Srbija je zemlja slabo razvijene privrede. Da bi se krenulo na bolje potrebno je preduzetnike rasteretiti od nepotebnih dadžbina. Oni bi u tom slučaju mogli da proširuju svoj biznis i da otvaraju nova radna mesta. Ako stvari posmatramo iz tog ugla poreska politika Nemačke koja kroz manje dadžbine stimuliše one koji ulažu u novu proizvodnju a samim tim i zapošljavanje je dobar primer. Svedoci smo da je nemačka privreda u situaciji da joj je stalno potrebna nova radna snaga što pokazuje pravilnost takve orijentacije u poreskoj politici - kaže za Demostat Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Prema njegovim rečima poreska politika u Srbiji kada je reč o dobiti na profit je takva da stopa oporezivanja nije velika međutim opterećenje parafiskalnim nametima jeste. Na taj način dolazimo u situaciju da poslodavac teško ostvaruje profit. Samim tim nema dovoljno sredstava da bi proširio poslovanje i zaposlio novu radnu snagu.

 ^{foto: www.mc.rs, Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije}

Tačno je da se država nalazi u situaciji u kojoj nema dovoljno sredstava kako bi punila budžet  jer su prihodi od privredne aktivnosti mali. Zato se pribegava raznim finansijskim nametima. Ipak, moglo bi se naći prostora da se privrednici rasterete brojnih parafiskalnih obaveza. To bi bilo na obostanu korist, kako njih tako i države. Kasa bi se punila kroz veću privrednu aktivnost a što je veoma važno smanjio bi se i procenat nezaposlenih u zemlji otvaranjem novih radnih mesta - objašnjava naš sagovornik. On navodi da  su ranija zakonska rešenja privrednike u Srbiji koji ulažu u novu proizvodnju motivisala ali je kasnije ta praksa prekinuta i propisani su određeni nameti. I pored toga, naglašava Atanacković, već i sad u našem zakonodavstvu postoje rešenja kada je reč o poreskoj politici koja idu na ruku poslodavcima koji ne troše novac na luksuz već kapital oplemenjuju kroz nove investicije. - Suština je u tome da bi država trebalo da vodi posebno računa o malim i srednjim preduzećima, da upravo njih oslobodi brojnih nepotrebnih finansijskih nameta. To bi bio najbolji model za ostvarivanje veće stope zaposlenosti. Poslodavcu je nova radna snaga dobrodošla kada ima posla i država treba da prepozna benefite od toga i gledajući kroz tu prizmu planira i ostvaruje poresku politiku - navodi Atanacković. 

Sa njegovim mišljenjem slaže se i MIlan Parivodić, nekadašnji ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije. - Nemački model oporezivanja je veoma dobar i učinkovit i u potpunosti bi bio primenljiv na situaciju u Srbiji u kojoj je trenutno niska privredna aktivnost a visoka stopa nezaposlenosti. Postoji još niz stavki koje bi mogle biti izuzete od oporezivanja ili da poreska davanja u tim segmentima budu manja a kada pričamo o konkretnom slučaju on bi u Srbiji svakako dao rezultate isto kao što daje u Nemačkoj - kaže Parivodić za Demostat.

^{foto: www.mc.rs , Milan Parivodić}

Naš sagovornik ističe da je za društvo daleko bolje i korisnije da se dividenda uloži u novu mašinu nego u kupovinu jahte. - To je dobro i za preduzetnika i za radnika i za državu. Prvi će takvim ulaganjem da stvori novu dobit, drugi će dobiti mogućnost da dođe do posla otvaranjem novih radnih mesta a država će smanjenjiti stopu nezaposlenosti što je između ostalog jedan od njenih primarnih ciljeva - navodi Parivodić. 

Inače,  veliki broj eksperata u Srbiji smatra da je poslodavce potrebno osloboditi plaćanja dadžbina koje koče njihovo poslovanje te da je nemački model poreske politike primer koji treba proučavati i slediti uvažavajući naravno sve specifičnosti vezane za ekonomsku situaciju u kojoj se naša zemlja nalazi. Nemačka poreska politika koja proizilazi iz modela socijalne tržišne privrede zasniva se na ideji da se motivišu investicije i ulaganje u razvoj a da se demotivišu luksuz i prekomerna potrošnja. Iz liberalne ideologije je tako preuzeta ideja proporcionalnog poreza na profit, ukoliko se on ponovo ulaže u poslovne aktivnosti i doprinosi zapošljavanju i stvaranju novih vrednosti, ili je čak oslobođen poreza ukoliko se daje u dobrotvorne svrhe. Nasuprot tome profit potrošen na luksuz (kao što je recimo kupovina jahte) bio bi progresivno oporezovan.