Mladi ljudi koji žele da započnu sopstveni biznis u Srbiji mogu da računaju na startap kredite Fonda za razvoj kao i na sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje međutim za razliku od nekih drugih zemalja, poput Nemačke, Izraela i Austrije, nisu oslobođeni nagomilane papirologije, brojnih parafiskalnih nameta i drugih dadžbina koje ih demotivišu da se bave preduzetništvom.

Takođe, stručna javnost tvrdi da mogućnost za dobijanje podsticajnih mera u Srbiji nije na tom nivou kao u zemljama koje služe kao primer na polju podrške startap biznisu, te da mladi preduzetnici zbog toga odustaju od daljeg vođenja sopstvenih firmi nakon svega nekoliko godina.

Svima onoma koji žele da započnu privatni posao u Srbiji su na raspolaganju krediti sa dužim rokovima otplate koji se odobravaju po povoljnim kamatama. Takođe, Nacionalna služba za zapošljavanje mladim preduzetnicima daje subvencije i pruža obuku za otpočinjanje sopstvenog posla. Ipak, to nije dovoljno da se steknu svi uslovi kako bi poslovna aktivnost mladih preduzetnika zaista i zaživela na duže staze.

Jedan od problema sa kojim se mladi ljudi koji žele da se bave biznisom suočavaju u samom startu je to što su dužni da državi plaćaju obavezni doprinos u visini od 10.000 dinara iako, primera radi, firma nema nijednog zaposlenog niti im je plaćanje te obaveze potrebno iz egzistencijalnih razloga. Kad se uzmu u obzir i drugi nameti koje mladi predzetnik treba da izmiri dolazimo do podatka da mu na taj način država praktično za godinu dana oduzme ono što mu je prethodno dala kroz kredite i subvencije - kaže za Demostat Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku.

^{Foto: Dragoljub Rajić, Mreža za poslovnu podršku}

Naš sagovornik ističe da su mladi preduzetnici u čak 21 zemlji Evropske unije oslobođeni obaveze plaćanja raznih dadžbina u prvoj godini poslovanja što u Srbiji nije slučaj. - U nekim zemljama poput Austrije startap preduzeća su oslobođena plaćanja poreskih obaveza u prve dve godine poslovanja. U Nemačkoj nisu oslobođena te obaveze ali država nudi reprogram plaćanja tih dadžbina što mladim preduzetnicima omogućava oslobađanje novčanih sredstava i mogućnost njihovog ulaganja u proizvodnju i razvijanje infrastrukture preduzeća. Takođe lokalna samouprava u toj zemlji oslobađa startap preduzeća plaćanja raznih parafiskalnih nameta u prvih godinu dana poslovanja. Pored toga, podsticajne mere se odobravaju u izmosima koji garantuju da će mlada firma opstati na tržištu. Od plaćanja raznih nameta na početku poslovanja su izuzete i startap firme u Poljskoj a Izreal je poznat kao država koja početnicima u biznisu garantuje pozamašne subvencije i podsticaje kao i povoljnu poslovnu klimu što njihovim preduzećima omogućava nesmetano i dobro funkcionisanje - naglašava Rajić.

On dodaje da je pored obimne papirologije i visokih parafiskalnih nameta, od kojih su mladi preduzetnici u velikom broju razvijenih zemalja pošteđeni, njihovim kolegama u Srbiji veliki problem predstavlja i nedostatak podsticajnih mera za razvoj privatnog biznisa. - Mlad čovek koji hoće da pokrene svoj posao u Srbiji može da računa na sumu od 5.000 do 7.000 evra koju dobije od države. Na žalost s obzirom na troškove taj novac mu je dovoljan za najviše dve godine poslovanja. Nakon toga se suočava sa gubicima. Stoga je u Srbiji potrebno stvoriti povoljnu klimu za rad investicionih fondova koji ulažu u mlade preduzetnike. Reč je o investicionim fondovima koji imaju opredeljena sredstva za podršku startap preduzećima. Međutim, Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj ne postoji nijedan takav fond. Jedan od razloga je lobiranje banaka  kod nadležnih institucija da se ti fondovi demotivišu za ulaganja u Srbiji jer ih smatraju velikom konkurencijom. Pored toga sigurnost poslovanja u Srbiji i bezbednost investiranog kapitala nije na potebnom nivou zbog čega takođe odustaju od svog dolaska na naše prostore. Suština je u tome da uz rasterećenje po pitanju papirologije parafiskalnih nameta u Srbiji treba stvoriti uslove za rad takvih investicionih fondova koji bi predstavljali značajnu potporu za uspešan opstanak i rad startap preduzeća - navodi naš sagovornik.

Inače, uporedni podaci najbolje pokazuju zašto se mladi preduzetnici u zemljama poput, primera radi Nemačke i Austrije, rađe odlučuju da započnu svoj biznis nego njihovi vršnjaci u Srbiji. Kao što smo već konstatovali, ambiciozan mlad ćovek koji želi da bude poslodavac u Srbiji može računati na startap kredit u visini od maksimalno 7.000 evra. U najboljem slučaju ta sredstva mogu da garantuju ne duže od dve godine poslovanja. Veliki broj mladih preduzetnika je prinuđen da nakon tog perioda ugasi firmu. Sa druge strane, u Austriji i Nemačkoj visina startap kredita prati iznos posečne investicije u firmu i obično je to do 70 odsto vrednosti ulaganja. U Austriji je prosečna vrednost ulaganja u startap firmu 32.000 a u Nemčkoj 48.000 evra. To znači da mladog preduzetnika u Austriji država pomogne sa čak 22.400 a u Nemačkoj sa 33.600 evra. To su sume, objašnjava Rajić, koje omogućavaju opstanak i unosno poslovanje novoosnovanih firmi.

Takođe, anketa koju je uradila  Mreža za poslovnu podršku i ljubazno je dala na uvid  Demostatu jasno ilustruje zbog čega su mladi ljudi u Srbiji demotiivisani da započnu svoj biznis.

Tabela: 12 prvorangiranih prepreka u poslovanju za mlade preduzetnika u Republici Srbiji

^{IZVOR: Mreža za poslovnu podršku}

Kao prepreke za otpočinjanje sopstvenog posla mladi preduzetnici su naveli visoka opterećenja rada (porezi i doprinosi), visoke i brojne namete lokalnih samouprava, mali osnivački kapital i obrtna imovina firme, visoke cene komunalnih usluga, preobimnu birokratiju, opštu nesigurnost na domaćem tržištu, nedostatak kvalitetnog i obučenog kadra, preveliki broj propisa koji reglulišu poslovanje, obaveze osnivača da plaća doprinos iako nije zaposlen u firmi, korupciju u javnim nabavkama, nedostatak transparentnosti u radu državnih kao i korupciju inspekcijskih organa.

Mladi preduzetnici su takođe naveli da je najgora posledica brojnih finansijskih opterećenja i složenih birokratskih procedura što im zapravo troškovi poslovanja koji iz njih proizilaze ne ostavljaju prostora da adekvatno plate rad svojih zaposlenih i skoro polovina ispitanika smatra da treba da bolje plati zaposlene i da ih time više stimuliše da doprinesu radu i razvoju firme, ali za to nema sredstava. Oni ocenjuju da je tržište u Srbiji malo i siromašno, pa se cene roba i usluga ne mogu podizati, a troškovi poslovanja istovremeno stalno rastu, zahvaljujući visokim poreskim i paraporeskim zahvatanjima i neefikasnom sistemu. U takvoj situaciji izneli su ocenu da sve teže uspevaju da zadrže one najkvalitetnije kadrove koji vuku firmu napred, jer oni odlaze kod onoga ko može bolje da ih stimuliše, a sve ćešće u inostranstvo. Gubitak takvih ljudi veliki je gubitak ne samo za njih, nego i za državu u celini i kao zaključak mladi osnivači firmi navode da je za mnoge pozicije jako teško pronaći adekvatan kadar sa određenim stečenim iskustvom, što iz godine u godinu sve više usporava rast njihovog biznisa - zaključuje se u anketi Mreže za poslovnu podršku.