Vučiću odgovara to što je u Briselu međuvlašće. Novi sastav EU vlade izabran na majskim izborima tek u novembru treba da bude potvrđen u parlamentu. U stvarnosti je dotle samo novi saziv Evropskog parlamenta u političkom kapacitetu. Upravo odatle Vučiću podrška dolazi u liku Dejvida Mekalistera, ponovo izbaranog poslanika EP iz starog saziva i izvestioca za Srbiju.

Ovaj član CDU Angele Merkel i pripadnik najjače grupe u EP – Evopske narodne partije, čija je pridružena članica i SNS, čest je gost Beograda poslednjih godina.

Prilikom jedne od takvih poseta, na brifingu sa novinarima iz Srbije, slušajući njihove primedbe o odnosu naprednjaka prema medijima, Mekalister je rekao da on može da pomogne da se to reši. I da će se o tome dogovoriti sa Jadrankom Joksimović, koja u SNS obavlja i funkciju internacionalnog sekretara i prisustvuje svim važnijim skupovima koje organizuje Evropska narodna partija (u čijim redovima je i hrvatski HDZ).

Sada, Mekalister ne radi ništa što se kosi sa zvaničnim stavom EU, koji su u više navrata saopštili raniji portparoli odlazaćeg sastava EK, a to je da srpska opozicija treba da se vrati u parlament koji je mesto za debatu, te da je EU načelno protiv bojkota izbora.

Pitanje je međutim, da li je on stvarno ovlašćen sa najvišeg nivoa u Briselu da posreduje u razgovorima između SNS i opozicije ili samo radi u okviru svojih redovnih poslaničkih aktivnosti. To nimalo nisu iste stvari iz najmanje jednog ogromnog razloga. A to je snaga pritiska koji treba izvršiti na strane u sporu da bi prihvatile kompromis.

Izvesno se može oceniti da je ovo drugo u pitanju - Mekalister obavlja svoje redovne aktivnosti i pritisak koji može da izvrši je mali. U glavnom centru moći u Briselu još bave sobom i izlaskom Velike Britanije, a ako na Srbiju i budu primenjivali nešto slično što su u Severnoj Makedoniji, ta im agenda još nije na dnevnom redu. Bitni detalji govore ovome u prilog.

O scenariju pregovora SNS i opozicije, Pržinskom sporazumu, načinu na koji je Zoran Zaev uspeo da pobedi Nikolu Gruevskog, govore isključivo mediji u Srbiji.

Kada je Mekalister letos dolazio u Beograd u stilu briselske trojke koja je vodila pregovore u Makedoniji, dvojica koja su došla sa njim Eduard Kukan i Knut Flekejnštajn, jesu bili u toj trojci. Ali, nisu u novom sazivu EP i praktično su penzioneri. I što je posebno značajno, došli su na poziv vanparlamentarne opozcije – udruženja PSG koje predvodi glumac Sergej Trifunović.

I Mekalisterov drugi dolazak u oktobru osmišljava se prema već viđenom. Upadljivo prema događajima u Severnoj Makedoniji, gde je “briselska trojka” posredovala više godina, tokom kojih je naterala opoziciju da “prizna” izbore i izborne rezultate.

Odlučujući glasovi međutim, koji su srušili Gruevskog i ustoličili Zaeva bili su glasovi Albanaca. U srpskom slučaju umesto glasova, odlučujući faktor može biti neki sporazum sa Prištinom. Dakle, pregovori kojima će prisustvovati Mekalister odigrali bi se u parlamentu, bili bi zatvoreni za javnost i odvijali bi se po pravilu “ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno”.

Čemu sve ovo? Vučić ne želi da dopusti da to što je glavni deo opozicije proglasio bokot u Srbiji preraste u međunarodni problem, u nešto što ometa njegovu poziciju u pregovorima o Kosovu ili bilo čemu drugom na spoljnom planu. Zato on prvi nastoji da “stavi” problem pod kontrolu.

Ako je Demokratska stranka u proširenom sastavu, zajedno sa šabačkim ogrankom ZZS i sa SDS Borisa Tadića ostala pri proglašenju bojkota, ako mu neće dati “evropski” legitimitet na izborima, Vučić će pokušati da ga uzme na drugi način.

Koliko god razvijao odnose sa Rusijom i Kinom, on se ni po koju cenu se neće odvažiti da izgubi taj legitimitet, odnosno to da mu kako oni koji su za EU u Srbiji, tako i sam Brisel, odbiju da priznaju izbornu pobedu kao nespornu.

Kad se održe ti sastanci sa Mekalisterom, a lako se može zamisliti da se na njima pojavi i vremešni Dragoljub Mićunović, osnivač DS, uprkos svojim teškim svađama sa Majom Goković 2016. kada se konstituisao ovaj saziv Skupštine, Vučić računa da će proevropska opoziciona javnost pokleknuti pod teretom sopstvenih uverenja.

Da će preovlađujuće raspoloženje za bojkot izbora prerasti u pitanje da li je SNS ispunila uslove i da li je ipak učinila ustupke za koje garantuje čak i taj Mekalister, te bi na izbore možda ipak trebalo izaći?

Za decembar se najavljuje i Vučićeva poseta Berlinu, i ako bude poslata slika kako on ćaska sa Angelom Merkel, to će u osvit izborne godine značiti ono što su naprednjaci tvrdili i nakon posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu? A to je pitanje da li bi se evropski lideri te veličine tako srdačno sastajali sa diktatorom? I navodili da opozicija nema nikakvu podršku spolja.

Od svih ideja na tu temu, posebno maštovita je nemačkog novinara koji je povodom posete premijerke Ane Brnabić Berlinu ocenio da Merkelova traži alternativu za Vučića, ali da ne uspeva da je nađe.

Pojedini izvori tvrde da se od Vučića očekuje da svoju SNS učini još evropskijom, da je izbavi od “radikalskih elemenata” i da raskrsti sa članovima poput Aleksandra Martinovića. U tom slučaju, novi lider SNS, prihvatljiv EU bio bi ne Nebojša Stefanović, ministar policije, nego upravo Ana Brnabić.

O utemeljenosti tih priča znaće se više kada se konačno približe izbori i preda lista kandidata SNS za parlamentarne izbore. Ko može da zamisli da na toj listi uopšte bude Ana, a tek da bude ispred Nebojše?