Prema anketi PIPOS-a, čiji rezultati su objavljeni 29. januara, Samoopredeljenje podržava 47,2 odsto ispitanika, što je značajan „skok“ u odnosu na izbornu „trku“ u jesen 2019, koju je navedena politička organizacija završila kao prvoplasirana, ali dobivši podršku 26,3 odsto glasača. Nasuprot tome, Demokratskom savezu Kosova (LDK) umnogome je oslabljen rejting, budući da ga podržava 18,5 odsto anketiranih, a na biralištima pre godinu i po dana dobilo je 24,5 odsto glasova.
Prema anketi PIPOS-a, čiji rezultati su objavljeni 29. januara, Samoopredeljenje podržava 47,2 odsto ispitanika, što je značajan „skok“ u odnosu na izbornu „trku“ u jesen 2019, koju je navedena politička organizacija završila kao prvoplasirana, ali dobivši podršku 26,3 odsto glasača. Nasuprot tome, Demokratskom savezu Kosova (LDK) umnogome je oslabljen rejting, budući da ga podržava 18,5 odsto anketiranih, a na biralištima pre godinu i po dana dobilo je 24,5 odsto glasova.
Beograd - Ako je suditi po najnovijim istraživanjima javnog mnjenja na Kosovu, pokret Samoopredeljenje, koji predvodi Aljbin Kurti, odneće „glatku“ i ubedljivu pobedu na prevremenim parlamentarnim izborima, zakazanim za 14. februar. Prema anketi PIPOS-a, čiji rezultati su objavljeni 29. januara, Samoopredeljenje podržava 47,2 odsto ispitanika, što je značajan „skok“ u odnosu na izbornu „trku“ u jesen 2019, koju je navedena politička organizacija završila kao prvoplasirana, ali dobivši podršku 26,3 odsto glasača. Nasuprot tome, Demokratskom savezu Kosova (LDK) umnogome je oslabljen rejting, budući da ga podržava 18,5 odsto anketiranih, a na biralištima pre godinu i po dana dobilo je 24,5 odsto glasova.
Za razliku od LDK-a, blago je povećan broj pristalica Demokratske partije Kosova (PDK), koju je podržalo 22,7 odsto ispitanika, a na izborima 2019. osvojila je 21,2 odsto glasova. Među onima koji su izgubili podršku značajnog broja birača nalaze se Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Socijaldemokratska inicijativa (NISMA). Prema istraživanju PIPOS-a, AAK podržava 7,5 odsto anketiranih, dok je navedenu političku opciju na prethodnom glasanju „zaokružilo“ 11,5 odsto birača, a NISMA može da na februarskim izborima računa na podršku svega 3,1 glasača, što je znatno lošiji rezultat u poređenju sa izborima iz 2019, kada je za nju glasalo pet odsto birača.
U navedenoj anketi učestvovalo je 3.000 ispitanika, uz napomenu da je izuzeto 7,2 odsto anketiranih koji su odbili da odgovore na pitanje za koga će glasati, ili su izjavili da neće glasati.
Mada je Samoopredeljenje izraziti favorit, Izborni panel za žalbe i predstavke odlučio je i zvanično prošle sedmice da zabrani učešće Kurtiju na predstojećim izborima.
Aljbin Kurti
Takva odluka doneta je na osnovu žalbi svih stranaka i na osnovu odluke Centralne izborne komisije. Kako je navedeno, svi kandidati koji su u poslednje tri godine bili krivično osuđeni ne mogu da se kandiduju. Samoopredeljenje se potom žalilo Vrhovnom sudu, koji je potvrdio da Kurti i njegova stranačka koleginica Aljbuljena Hadžiu ipak ne mogu da se kandiduju. Ipak, poznavaoci turbuletne prištinske političke scene ističu da je lider Samoopredeljenja “viđen” za mandatara za sastav nove vlade, iako se njegovo ime neće naći na izbornim listićima.
-Po istraživanjima koja su objavljena u poslednjih mesec dana, Kurti je apsolutni favorit i predviđanja mu se kreću od 47 odsto do čak preko 53 odsto. Ne mislim da će se njegova diskvalifikacija kao kandidata za poslanika bitno odraziti na rezultat Samoopredeljenja i očekujem da će Kurti svakako dobiti mandat za sastavljanje vlade, objašnjava za Demostat Lazar Rakić, programski rukovodilac Centra za alternativno rešavanje sporova iz Kosovske Mitrovice.
Rakić napominje: “Takođe, treba imati u vidu da se od ukupno 120 poslaničkih mesta, albanske partije bore za 100 mesta, dok je 20 rezervisano za manjine, od kojih je 10 rezervisano za srpske predstavnike a 10 za ostale manjinske predstavnike”.
-Imajući to u vidu, šanse da će Samoopredeljenje “uzeti” 61 poslaničko mesto, koliko je potrebno za izglasavanje vlade su jako male, te stoga sasvim sigurno možemo očekivati postizborne pregovore Samoopredeljenja o formiranju vlade sa drugim političkim subjektima, ukazuje naš sagovornik.
Vjosa Osmani
Direktor PIPOS-a Fisnik Haljimi izjavio je za prištinske medije da je prema rezultatima nedavno sprovedenog istraživanja Vjosa Osmani favorit za kosovsku predsednicu. Osmaniji je, kako je naveo, podržalo 42 odsto ispitanika, na drugom mestu je Murat Jašari, za koga se izjasnilo 20,3 odsto anketiranih, a trećeplasirana je Vljora Čitaku (16,5 odsto). Na “začelju tabele” našli su se Ramuš Haradinaj, za koga se izjasnilo 8,7 ispitanika, i Isa Mustafa, koga je podržalo samo tri odsto anketiranih.
Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.
Najviše stranog propagandnog uticaja koji je širen u našoj ...
Najnovije ankete predstojećih američkih predsedničkih izbora pokazuju veoma n...
Prenosimo analizu Robert Lansing Instituta povodom Guterešove odluke da s...
Na desetom samitu Berlinskog procesa, održanom 14. oktobra u Berlinu ove godine...
Javne ličnosti poput glumaca, političara, sportista, influensera i svih drugih...
Plate zaposlenih u Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...
U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...
Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...
U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...
Cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je ...
2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.