“Rešenje za složena, osetljiva pitanja koja utiču na fundamentalne i nacionalne interese može se pronaći u dijalogu, u konstruktivnoj interakciji građana i organa vlasti. Nadamo se brzoj normalizaciji situacije u ovoj prijateljskoj zemlji“. Ne, nije ovo izjavila povodom krize u Srbiji komesarka za proširenje EU Marta Kos, već Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije. Marta Kos se, inače, zahvalila 15. marta svima koji su, kako navodi, branili bezbednost građana na protestu, pozivala na vladavinu prava i odgovorne demokratske institucije pozvala na reformske poteze koji su neophodni za evropski put Srbije. Bez ijedne reči o incidentu koji se dogodio tokom odavanja pošte stradalima u Novom Sadu, a za šta postoje ozbiljne sumnje o korišćenju ’’zvučnog sredstva’’. Što vlast uporno i nemušto negira. Koji dan kasnije Evropska komisija ’’videla je’’ izveštaje o navodnoj upotrebi zvučnog topa ili sličnog oružja protiv mirnih demonstranata u Srbiji i pozvala vlasti da do kraja istraže takve navode, rekao je njen portparol Gijom Mersije. EU očekuje brzu, transparentnu i kredibilnu istragu tih optužbi i podseća da po Zakonu o ljudskim pravima EU, vlasti moraju zaštititi sve učesnike protesta od povređivanja i nasilja, naveo je Mersije. Dodao je da se pažljivo prati situaciju, kao i protesti u Srbiji sa kojih su ljudi tražili vladavinu prava i jake i odgovorne demokratske institucije.

Ipak, za građane koji učestvuju na protestima, ili ne učestvuju ali su antivučićevski nastrojeni, ovakvi stavovi EU su neubedljivi i licemerni jer se ne izjašnjavaju o karakteru režima u Srbiji. To je zaključak Demostatove interne analize javnog mnenja (uključujući i fokus grupe), koja pokazuju jedan paradoksalan nalaz: Kako su odmicali protesti u ova četiri meseca, primetan je pad poverenja u Evropsku uniju kod evropski orijentisanih građana, ali istovremeno se potvrđuje njihova demokratska orijentacija. Ispitanici i dalje smatraju da je EU najbolje mesto za Srbiju, ali su razočarani odnosom njenih zvaničnika prema situaciji u Srbiji. Taj pad poverenja, odnosno rast evroskepticizma, je zabeležen najviše kod obrazovanih birača iz urbanih sredina, mlađe i srednje generacije. Svoj stav uglavnom objašnjavaju licemernim ponašenjem EU prema situaciji u Srbiji. Licemerje i dvostruki standardi su stara praksa EU, bilo je nje podosta i ranije, ali je bivalo sve ogoljenije kako se zaoštravala kriza čiji je povod bila nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Interesantan je i nalaz da demokratičnost raste i kod onih koji su protiv  Vučića, ali nisu protiv Putina. Odnosno oni ne povezuju presudno bliskosti u karakteru dva režima, a na šta ih Vučićeva propaganda uporno podseća, uglavnom preko Vulina i takozvane ruske podrške protiv ’’obojenih revolucija’’. Niko u svetu nije tako otvoreno i eksplicitno podržao srpsku vlast kao Rusija. Potpredsednik Vlade Srbije u ostavci Aleksandar Vulin, sastao se 22. marta sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Sergejom Šojguom, kojem se, kako je saopšteno, zahvalio na podršci Rusije „u ponovnom uspostavljanju reda i stabilnosti“ u Srbiji. Da li je ovo „strano mešanje“?

Ponovo se potvrđuje da Srbija maltene ima kooministre spoljnih poslova – Marka Đurića zvaničnog i Vulina nezvaničnog - koji je neformalni ministar za ’’slobodni svet’’, pre svega Rusiju. I pri tom je Vučićev ’’saborac’’ što u njihovom diskursu znači kao da maltene ima čin. I to jako visok. Pa, hajde uporedite specifičnu političku težinu u Vladi Vulina i Tanje Miščević – zaduženu za evropske integracije koja ’’po prirodi posla’’ mora da prima čak i Tonina Piculu. To poređenje valjda govori o i istinskom karakteru i opredeljenju vlasti. S tim što vlast formalno na EU putu još nema kapacitet da Piculu proglasi za personu non grata ili da povuče priznanje Hrvatske kao ’’ustaške države“. Za sada samo povlači ambasadorku Jelenu Milić iz Zagreba.

Opet, za Vučića kao suverenistu nije najprijatnije da presudnu podršku ima od spoljnog faktora. Bilo istočnog, bilo zapadnog. Ili oba. Što je podrška režimu s polja šira, smanjuje se broj spoljnih aktera, plitkih i dubokih država, kadrih da sprovedu ’’obojenu revoluciju’’. Što mi reče jedan upućen čovek, možda i Englezi danas imaju prečih poslova, ’’zabavili se o svom jadu’’, gde Srbija nije prioritet, a pretenciozno je na taj nivo destabilizacije Srbije dići udruženu snagu Zagreba, Sarajeva i Prištine, odnosno njihovu sposobnost za proizvodnju ’’unutrašnjeg neprijatelja’’ i njegovu dinamiku. Ima i mišljenja da je licemerje spoljnog faktora samo inkubacija, da su odluke već donešene. Ako bude i nehibridne demokratije u Srbiji, EU će prihvatiti samo ’’stabilnu demokratiju’’, kako se da čuti u kuloarima, a za to je potreban ’’kredibilan i prepoznat partner’’. Bar alternativa kao SNS 2011/12. godine. Protesti jesu masovni i energični, ali i dalje fali famozna ’’politička artikulacija’’.

Povratila se parola studentskih protesta iz 1996/97. – „Beograd je svet“, ali svet nije više isti. Za sada su međunarodne okolnosti išle Vučiću na ruku, a i on je mogao tom promenjenom svetu da garantuje stabilokratiju.’’Srpsko proleće’’ ugrozilo mu je tu poziciju. Ne znači i definitivno. Dok taj svet ne prepozna i prizna alternativu. Možda je i zbog toga utisak da je Vučić od Antonija Košte, predsednika Evropskog saveta, i Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, u Briselu dobio samo ’’odmeren ukor“ zbog mimikrijskog karaktera njegovog režima.

Pod ’’konstruktivnom pozicijom’’ EU, u odnosima sa Vučićevom administracijom (kako poneki briselski birokrata ume da kaže), Demostatovi nalazi pokazuju da građani smatraju kako EU od stanja društva, demokratije, pravne države i slobode medija, očigledno više interesuje stav prema Ukrajini (realan, ne propagandni), Kosovo, Bosna i Hercegovina, kontrola migranata, ekonomski interesi…

Studentski protest je politizovao i aktivirao i deo od otprilike 30 odsto (od ukupnog broja birača), tradicionalnih apstinenata, napravio je i od otpora litijumu veći upliv u bazu podrške tvrdih Vučićevih birača labaveći tu podršku. Ti birači su uglavom autoritarni, pa je otuda labavljenje podrške kod njih teže, ali i najrizičnije za vlast. Davno, kad je imao samo jednu političku želju – da postane gradonačelnik Beograda, i kad je u tim izbornim mečevima gubio od Bogdanoviać i Đilasa, Vučić se uzdao i u ’’meki DS’’, kako ga je on zvao, i koji bi presaldumio na njegovu stranu ili apstinirao. Sociološki se sad nazire i ’’meki SNS’’, što je alarm za uzbunu jer Vučić se uvek oslanjao na ’’čvrstu podršku’’.

I naravno, studentski protest je učvrstio birače opozicionih partija. S bitnom naznakom: Od stotina hiljada građana na ulicama Beograda 15. marta nisu svi za ovu opoziciju, ali jesu svi protiv Vučića. I studenti se podržavaju upravo zato jer ispitanici ostvarenje studentskih zahteva poistovećuju sa odlaskom Vučića sa vlasti. I zato je Vučić u pravu kad stalno naglašava da je samo on u pitanju. Takozvana promena sistema, poštovanje Ustava, nezavisost istitucija, bi značila i reformisani režim. Teško je zamisliti novu Vučićevu ’’liberalnu fazu’’, kao što ni u dominantnoj partiji – SNS – očigledno nema reformskog potencijala. Niti liderskog kapaciteta za proces devučićizacije SNS.

Eventualno ideološko profilisanje studentskog protesta (pokreta), smanjilo bi njegovu homogenost i mobilizatorski potencijal. Jedina uspešna „ideologija“ studentskog pokreta je ustavni patriotizam, najmanji zajednički imenitelj za šaroliku bazu podrške među narodom (građanima).

Na međuvladinoj konferenciji koja je  juna 2021. održana u Luksemburgu naglašeno je da je po novoj metodologiji Klaster 1 (jedan) o osnovnim vrednostima de fakto otvoren, budući da je, po rečima tadašnjeg evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija, Srbija napravila određene pomake kako bi se približila evropskoj porodici. Prethodnih skoro pet meseci od pada nadstrešnice su dovoljno vremena i prakse da bi se pokazalo koliko se u Srbiji poštuju te ’’osnovne vrednosti’’.

Građani za Demostat kažu: Ako ne dozvoljavam da me prave budalom Vučićevi mediji, ne pristajem ni da me budalom pravi Ursula fon der Lajen i Marta Kos.

Interesantno je kako su sastanak Vučića u Briselu najavili režimski mediji u Srbiji: ’’Vučić u Briselu: Sastaje se sa dva najveća lidera EU - Koštom i Fon der Lajen“. Potencira se to ’’dva najveća lidera’’, da bi se zaključilo da je Vučić i dalje veliki lider, a ne insinuira se da li su i oni (najviši lideri EU) uključeni u ’’obojenu revoluciju’’ u Srbiji ili neko iz EU. Nema naslova tipa – Vučić ide u Brisel da raščisti (raskrinka) stvari oko ’’obojene revolucije’’ za koju i Rusi misle da se odvija u njima prijateljskoj zemlji.

Vlastima u Srbiji je dragoceno što je  Rusko ministarstvo spoljnih poslova povodom 26. godišnjice NATO bombardovanja Srbije izdalo saopštenje na društvenim mrežama u kome potencira pitanje odgovornosti zapadnih saveznika, NATO huškača, za štetu koju su naneli, za tragediju koju su izazvali. Vučić je 24. oktobra prošle godine nakon sastanka sa poljskim premijerom Donaldom Tuskom u Beogradu, rekao da je od njega dobio značajne poruke po pitanju evropskog puta Srbije, ali i dodao da je „Tusk kriv što on danas nije na samitu BRIKS u Kazanju“. Kakav bi gost trebalo da se pojavi u Beogradu pa da zbog njega Vučić ne ode 9. maja u Moskvu na Paradu pobede – i to jubilarnu – 80 godina od pobede nad nacizmom i fašizmom. Kako je izjavio zamenik šefa administracije predsednika Ruske Federacije, Maksim Oreškin koji je pre neki dan bio u zvaničnoj poseti Srbiji, predsednik Srbije razgovaraće tada sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Režimski mediji već ’’pumpaju’’ mogućnost sastanka kao sastanak ’’dva lidera’’. Poseta Oreškina se može tumačiti i kao ’’povratak ravnoteže’’ nakon što se Vučić 19. marta u Briselu sastao sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom i evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos. Kao da Holanđanin Rute igra fudbal u PSV-u, pa je Oreškin dobio taktički zadatak da mu udari ’’flaster’’.

Vučiću bi, naravno, najelegantnije bilo da ide u Moskvu kad bi tamo na bini stajao neko od američkih zvaničnika kao kad je nakon pobede u ratu u loži na Lenjinovom mauzoleju pored Staljina bio kao ekskluzivni gost ratni saveznik, američki general, čuveni Dvajt Ajzenhauer, posle i predsednik SAD. I Staljin i Ajzenhauer bili su u uniformama (Staljin u svečanoj beloj), a parada je bila ona sovjetska – spektakl karnevalskog tipa.

Za Vučića bi bilo najbolje kad bi sve moglo da se vrati na žabokrečinu preporuka ODHIR – OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava za poboljšanje izbornih uslova, na nove ’’radne grupe’’ na tu temu. Neobično je i, kako se Vulin hvali, da jednoj zemlji na evropskom putu ruske službe daju informacije o ’’obojenoj revoluciji’’, koje su valjda samo tamo gde vlast neće u EU, a dobar deo građana hoće. Interesantno, da li zato zemlja na EU putu ne poziva evropske eksperte da istraže aferu oko ’’zvučnog topa’’?

Tehnički premijer Miloš Vučević rekao je kako je država spremna na istragu i da navode o „zvučnom topu“ mogu da provere, ako treba i FBI i FSB, (američka i ruska služba). Što malo podseća na tekst pesme ’’Aiaio radi radio’’ Bijelog Dugmeta – ’’Zaspao je KGB, zaspala je CIA, odmara se naša milicija…’’ Ili pesme ’’Minus i plus’’ grupe Magazin – ’’Ko minus i plus, ko Amer i Rus, u mom svijetu ti si korov, a ja hibiskus’’. Možda je bolje bilo da je pozvao neke ’’Norvežane’’ da provere kako je zaista bilo, jer upravo su pravi Norvežani na poziv srpskih vlasti ušli u EPS da ga stabilizujju i unaprede. Inače, nekad je Boris Tadić kao predsednik Srbije u jednom neformalnom razgovoru rekao kako je upravo EPS možda i najbitniji garant naše suverenosti.