina o neophodnosti diplomatskog približavanja sa Rusij...

Francuska: lekcije regionalnih izbora
Francuska: lekcije regionalnih izbora

Marin Le Pen, simbol francuske krajnje desnice, poražena je na regionalnim izbo...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

2021. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti