O njenoj jačini može se raspravljati, ali podudarnost sa kosovskim pregovorima nikako nije slučajna. Jer, u njenoj osnovi je zakoret dosadašnje politike Evropske unije, ma koliko se to činilo to da nema mnogo veze sa vladavinom predsednika Srbije.

U ovom trenutku očito je da, nasuprot opšteusvojenim očekivanjima, Evropa ne ulazi u svoje izbore za Evropski parlament sa konačnim sporazumom Beograda i Prištine. Naprotiv, u zahuktavanju evropske kampanje, taj sporazum je stavljen na čekanje. I to zato da bi se videlo šta će američki konzervativac Stiv Benon i njegov Pokret, čije se ozvaničenje očekuje u martu, uraditi na tim izborima. Benon je Donaldu Trampu otprilike ono što je pokojni urednik Standarda Željko Cvijanović bio Vučiću, naročito u godinama kada se Vučićeva Srpska napredna stranka, spremala da preuzme vlast. Benonov projekat zavisiće mnogo od samog političkog trenutka, a taj momenat deluje da mu je naklonjen – deo evropskog kontinenta bukti u demonstracijama i izlivima nezadovoljstva od Tirane do Pariza preko Podgorice, Beograda, Katalonije...

Hajde, da se podsetimo, kako izgleda priča iz diplomatskih krugova do sada - do Benona. Prvo, tvrdi se da još od prošlog proleća Vučić i Hašim Tači imaju dogovor, može se zvati i usmenim i non-pejper ili kako god, da potpišu istorijski sporazum Srba i Albanaca. Taj dogovor podrazumeva promenu granica na severu Kosova i jugu Srbije, posmatrački status u UN za Prištinu, ili njeno predstavljanje preko Tirane, a za Srbiju pristup evropskim fondovima, ulazak u EU zajedno sa Crnom Gorom, u sledećem mandatu Evropske komisije, najkasnije dakle do 2025. Ulazak Srbije u NATO navodno, nije planiran u narednih 10 godina.

^{Stiv Benon, foto: Gage Skidmore}

Ovom dogovoru, usprotivila se Nemačka, jasno stavljajući do znanja da bilo kakve promene granica ne dolaze u obzir. Međutim, nasuprot svemu što se tvrdi, Berlin nije blokirao ovaj dogovor zbog Sjedinjenih Država, već navodno zbog Moskve. Rusija je ta, koja rizikuje da bude izigrana i priterana potpuno uz zid, bez mosta prema zapadu kontinenta.

Dalje, naišavši na ovo protivljenje, Vučić, kao i Tači pokušali su da u Sjedinjenim Državama pridobiju podršku, odnosno da uključe Vašington i reše problem tako što bi Berlin popustio. To su ona putovanja poluinkognito, koja su dopirala do javnosti kao bog zna kakva zamešateljstva. I tumačena krajnje negativno. Koliko su bila uspešna, pitanje je i dalje otvoreno. Jer, posmatrači kažu da Donald Tramp, makar i oženjen Slovenkom, uopšte ne želi da se bavi Balkanom. U njegovom shvatanju geopolitike, Balkan je nešto našta ne želi da gubi vreme. Zato se o tome pita Stejt dipartment, ali se službenici zaduženi za Balkan smenjuju isuviše brzo - Brajan Hojt Ji i Ves Mičel na primer. Potpuno interesantno, stvar je u Stejt dipartmentu zasad prepuštana službeniku iz klintonovske ere – Metju Palmeru, dobro znanom gostu Beograda još iz vremena 90-tih i Slobodana Miloševića. I takođe zanimljivo, i u vreme Miloševića se u beogradskim kuloarima, pričalo da jedna linija u Stejt dipartmentu odlično i efikasno u potaji sarađuje i sa samim Miloševićem i njemu bliskim ljudima, ali pre svega po pitanju biznisa, uključujući i trgovinu osetljivim informacijama.

Sada nema nikakve potvrde da će Palmer, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, biti glavni posrednik između Beograda i Prištine. Ali, zvanično, Sjedinjene Države izričito nemaju ništa protiv razgraničenja.„Na liderima i njihovim timovima je da nastave pregovore pod okriljem EU da istraže šta je moguće i da transparentno komuniciraju sa svojim građanima“, saopštila je ambasada SAD u Beogradu povodom pisanja nemačkog dnevnika Frankfurter rundšau da bi u Vašingtonu 12. juna trebalo da bude potpisan sporazum o promeni granice koji bi stupio na snagu šest meseci kasnije.

Ukoliko sad taj jun uzmemo kao novi rok – taj bi sporazum možda delotvornije nego bilo šta drugo ostavio sadašnje demonstrante protiv vlasti kod kuće. Delotvornije i od umora i od vanrednih parlamentarnih izbora. Jer, test je možda bio protest DSS protiv “veleizdaje Kosova” održan dva dana pošto je Vučić dva sata polemisao u prenosu uživo iz Minhena, na Javnom servisu RTS, sa Tačijem. Demokratskoj stranci Srbije jeste došlo oko dve hiljade ljudi, ali za delegitimizaciju Vučića u vezi sa Kosovom, to je smešno malo.

Demonstracije u Skoplju i Atini, uostalom, protiv sporazuma o imenu Makedonije, nisu bile malobrojne, ali dogovor nije doveden u pitanje. A protesti u Srbiji označeni su kao građanski i pitanje je, da li bi kao takvi osporili nešto što bi bilo pozdravljeno iz zapadnih prestonica. U vezi Kosova njihov zahtev je minimalistički – da se objavi plan za rešenje.

Uostalom, druga javna spoljnopolitička aktivnost lidera Saveza za Srbiju Dragana Đilasa bila je da razgovara sa makedonskim premijerom Zoranom Zaevim. Tvrdi se na poziv iz Skoplja, koji je usledio kao odgovor na intervju koji je odbegli bivši makedonski premijer Nikola Gruevski dao televiziji Pink u Srbiji. Prva aktivnost je bilo Đilasovo pojavljivanje, zajedno sa Vukom Jeremićem, u Evropskom parlamentu, na poziv grupe liberalnih partija. U diplomatskim krugovima, to se smatra potpuno promašenim. Ako je neko lidere SZS savetovao da im je potrebna spoljna podrška i nastup, taj je izgubio iz vida da su tokom protesta 96/97 stranci bili ti koji su zvali Zorana Đinđića, Vesnu Pešić i Vuka Draškovića. Đinđić se u četiri oka žalio kako je to besmisleno – letenje i svraćanje po evropskim prestonicama, kao da su zvezde u letećem cirkusu. Sada je bilo obrnuto, Đilas i Jeremić hteli su da skrenu pažnju Brisela na sebe, a u Briselu se gleda kroz interes, a ne kroz puke prijateljske veze, mada se frendly ponašanje podrazumeva. Za njih je Savez za Srbiju isuviše široka koalicija da bi, makar u ovoj fazi, videli interes da je snažno podrže. Za posmatranje im je i dalje zanimljiv Pokret slobodnih građana Srbije i njegov novi lider glumac Sergej Trifunović, odnosno dešavanja u građanističkom krilu opozicije. I to zanimljivo uprkos razočarenju u Sašu Jankovića, raširenom i pre nego što je osnovao PSG.

Prema svemu tome, Vučiću bi krizu sa demonstracijama prevladao pregovorima o Kosovu, barem na neko vreme. O tome svedoči i to što je šef diplomatije Ivica Dačić koji je mnogo puta pominjao razgraničenje, sada kada demonstracije ulaze u četvrti mesec, prvi put jasno rekao da to jeste predlog zvanične politike Srbije. I napomenuo da je sa tim Rusija upoznata još pre pet godina - ne preciziravši da li od marta 2014, odnosno pre sukoba sa Ukrajinom i situacije sa Krimom.