* Na Zapadnom Balkanu samo Albanija ima neznatno manji broj nezaposlenih nego naša zemlja

* Stopa nezaposlenosti u razvijenim državama EU znatno niža nego u Srbiji

* Ljudi ne žele da rade za nepristojne i veoma male lične dohodke i u lošim uslovima

* Odliv stanovništva u druge zemlje Evropske unije igra veliku ulogu u smanjenju stope nezaposlenosti u nekim državama poput Mađarske

Prema statističkim podacima MOR-a objavljenim u novembru prošle godine jedina zemlja Zapadnog Balkana uspešnija od Srbije na tom polju ( naša zemlja ima stopu nezaposlenosti od 15,8 odsto) je Albanija i to neznatno sa procentom od 15,4 odsto nezaposlenih. Sve ostale zemlje regiona beleže veću nezaposlenost od Srbije. To su Crna Gora sa 17,1 odsto, Makedonija 24,2 odsto i Bosna i Hercegovina sa 25,7 odsto. Veća nezaposlenost nego u Srbiji je i u Grčkoj 23,3 odsto i Španiji 19,7 odsto ( reč je o dve zemlje članice Evropske unije koje je u najvećoj meri pogodila ekonomska kriza).

Međutim, to sa druge strane nikako ne znači da Srbija ima nisku stopu nezaposlenosti. Naprotiv, ona se nalazi u kategoriji država sa najvećim brojem nezaposlenih na Starom kontinentu. Primera radi manju nezaposlenost nego Srbija imaju dve bivše jugoslovenske republike, sada članice EU, Slovenija 8 odsto i Hrvatska 13,4 odsto. Naš severni sused Mađarska ima stopu nezaposlenosti od svega 5,4 odsto.

-  Srbija nije najgora ni u fudbalu, a kamoli u nezaposlenosti. Nije mali broj zemalja koje su po stopi nezaposlenostii u težem položaju od Srbije. No, ne mogu a da ne pomenem dva momenta kada je reč o nezaposlenosti. Prvi se odnosi na statističku definiciju koja se primenjuje u Evropskoj uniji, a koju preuzimamo i mi kao dugogodišnji aspiranti na članstvo u EU. I dok ta definicija, možda, ima nekog smisla u skandinavskim zemljama ili Nemačkoj, kod nas je komična i aspurdna. Njuz netu oduzima posao ne samo naša politika, već sve češće i raznorazne evropske integracije sa “prisiljavanjem” na prokurstovu postelju njihovih “pravila”. Drugi momenat koji bih pomenuo odnosi se na strukturni karakter domaće nezaposlenosti i naše relativno česte pokušaje da se otklone uzroci koji dovode do tog tipa nezapsolenosti i na tom planu se često kopiraju u našem slučaju neprimenljiva iskustva - kaže za Demostat Srećko Mihailović, sociolog i istraživač javnog mnenja.

^{foto: Saša Lazarević}

On dodaje da, generalno gledamo možemo da se pitamo, ako nismo ideološki pristrasni pa odgovore znamo unapred, da li je odgovor na pitanje o zaposlenosti i nezaposlenosti u rukama zaposlenih i nezaposlenih  ili u rukama vlasti i kapitala.

- Oni koji se prave pametni naći će četvrti odgovor pa će nezaposlenost pripisati globalizaciji i drugim mutnim pojmovima koji najčešće ništa ne znače. Ukoliko ne mislimo onako kako to čine oni koji su plaćeni da misle ono što im je rečeno, onda je teško nezaposlenost pripisati volji samih radnika. Država pak igra onako kako kapital svira. Dakle, vlasnici kapitala u krajnjoj liniji odlučuju o stopi zaposlenosti i nezaposlenosti, čineći mnogo toga da zametnu trag i da zavedu naivne - objašnjava Mihailović. Odgovarajući na pitanje kako komentariše podatak da je kod našeg severnog suseda Mađarske stopa nezaposlenosti čak neznatno niža nego u Nemačkoj i Austriji Srećko Mihailović kaže da  ne vidi neku značajniju razliku  između stope nezaposlenosti u tim zemljama. - Svakako je reč o niskim stopama na kojima Srbija i po razvijenosti njoj slične zemlje mogu da zavide nabrojanim zemljama. Ono što se čuje u Nemačkoj i Austriji a verovatno i u Mađarskoj, “posla nema samo za one koji neće da rade”, kod nas ponavljaju samo oni koji traže izgovore za visoku stopu nezaposlenosti, a ona jeste visoka u odnosu na pomenute a i niz drugih zemalja. S druge strane, naravno da ima nezaposlenih koji neće da rade, ali neće da rade na poslovima koji su ispod nivoa njihove stručnosti, neće da rade za male i nepristojne pare, neće da rade po neljudskim uslovima… Zar im se to može pripisati u greh? - ističe Mihailović.

Bojan Vrančić, direktor konsultantske firme "4 Consulting" iz Zagreba kaže za Demostat da su reforme koje je Mađarska sprovela nakon 2010. godine postigle impresivne rezultate kroz smanjenje stope nezaposlenosti, stabilni rast BDP-a i povećanje plata  - Međutim odliv stanovništva u razvijene zemlje Evropske unije igra veliku ulogu u smanjenju stope nezaposlenosti. Tokom 2003 godine, odnosno godinu dana pre nego što se priključila EU Mađarska je imala 10,14 miliona stanovnika a procena za 2017. iznosi 9,78 miliona. Stanovništvo je sve starije. Glavni uzroci nedostatka radne snage su negativan prirodni prirast i odliv radne snage u razvijenije zemlje EU. Procene govore da je 30 hiljada ljudi napustilo Mađarsku samo tokom 2016. godine - naglašava naš sagovornik.

Vrančić ističe da su u periodu koji je prethodio priključivanju EU za Sloveniju (2004. godine) i Hrvatsku (2013. godine) te zemlje imale nižu stopu nezaposlenosti u odnosu na Srbiju. - Upoređujući ekonomsku aktivnost odnosno BPD po stanovniku za 2017. godinu (Slovenija 34.100 dolara, Hrvatska 24. 100 dolara i Srbija 15. 200 dolara) vidljivo je da Srbija ima manju privrednu aktivnost u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku. Provereni podaci za odliv nezaposlenog stanovništva u druge zemlje EU nisu dostupni ali nezvanične procene govore da Hrvatska dnevno gubi 150 stanovnika što na godišnjem nivou iznosi oko 55 000 žitelja. Shodno navedenim trendovima Hrvatska već ima probleme sa radnom snagom i verovatno ce biti primorana na njen uvoz a trenutni manjak se najviše manifestuje u hotelijerstvu, ugostiteljstvu i građevini - navodi Vrančić. On dodaje da se regije sa najnižom stopom nezaposlenosti nalaze u Nemačkoj, Mađarskoj i Češkoje.

^{izvor: Eurostat – GISCO}

-  Nemačka se očekivano nalazi na popisu jer je najjača privreda u EU. Glavni razlozi niske nezaposlenosti u Češkoj odnosno najniže stope nezaposlenosti u EU su veliki udeo industrijske proizvodnje u BDP-u, primera radi Toyota, Peugeot, Citroën, Škoda, Hyundai, i snažna povezanost odnosno međuzavisnost sa poslovnom aktivnosti EU koja ima rast od 2,2 odsto. Većina regija sa najvišom stopom nezaposlenosti se nalaze u Grčkoj i Španiji. Te dve zemlje imaju najveće stope nezaposlenosti u EU.Glavni razlozi visoke nezaposlenosti u Grčkoj su ekonomska politika štednje uvedene od kreditora zbog grčke prezaduženosti i nesprovođenje strukturnih reformi. Visoka nezaposlenost u Španiji se najviše manifestuje zbog restriktivnog zakonodavnog okvira i anemičnog ekonomskog rasta - ističe Vrančić.

Zoran Stoijljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindiakta "Nezavisnost" za Demostat kaže da statistički podaci o stopi nezaposlenosti prikazuju takozvanu formalnu nezaposlenost i da ne vode dovoljno računa o kvalitetu zaposlenosti to jest sigurnosti radnih mesta u Srbiji. - Drugim rečima u našoj zemlji postoji ogroman broj radnika sa takozvanim fleksibilnim ugovorima o zaposlenju. Reč je o raznim varijantama ugovora na određeno vreme i faktički dobar deo tih ljudi kada im ugovori isteknu izgube posao jer im se ugovor ne obnovi. Problem je u tome što se u nekim statistikama oni i dalje vode kao zaposleni i ne prebacuju se na statističke spiskove nezaposlenih  - ističe naš sagovornik.

^{foto: Medija centar Beograd}

On dodaje da ako se stvari tako posmatraju zvanični podatak o broju nezaposlenih u Srbiji ne daje jasnu  i objektivnu sliku kako stvari zaista stoje. - Drugim rečima umesto da se suvoparno iznose samo statistički podaci u kojima se sa spiskova nezaposlenih brišu oni koji dobiju primera radi privremeni ili sezonski posao , nadležni bi trebalo da vode računa o sigirnosti radnih mesta. Treba sagledati koliko zaista ima zaposlenih koji su primljeni za stalno i kojima je zagarantovano da će raditi na duže staze. Ako bi se ti kriterijumi uzeli u obzir sasvim je sigurno da bi statistika pokazala da je broj nezaposlenih u Srbiji daleko veći. Nadležne bi sigurnost radnog mesta trebalo najviše da interesuje umesto revnosnog dodavanja na spisak zaposlenih čak i onih koji su radili svega nekoliko dana pa potom opet ostali bez posla - navodi Stojiljković.  

Nebojša Atanacković, član predsedništva Unije poslodavaca Srbije kaže za Demostat da je stopa nezaposlenosti ogledalo privrednog stanja u jednoj zemlji.

^{foto: Medija centar Beograd}

- Kada je reč o Srbiji može se konstatovati da je smanjenje stope nezaposlenosti plod određenog privrednog rasta. To što je Srbija jedna od zemalja sa najmanjom stopom nezaposlenosti u regionu je svakako dobra vest. Sa druge strane potpuno je iluzorno da se na tom planu Srbija poredi sa razvijenim zemljama Evropske unije koje imaju znatno nižu stopu nezaposlenosti. Razlog je daleko veća privredna aktivnost tih zemalja. Naročito odskače Nemačka koja čak ima manjak radne snage. Sve dovoljno govori ako se zna da aktuelni podaciji pokazuju da je toj zemlji za adekvatno funkcionisanje privrede potrebno još oko milion radnika - zaključuje Atanacković.