Pojačano interesovanje NATO-a za Srbiju

Zahvaljujući sve većoj tenziji između Zapada i Rusije, raste cena srpskih akcija na međunarodnoj sceni

Pojačano interesovanje NATO-a za Srbiju

Pojačano interesovanje NATO-a za Srbiju

Zahvaljujući sve većoj tenziji između Zapada i Rusije, raste cena srpskih akcija na međunarodnoj sceni

autor teksta
Vuk Jeremić | Demostat | Beograd 22. Sep 2017 | Analize

NATO bi vrlo rado video Srbiju kao svoju članicu. Ovo povećano interesovanje za proširenjem članstva, saglasni su sagovornici Demostata, mora se posmatrati u kontekstu sve zategnutijih odnosa između Severnoatlantskog saveza i Rusije. Drugim rečima, jačanje ruskog uticaja na Balkanu direktno je proporcionalno jačanju interesovanja zemalja članica NATO-a za sve bližim odnosima sa Srbijom, kao jedinom zemljom u regionu koja se otvoreno deklarisala kao vojno neutralna. Ipak, zahvaljujući nepredvidivosti globalne politike, niko od stručnjaka za međunarodne odnose sa kojima smo razgovarali, se ne usuđuje da oceni da će ovaj skok vrednosti srpskih akcija u očima Zapada, na kraju i rezultirati članstvom u NATO.

Pre nekoliko godina bilo bi znatno lakše predvideti poteze NATO, kaže za Demostat Gregori Rejmond, profesor međunarodnih odnosa na američkom Bojsi stejt univerzitetu. Ipak, sa političkim i ekonomskim nepoznanicama koje su pogodile EU i nejasnim pozicijama američkog predsednika Donalda Trampa prema NATO, dodaje on, mnogo je teže “pročitati” tok međunarodnih događaja.

„Kako jača ruski uticaj na Balkanu i njihovi odnosi sa SAD postaju sve više zategnuti, NATO interesovanje za Srbiju je poraslo. Ono što stvari čini teško predvidvim je administracija Donalda Trampa. Njegov stav prema NATO, kao i njegovi odnosi sa Vladimirom Putinom su misterija za većinu Amerikanaca. Njegove politike o bezbednosnim pitanjima izgledaju kao da su proizvod ličnih impulsa i intuicije, pre nego iskustva i pažljivog razmatranja. Dodatno, članovi njegove aministracije često izlaze sa suprotstavljenim pozicjiama o Rusiji i NATO. Celoj ovoj konfuziji dodajte i problem koji SAD imaju sa Severnom Korejom, nemogućnošću Trampa da donese zakone koje je obećavao u izbornoj kampanji i padu njegove popularnosti. U svetlu svega ovoga, očekujem da bi svaka inicijativa ka proširenju NATO bila odugovlačena od strane SAD”, kaže Rejmond za Demostat.

U odsustvu snažnog Američkog liderstva, dodaje on, pitanje je koliko energije i entuzijazma od ostalih država članica NATO možemo da očekujemo da rade na prijemu Srbije, sve i kada bi Srbija odlučila da postane članica.

Međutim, međunarodni odnosi na stranu, za Rejmonda je, u kontekstu članstva Srbije u NATO i EU, centralno kosovsko pitanje.

„Teritorijalne razmirice su najmanje predvidive i najteže ih je razrešiti. Nekakva komplikovana diplomatska formula koja bi bila prihvatljiva za obe strane i istovremeno ne bi predstavljala puno priznanje nezavisnosti Kosova bi mogla da bude izvodljiva za članstvo u NATO. Ipak, priznavanje nezavnisnosti Kosova bi bilo neophodno za članstvo u EU“, smatra Rejmond.

Prema njegovim rečima, razrešenje kosovskog problema će zahtevati ogroman diplomatski napor i veštinu, i pritom, uspeh ne bi bio zagarantan, čak i kada bi Amerikanci bili aktivno uključeni.

“Ali aktivno, temeljno, i promišljeno učešće je teško očekivati pod Trampovom administracijom”, skeptičan je Rejmond.

Nešto optimističniji je Franc Lotar Altman, nekadašnji direktor balkanskog ogranka Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja iz Berlina. Zemlje članice NATO bi, prema njegovom mišljenju, vrlo rado videle Srbiju u toj organizaciji.  

„Nato bi bez ikakve sumnje prihvatio Srbiju u klub, zato što bi onda Rusija imala znatno više poteškoća da proširi svoj uticaj na Balkan sa ciljem da ugrozi Evropski mirovni projekat“, navodi Altman za Demostat.     

On takođe, kao preduslov, bilo kakvog učlanjenja Srbiju u EU ili NATO, vidi pronalazak održvog rešenja za pitanje Kosova.

„Jasno je da će uslov za prijem Srbije u EU biti da uspostave nekakav sporazum sa Kosovom. To može da bude priznanje Kosova kao nezavisne države ili potpisivanje nekakvog sporazuma o razumevanju, sličan onom koji je bio na snazi između Istočne i Zapadne Nemačke“, kaže Altman uz opasku da je ideja o povratku Kosova pod srpsku vlast, neodgovorna alatka za domaću političku upotrebu.

On je siguran da bi pribižavanje Srbije ka NATO ubrzalo njen put ka EU, iako takvo pravilo nigde nije zapisano.

„Do sada, članstvo u NATO u principu nije bio uslov za ulazak u EU. Primer su Austrija ili Finska. Ipak, tokom prijema zemalja iz Centralne i Istočne Evrope člansvo u NATO je predstavljao automatski prvi korak koji je bio indikator da je dotična zemlja voljna da prihvati bazične vrednosti”, naglašava Altman.

Rejmond: Članstvo u NATO ne bi škodilo Srbiji

“Članstvo u NATO svakako ne bi škodilo ambicijama Srbije da postane deo EU, naprotiv, verovatno bi pomoglo, ali samo do izvesne mere. To je put ka izgradnji poverenja i dobrog radnog odnosa između kandidata za članstvo u EU i zemalja članica koje su u NATO. Članstvo u NATO se takođe posmatra kao signal stabilnosti za strane investitore. Sve ovo bi bilo pozitivno za srpske evrointegracije, ali to ne bi razrešilo pitanje Kosova“, smatra profesor Gregori Rejmond.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Analize
Kojekude Srbijo - Sviđalo se to nekome ili jok
Kojekude Srbijo - Sviđalo se to nekome ili jok

Meritorno, zar ne? Prisećam se svojevremenog pljuvanja po tzv. delegatskom sis...

Deset godina od dolaska naprednjaka na vlast
Deset godina od dolaska naprednjaka na vlast

Džo Bajden je vratio Kristofera Hila iz penzije i poslao ga u Beograd za ambasa...

A šta posle izbora? Beleške o izborima april 22
A šta posle izbora? Beleške o izborima april 22

Politički procesi i politički događaji, počev od vremena kada postaje očito...

Kaplan: Za spas demokratije treba nam nekoliko dobrih diktatora
Kaplan: Za spas demokratije treba nam nekoliko dobrih diktatora

Predsednik Amerike Džo Bajden priča o ratu koji Rusija vodi u Ukrajini kao o &...

Tesline akcije beleže rast nakon najave "split-a"
Tesline akcije beleže rast nakon najave "split-a"

Kompanija je na Tviteru objavila svoje namere rano u ponedeljak, nakon čega je ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

jastuci smrtovnice

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti