Šta za građane Srbije donosi novi Zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačku

- Nemački poslodavci više ne moraju da dokazuju da ne mogu da nađu kvalifikovane radnike u svojoj zemlji i EU već se stranci izjednačavaju sa rezidentima 

- Mogućnost dolaska u Nemačku na šest meseci tokom kojih se traži posao za razliku od dosadašnjeg ograničenja na tri meseca boravka 

- Pojednostavljene procedure za priznavanje stranih diploma 

- Efikasnije zakazivanje i pribavljanje dokumentacije u konzulatima

Šta za građane Srbije donosi novi Zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačku
Frankfurt/Foto: Christian Wolf (www.c-w-design.de)

Šta za građane Srbije donosi novi Zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačku

- Nemački poslodavci više ne moraju da dokazuju da ne mogu da nađu kvalifikovane radnike u svojoj zemlji i EU već se stranci izjednačavaju sa rezidentima 

- Mogućnost dolaska u Nemačku na šest meseci tokom kojih se traži posao za razliku od dosadašnjeg ograničenja na tri meseca boravka 

- Pojednostavljene procedure za priznavanje stranih diploma 

- Efikasnije zakazivanje i pribavljanje dokumentacije u konzulatima

autor teksta
Aleksandra Popović | Demostat | Beograd 27. Jan 2020 | Analize

* Stojiljković: Procene su da Nemačkoj nedostaje ukupno 1,7 miliona ljudi i, zahvaljujući ovom zakonu, oni će to i dobiti.

* Savić: Majstorski kadar je spreman da ode zato što ovde rade u uslovima koji su katastrofalni, male su plate, ne mogu da računaju na dugoročno zaposlenje

Velika promena u nemačkom radnom zakonodavstvu donosi ublažene kriterijume i pojednostavljene procedure za zapošljavanje radnika iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija.

Najveće promene odnosno olakšanje za naše građane koji razmišljaju o potrazi za poslom u Nemačkoj dolaze na četiri nivoa.

Prvo, ukida se „rezidencijalni test rada“, odnosno naši građani se izjednačavaju sa rezidentima Evropske Unije po pravima na zapošljavanje u nemačkim kompanijama.

To znači da poslodavci u Nemačkoj više neće morati da dokazuju da ne mogu da nađu kvalifikovane radnike u svojoj zemlji ukoliko žele da zaposle stručnjaka koji nije državljanin te zemlje.

Drugo, pojednostavljene su procedure za priznavanje diplome useljenicima iz trećih zemalja – građani Srbije kraće će čekati na izdavanje zvaničnih potvrda i nostrifikaciju diploma.

Treće, posebno je uvedena mogućnost da čak i oni koji nemaju nikakav posao zagarantovan u Nemačkoj mogu da dođu i borave u toj zemlji sa posebnom vizom i do šest meseci tražeći posao.

Naravno, da bi dobili ovakvo odobrenje moraju da ispoštuju određene uslove kao što je dokazivanje da imaju dovoljno sredstava da se izdržavaju jer neće imati pravo ni na kakav oblik socijalne pomoći.

Ovo je svakako značajna novina jer do sada nije postojao nikakav oblik dozvole za dolazak i traženje posla, a građani Srbije mogli su u Nemačkoj da ostanu najduže tri meseca i to u turističkoj poseti, iako su mnogi to koristili za rad na crno i pokušaj traženja stalnog zaposlenja. 

Četvrta promena koja se najavljuje posebno je važna za iseljenike iz naše zemlje zato što se odnosi na smanjenje gužvi i ubrzavanje procesa za dobijanje termina u konzulatima što je do sada građanima Srbije često predstavljalo najteži deo procesa za konačno iseljenje.

Prema tvrdnjama građana i napisima iz medija, do sada se na termin u ambasadi čekalo oko šest nedelja, dok se na odluku o odobrenju vize čeka između sedam i devet nedelja.

Novim Zakonom trebalo bi da ambasade dodeljuju termine najduže u roku od 14 radnih dana od podnošenja zahteva za termin, dok bi odluka o odobrenju vize trebalo da se donese u roku od tri nedelje nakon termina.

Nisu sve izmene u novom Zakonu napravljene u smeru olakšavanja useljenja stranca što potvrđuje i uvođenje dodatnih uslova za useljavanje starijih od 45 godina kao i provere znanja jezika.

Naime, Zakonom koji će Nemačka primenjivati do marta ove godine određeno je da svi useljenici stariji od 45 godina moraju da dokažu da će u Nemačkoj imati primanja od 3700 evra bruto na mesečnom nivou ili veća u suprotnom neće moći da dobiju radnu dozvolu kako bi i po odlasku u penziju imali dovoljna primanja da se izdržavaju odnosno da ne mogu tražiti socijalnu pomoć.

Provere poznavanja jezika takođe će biti obavezne prilikom apliciranja za radnu dozvolu u Nemačkoj a traženi nivo znanja jezika je, u zavisnosti od zahteva radnog mesta, na nivou B1 ili B2 (prema međunarodno priznatoj skali nivoa od A1  do C1).

  

Da li Srbiji preti egzodus kvalifikovanih radnika 

Građani Srbije, sudeći prema dosadašnjim komentarima u medijima i javnosti, pokazali su veliko interesovanje za mogućnosti koje ovaj Zakon otvara. Da veliki broj naših državljana razmišlja o odlasku u inostranstvo nije novina ali sada se stiču realni uslovi da alarmantne statistike o „odlivu mozgova“ dosegnu nove rekorde. 

Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik sindikata UGS „Nezavisnost“ komentarišući ovaj problem za Demostat  ističe da je jasno da Nemcima treba odgovarajući kontinget radne snage i da se ovakve mere sprovode planski, tipizirano za profile koji su njima potrebni – profili industrijskih radnika, preko majstora i medicinskog osoblja.

- Procene su da nemačkoj nedostaje ukupno 1,7 miliona ljudi u navedenim strukama i, zahvaljujući ovom zakonu, oni će to i dobiti. Sa druge strane, naši ljudi koji odu tamo svesni su da će prvih 20 do 30 godina raditi za stranca a ono što posle zarade je njihova penzija sa kojom se vraćaju u Srbiju gde mogu da žive kao neka vrsta bogataša, objašnjava Stojiljković. 

Vlada Srbije i sve institucije države protiv drastičnog iseljavanja radnika mogu i treba da se bore, smatra Stojiljković, koncipiranjem jasne strategije kako za obrazovanje kadra koji nama nedostaje tako i konkurentnijim zaradama u našoj zemlji. 

- Mi moramo strateški da da isplaniramo šta ćemo profilirati kao tip radne snage i kvalifikacije koja je potrebna našem tržištu. Zatim treba znati da je obrazovanje „skupa igračka“ i da ne smemo da dopustimo da gubimo kadar iz dualnog obrazovanja i visokog obrazovanja.

Pitanje je da li nama onda uopšte trebaju visoko obrazovani ljudi i da li dugoročno razmišljamo. Prvo je pitanje strategije šta mi hoćemo i kakava nam radna snaga treba, tek onda dođe pitanje da obezbedite plate koje su relativno manje ali izazovne i konkurentne. Ako bi neko recimo u Prokuplju mogao da ima platu od 800 - 900 evra sa manjim troškovima života onda ne bi trčao u Nemačku da radi.

Drugo je što dajemo subvencije za visoko-tehnološko znanje strancima za zapošljavanje u industriji običnih kablova a to bi moglo da se reši spuštanjem nameta na zarade, a ne subvencijama, naglašava profesor. 

Posebno treba posmatrati problem iseljavanja visoko obrazovanih ljudi, kaže Stojiljković naglašavajući su njima potrebni i uslovi u kojima će moći da uče i razvijaju se kako bi ostali u Srbiji a umesto toga oni se suočavaju sa problemom partijskog zapošljavanja.  

- U krajnoj instanci mi ne možemo sprečiti ljude da se isele ali moramo im ponuditi razvojnu strategiju i radne pozicije koje oni zaslužuju sa stanovišta znanja.

Pritisak partijskog zapošljavanja ovde trpi pola miliona ljudi, prvo moraju da se oslobode ta radna mesta pa da se obezbede adekvatne plate i dugoročno planira - da odliv bude što manji a kad ga ima da ne bude karta u jednom pravcu, zaključio je Stojiljković.   

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, zaključuje da izmene za useljavanje radnika u Nemačku neće dovesti do značajno većeg doliva naših ljudi već će omogućiti da oni koji su svakako planirali da se isele to sada urade lakše i na bolje organizovan način.

Ono što je problem i pretnja po Srbiju kao posledica ovih migracija jeste što ćemo izgubiti jako veliki broj, ako ne i sve stručne radnike srednje kvalifikacije za poslove u građevinarstvu – majstore različitih tipova i profila. 

- Dok odlaze mladi koji još nisu ni započeli svoj radni vek ovde možemo i da razumemo da žele da probaju nešto drugačije ali problem je kada vidimo da odlaze ljudi koji su radnički majstorski kadar, kategorije zanimanja koja su izrazito deficitarna u Nemačkoj i postoji enormna tražnja. Oni rado zapošljavaju ljude sa ovih prostora koji imaju znanja.

Sa druge strane, ovde ponestaje stručnih radnika u tom domenu. Oni su spremni da odu zato što ovde rade u uslovima koji su katastrofalni, male plate, ne mogu da računaju na dugoročno zaposlenje, pitanja zaštite na radu su problematična.

Država to može da reši dobrim inspekcijskim nadzorom, kontrolom kvaliteta izvedenih radova i kaznama ukoliko se krše propisi u ovom domenu.

Onda će time i poslodavci biti stimulisani da vode računa o kvalitetu prozivoda i radova te će imati podsticaj da zapošljavaju stručne ljude.

Ako ne budu mogli da ih nađu, poslodavci će sami finansirati njihovu obuku jer će im biti u interesu, ali država mora da bude odlučna u tome.

Prvo da im garantuje radnička prava i bezbednost na radu.

Ovde su ljudi na tržištu prepušteni sami sebi bez jasnih garancija države da će da ih zaštiti, smatra Savić.

On ističe da je dobra kontrola poštovanja propisa i obezbeđivanje uslova rada najvažniji posao za državu a ostalo će regulisati samo tržište. 

Odlaziće medicinski radnici i elektroinženjeri, IT sektor nije ugrožen

Iz Srbije godišnje odlazi oko 800 medicinskih sestara i 750 lekara, najviše interventnih kardiologa, radiologa i anesteziologa, računaju domaći mediji na osnovu podataka kojima raspolažu sindikati. 

Branislava Plančak, bivša predsednica Sindikata zdravstva i socijalne zaštite objašnjava da su njene kolege preopterećene poslom a nedovoljno plaćeni i da će oni u sve većem broju koristiti ponude i mogućnosti koje se ostvaraju na nemačkom tržištu. 

-  Ovaj problem može da se reši samo zapošljavanjem. Odlaze doktori specijalisti koji su uložili mnogo vremena u svoje obrazovanje, mi stariji smo otišli u penziju a zabrana zapošljavanja nije dovela nove ljude već je sav posao prebačen na one koji su ostali, oni sada imaju tri puta više pacijenata u odnosu na neku normu.

Pored toga, naravno, najveća motivacija je plata. Naši ljudi koji odlaze u inostrantvo znaju da se i tamo radi puno ali su makar adekvatno plaćeni za to. Mi ovde pričamo da su plate u zdravstvu povećane a ne računa se to koliko su bile smanjene prethodne četiri godine.

Nemci su pragmatični - oni dobiju jednog doktora za čije obrazovanje nisu feninga uložili a vrlo je stručan, jer što se tiče tog nivoa znanja mi smo možda čak i iznad njih, ističe Plančak. Ona ističe da bi postojeće plate morale znatno da se povećaju uz garantovanje boljih uslova rada da mladi medicinski radnici odluče da ostanu u zemlji. 

Čini se da je posebna pretnja i odlazak IT stručnjaka jer novi propisi u Nemačkoj omogućavaju da se stručnjaci u ovom sektoru zaposle i bez potvrda o kvalifikacijama i diplome, ukoliko imaju pet godina radnog iskustva u struci. 

Ipak, akademik Dejan Popović, profesor Elektrotehničkog fakulteta, smatra da je IT sektor za sada stabilan u Srbiji ali da će biti sve više „odliva mozgova“ iz redova elektroinženjera koji žele da se razvijaju u drugim poljima industrije. 

- IT je najmanje ugrožen zato što nije vezan za to gde sedite nego šta znate da uradite. IT sektor kod nas trenutno ima druge probleme -  nije dovoljno dobro organizovan, pa novac česte ne ide legalnim tokovima, ali mi smo za sada jako konkurentni i mnogo toga se radi za inostranstvo i odavde.

Drugi deo čine istraživački i razvojni inženjeri - tu je situacija potpuno drugačija. Strane investicije u tom polju praktično ne postoje niti se predviđa da se bilo šta radi kod nas.

Čak i kada dođe firma koja je tehnološki dobra i dalje svoj glavni razvoj rade na drugom mestu. Zbog toga veliki broj studenata na ETF-u već na početku studija odlučuje da ide negde u svet i kažu da ovde ne vide svoju budućnost, ističe Popović.

On zaljučuje i da je obaveza države da napravi strategiju za finasiranje projekata i instituta koji će predvoditi obrazovni i tehnološki razvoj, tek onda se može goviriti i stabilinijem radnom okruženju, barem kada je inženjerski sektor u pitanju.  

- Mi ne motivišemo ljude i oni ne vide gde će i šta će da rade, u kakvom poslovnom okruženju, što je jako bitno. Nije tu samo plata ključna, već je potrebno ulagati u opremu, školovanje kadra, usavršavanje i razvoj.

Ako sada postoji organizovan izlaz u zemlju koja sve to može da im pruži, ljudi će da pohrle. Oni možda ne vide da ni tamo nije sve bajno ali znaju da je ovde još gore, zaključuje Popović. 

 

Od IT stručnjaka do električara – svi su traženi

Programeri, inženjeri elektrotehnike ali i kvalifikovani električari, negovatelji i negovateljice i zdravstveni radnici nalaze se na vrhu liste najtraženije radne snage u Nemačkoj prema podacima Dekra akademije iz te zemlje.

Sa druge strane, još uvek postoji lista deficitarnih zanimanja u Nemačkoj koju objavljuje Federalna agencija za zapošljavanje ali sa primenom novog Zakona, zapošljavanje radnika iz deficitarnih struka više neće imati prednost pri odbravanju zahteva za radnu dozvolu.

Tretiraće se jednako svi. Deficitarnih mesta u Nemačkoj svakako ima puno a među najtraženijima po ovoj listi su stručnjaci iz oblasti – mehatronike, tehnike automatizacije, građevinske elektrike, elektromašinske tehnike, električari, vodoinstalateri i tehničari sličnih profila.

Među njima su i, u našoj javnosti često pominjani, medicinsko osoblje i negovatelji starih lica. Radnici kvalifikovani za ova zanimanja svakako će nalaziti posao lakše od ostalih jer je tražnja za njima u Nemačkoj velika, a novi zakon garantuje ubrzavanje procedure za njihovo iseljenje ukoliko ispune osnovne uslove

 

 

Komentari
Analize
Evropski federalizam
Evropski federalizam

Evropska unija je nespremno dočekala zdravstvenu krizu koju je izazvao virus ko...

Kosovo i Evropa kao sporedne teme
Kosovo i Evropa kao sporedne teme

Utisak je da ta nervoza iz nedovoljno objašnjivih razloga raste i ogleda ...

Mali puč među prijateljima u Demokratskoj stranci
Mali puč među prijateljima u Demokratskoj stranci

Potpredsednica Demokratske stranke Aleksandra Jerkov svojim političkim profilom...

Ometanja Vučićeve kampanje iz Crne Gore
Ometanja Vučićeve kampanje iz Crne Gore

Hapšenje vladike i sveštenika SPC u Nikšiću je nešt...

Zdravstveni sistem u raljama neoliberalizma
Zdravstveni sistem u raljama neoliberalizma

Lekari bez opreme, direktori zdravstvenih institucija koji postupaju po politič...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"
Tajni pregovori Vučića i Tačija: Politika "dila"

 „Mi smo ti koji smo od „zmije” napravili  „uz...

Seća li se Vučić Desnice?
Seća li se Vučić Desnice?

Vladimir Jugović je otprilike pitao Miloševića da li se nekad bavio spo...

Vučić i "ranjena srna"
Vučić i "ranjena srna"

Izgovorio je pred nekolicinom novinara na brifingu zbog priče "svađa na travnj...

2020. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web