Iako tema proširenja Evropske unije gotovo da nije bila na agendi u toku ovogodišnje kampanje za Evropski parlament, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen prilikom predstavljanja programa u Evropskom parlamentu, govorila je o proširenju, rekavši da će ključni prioritet Komisije biti kompletiranje “naše Unije” i da EU mora da pokaže da će budućnost Zapadnog Balkana, kao i drugih zemalja biti u EU. Takođe je naglasila da će proširenje biti “ključni prioritet” za novu Komisiju u narednih pet godina. Dodala je i da je “to ogromna geostrateška odgovornost za Evropu jer u današnjem svetu veća Unija će biti jača Unija. To će ojačati naš glas u svetu”. 

Ovakav stav ukazuje na moguće ubrzavanje integracija, posebno u kontekstu trenutnih globalnih izazova, kao što su rat u Ukrajini, na Bliskom istoku i geopolitičke promene. Konkretne aktivnosti, poput Plana za Zapadni Balkan, pružaju jednu novu šansu regionu Zapadnog Balkana da postane deo jedinstvenog tržišta Evropske unije. U ovom kontekstu treba pomenuti i druge inicijative koje su dale određene rezultate na tom planu, možda ne tom brzinom koju smo očekivali, ali su svakako predstavljale korak napred ka članstvu. 

Produbljivanje Berlinskog procesa

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen organizovala je 19. septembra u Briselu radni ručak za lidere Zapadnog Balkana. Tom prilikom izjavila je da “svih šest država pripada Evropi” i da je tema razgovora bio Plan rasta za Zapadni Balkan. 

Plan rasta nije prva inicijativa pokrenuta sa ciljem jačanja regionalne saradnje i podršku evropskim integracijama. Godine 2014. tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, pokrenula je Berlinski proces koji je po prvi put okupio sve lidere iz našeg regiona za istim stolom. 

Berlinski proces je više usmeren na jačanje političke i regionalne saradnje, dok je Plan rasta fokusiran na ekonomski razvoj i postepenu integraciju regiona u jedinstveno tržište EU. Berlinski proces uključuje široki spektar političkih, ekonomskih i kulturnih tema u okviru regiona, dok je Plan rasta specifično usmeren na ekonomski razvoj i reforme potrebne za integraciju u jedinstveno tržište EU.

Obe inicijative se međusobno dopunjuju i ključne su za put Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji, ali svaki program ima specifičan fokus i metodologiju.

Berlinski proces je podstakao bližu saradnju među zemljama Zapadnog Balkana u oblastima infrastrukture, energetike, transporta i trgovine. Poseban naglasak stavljen je na povezivanje regiona, kako fizički, kroz transportne koridore, tako i energetski, kroz regionalne energetske mreže. Ovo uključuje projekte kao što su izgradnja autoputeva, železnica i poboljšanje prekogranične mobilnosti. Jedna od inicijativa pokrenutih 2020. godine, u okviru Berlinskog procesa, je Zelena agenda za Zapadni Balkan, koja promoviše održivi razvoj i tranziciju ka zelenoj ekonomiji, u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom. 

Berlinski proces je, dakle, postigao napredak u ekonomskom, političkom i društvenom povezivanju regiona, što je ključno za stabilnost i pripremu za buduće članstvo u EU.

Prednosti regionalnog udruživanja

U ovom kontekstu treba pomenuti CEFTA (Centralno evropski ugovor o slobodnoj trgovini) kao najuspešniju inicijativu za pripremu država za članstvo u EU. Prvobitni sporazumsu potpisale zemlje Višegradske grupe: Poljska, Mađarska i Čehoslovačka 1992. godine, a stupio je na snagu dve godine kasnije. Pridružile su im se Slovenija, Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Severna Makedonija. Pošto su sve zemlje, osim S. Makedonije ušle u EU, time su napustile CEFTU. CEFTA u današnjem obliku formirana je 2006. godine u Bukureštu na samitu premijera Jugoistočne Evrope i obuhvata Srbiju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Moldaviju i UNMIK (u ime KiM). Do kraja 2007. godine Sporazum je stupio na snagu u svim zemljama potpisnicima.

Da ovakvi sporazumi daju rezultate govori i podatak da je spoljnotrgovinska razmena između Srbije i članica CEFTA prošle godine iznosila 15,4 procenata od ukupne spoljnotrgovinske razmene. Zemlje članice Evropske unije čine 60,3% ukupne razmene. Uvoz iz CEFTA zemalja u Srbiju je znatno manji u poređenju sa izvozom, čime Srbija ostvaruje suficit u trgovini sa članicama CEFTA.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1245,2 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, pića, električne energije i nafte i naftnih derivata. Izvoz Srbije iznosi 1912,1 a uvoz 666,9 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 286,7%. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 1767,1 a uvoz 616,4 mil. evra (suficit je 1150,7 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 286,7%).

Kao što je CEFTA bila priprema za zemlje Jugoistočne Evrope koje su je osnovale, tako se i Plan rasta za Zapadni Balkan fokusira na pripremi tržišta u regionu za pridruživanje jedinstvenom tržištu EU.

Plan rasta za Zapadni Balkan

Evropska komisija predstavila je Plan rasta za Zapadni Balkan u novembru 2023. godine, a krajem aprila ove godine dobio je zeleno svetlo od strane Evropskog parlamenta. Ovim Planom je predviđena finansijska pomoć u iznosu od 6 miljardi evra od kojih će 2 milijarde biti bespovratna sredstva, dok će ostatak biti u vidu povoljnih kredita za period od 2024. do 2027. Godine u svrhu postepene integracije u zajedničko tržište EU.

Međutim, pomoć nije bezuslovna. Zemlje obuhvaćene ovim Planom su podnele reformske agende Evropskoj komisiji, koje sadrže socio-ekonomske i fundamentalne reforme za naredne tri godine. Ukoliko reforme predviđene Agendom nisu ispunjene, Evropska unija može da donese odluku o obustavljanju transfera sredstava. Srbija ima uslov više koji se odnosi na normalizaciju odnosa sa Kosovom. 

Plan rasta zasnovan je na četiri stuba:

 - Jačanje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije

 - Jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište

 - Ubrzavanje temeljnih reformi 

 - Povećana finansijska pomoć

Evropska komisija objavila je da će “EU pre pristupanja otvoriti određena područja jedinstvenog tržišta EU za partnere sa Zapadnog Balkana, što će građanima doneti opipljivu korist. Partneri sa Zapadnog Balkana će morati da preduzmu fundamentalne reforme, usklade se sa acquis-em i ispune svoje obaveze u okviru Zajedničkog regionalnog tržišta.” 

Navedeno je i šta Plan za Zapadni Balkan podrazumeva: 

PRIBLIŽAVANJE ZAPADNOG BALKANA JEDINSTVENOM TRŽIŠTU EU

Razvoj zajedničkog regionalnog tržišta je neophodan iz dva razloga: oslobađanje ekonomskog potencijala regiona, stvaranje prilike za poslovanje i radnike, i transformisanje Zapadnog Balkana u privlačnije mjesto za evropske investitore. Zajedničko regionalno tržište bi s vremenom dodalo 10% regionalnog BDP-a ekonomijama Zapadnog Balkana. Usvajanje i implementacija standarda EU predstavlja odskočnu dasku ka jedinstvenom tržištu EU.

PRODUBLJENJE REGIONALNE EKONOMSKE INTEGRACIJE U OKVIRU ZAPADNOG BALKANA 

Da bi povećali društveno-ekonomsku konvergenciju, partneri sa Zapadnog Balkana će morati da izvrše reforme u temeljnim oblastima. Svaki partner sa Zapadnog Balkana će pripremiti Reformsku agendu sa setom prioritetnih reformi raščlanjenih na prekretnice, takozvane „uslove plaćanja“. Njihovo ispunjavanje će pokrenuti oslobađanje sredstava iz novog Plana rasta. Ubrzanje reformi će: unaprijediti ekonomski rast uključujući privlačenje stranih investicija i jačanje regionalne stabilnosti; pomoći partnerima sa Zapadnog Balkana da napreduju ka članstvu u EU.

UBRZAVANJE FUNDAMENTALNIH REFORMI  

Slobodno kretanje robe, slobodno kretanje usluga i radnika, pristup jedinstvenom području plaćanja u eurima, olakšavanje drumskog transporta, integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta, jedinstveno digitalno tržište, integracija u industrijske lance nabavke.

POVEĆANJE FINANSIJSKE POMOĆI 

6 milijardi evra vredan Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan kombinuje grantove i kredite. Ovaj novi instrument dopuniće trenutnu finansijsku pomoć u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA III). Ovaj instrument ima ukupni finansijski budžet od 6 milijardi evra za period od 2024-2027, koji se sastoji od sledećeg: 2 milijarde evra grantova do dogovora o reviziji višegodišnjeg finansijskog okvira, 4 milijarde evra visoko povlašćenih kredita.

KAKO ĆE FUNKCIONISATI NOVI GRANT? 

Najmanje 50% ukupnog iznosa (grantova i kredita) biće upotrebljeno za investicije kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF). Preostali krediti biće namenjeni vladama Zapadnog Balkana. Puštanje svih fondova zavisiće od napretka u implementaciji mera iz Reformskih Agendi. Isplate će se vršiti dva puta godišnje, na osnovu zahteva koje podnose partneri sa Zapadnog Balkana i nakon što Komisija proveri da li su ispunjeni relevantni uslovi, preduslovi i opšti uslovi, kao što su: makrofinansijska stabilnost, dobro upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor budžeta. U slučaju da se ne ispune uslovi plaćanja, Komisija će suspendovati ili odbiti odgovarajući iznos od uplata. Zapadnobalkanski partner će imati 1-2 godine da ispuni sve uslove, inače će se iznos preraspodeliti ostalima u narednim godinama.