Položaj i tretman  sindikata u Nemačkoj je nesporno među najboljima u Evropi i ta zemlja bi definitivno trebalo da bude ogledni primer ispravnog i korektnog ponašanja kada je reč o radničkim pravima, kaže za Demostat Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga".

Prema njegovim rečima, Nemačka je uz skandinavske zemlje, države Beneluksa i Sjedinjene Američke Države jedina zemlja u svetu za koju bi se moglo reći da se socijalni dijalog u njoj odvija na zadovoljavajući način. - U Nemačkoj je obavezno da poslodavac i sindikati dogovore i potpišu kolektivni ugovor a da radnicima bude omogućeno sindikalno organizovanje. Ono što je specifično je to da takva pravila i kodeksi korektnog ponašanja ne važe samo u toj zemlji već i u svim drugim državama u kojima nemačke kompanije  investiraju. šta više, nemački poslodavac u tim slučajevima traži i od svojih kooperanata da zaključe kolektivne ugovore sa zaposlenima i dozvole im sindikalno organizovanje. Na taj način je omogućeno da se štite radnička prava velikog broja zaposlenih - objašnjava Veselinović.

^{foto: Stanislav Milojković}

On dodaje da sindikati imaju veoma važnu ulogu i u političkom životu Nemačke. - Bez obzira da li je reč o levičarskim, centrističkim ili desničarskim partijama sve one u svojim redovima među poslanicima nemačkog parlamenta imaju članove sindikata. Nisu svi poslanici - sindikalci istovremeno i sindikalni funkcioneri ali svi oni imaju sindikalnu člansku knjižicu. Takođe, nemaju sve parlamentarne stranke srazmeran broj sindikalaca u svojim redovima ali karakteristika nemaćke politike je da ih ipak ima svaka. Tako recimo u parlamentu Nemačke od 650 poslanika čak njih 450 dolazi iz redova sindikata.

U Srbiji u Skupštini sa druge strane na žalost nemamo ni jednog sindikalnog predstavnika. Kad se to uzme u obzir potpuno je jasno da bi na tom planu Srbija trebalo da sledi pozitivan primer Nemačke - ističe Veselinović. Naš sagovornik ističe da je karakteristika Nemačke i to da se u toj zemlji donosi najmanji broj zakona koji bi se mogli okarakterisati kao antiradnički. - Razlog zbog čega je to slučaj u Nemačkoj i Austriji je taj što sindikalci - poslanici sindikalni interes stavljaju iznad partijskog. I to se dešava bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju. Kada je reč o zakonima bitnim za egzistenciju radnika oni glasaju po sindikalnoj svesti a ne partijskoj liniji - navodi Veselinović.

Prvi čovek USS "Sloga" kaže za Demostat da su saveti zaposlenih koji postoje u Nemačkoj veoma dobra stvar za radnike u toj zemlji ali ne i za Srbiju. - U tim savetima zaposlenih nemački radnici to jest njihovi izabrani predstavnici saodlučuju sa poslodavcem o mnogim važnim pitanjima za firmu. Sindikati u Nemačkoj su veoma moćni a radnici imaju veoma izraženu svest šta je njihov klasni interes i u redovima saveta zaposlenih su isključivo ljudi koji su tu došli na preporuku ili uz odobrenje sindikata.

Na žalost, bar u ovom trenutku klasna svest radnika u Srbiji je kod većine na veoma niskom nivou. To poslodavcima omogućava da u savete zaposlenih postave sebi lojalne i potkupljive kadrove koji ne zastupaju interese radnika i sindikata već su puke marionete menadžmenta. U Srbiji postoji institucija saveta zaposlenih u zakonodavstvu a u nekim preduzećima su čak i formirani ali praksa pokazuje da oni ne štite interese zaposlenih već su "produžena ruka" poslodavaca. To naravno nije dobro i na taj način se menja suština postojanja tih tela. Dakle, možemo zaključiti da su saveti zaposlenih veoma dobro rešenje za dobro organizovanu radničku klasu i sindikate u Nemačkoj dok u Srbiji oni omogućavaju zaloupotrebu i mahinacije u korist poslodavaca - kaže Veselinović.

^{foto: Stanislav Milojković}

Inače, stručna javnost u Srbiji smatra da model socijalne tržišne privrede koji se primenjuje u Nemačkoj garantuje da je položaj radnika zakonski daleko kvalitetnije zaštićen u toj zemlji nego u nekim drugim razvijenim zemljama. Sindikati imaju veoma važnu ulogu kako u životu kompanije tako i u zaštiti radničkih prava. Zakonski je propisano da su poslodavci dužni da sa sindikatima izrade kolektivne ugovore kojim će se urediti oblast prava i obaveza zaposlenih. Time je sindikatima data velika moć jer je poslodavcu onemogućeno da otpusti bilo kog radnika a da se sindikat prethodno ne saglasi sa tim ili da na bilo koji način šikanira i tlači radnike. Kolektivnim ugovorima se striktno preciziraju visina ličnih dohodaka, vrednost prekovremenog rada, nadoknade ili beneficije za ishranu radnika dok su na poslu  kao i mnoga druga pitanja važna za standard zaposlenih.

Jedna od privilegija koju imaju radnici u Nemačkoj je da preko svojih izabranih predstavnika u savetima zaposlenih mogu da odlučuju o gotovo svim važnim stvarima vezanim za rad kompanije (primera radi, poslovnih sanacija, broja zaposlenih koji će napustiti kolektiv...) sa izuzetkom investicione politike koja ostaje ekskluzivno pravo vlasnika kapitala. U Nemačkoj šef sindikata ima veoma veliku platu na nivou one koju prima menadžment. To je zbog toga kako bi on mogao da bude nezavistan i nepotkupljiv te da na adekvatan i kvalitetan način štiti interese zaposlenih. Sindikalci i poslodavci su ti u Nemačkoj koji treba u okviru socijalnog dijaloga da se dogovore o svim segmentima zaštite prava i obaveze zaposlenih. U slučaju da do toga ne dođe sindikati organizuju štrajkove koji su masovni i učinkoviti.