srpski english

Analize / Tamna strana ruske spoljne politike (drugi deo)

Veza podzemlje - Kremlj

Definicija potpune prirode veza između ruske države i podzemlja prevazilazi opseg ovog članka, koji umesto toga nastoji da istraži jedan određeni aspekt ovog pitanja, koji je važan i kao studija slučaja. Ipak, pre nego što se usredsredimo na potencijalnu ulogu podzemlja u operacijama ruske države u inostranstvu, neophodno je definisati kontekst, naročito sagledati obim i širinu veza, i kako se one formiraju, opstaju i mobilišu.

Tamna strana ruske spoljne politike (drugi deo)
Foto: Sergei Bobylev/Sputnik/BETA

Analize / Tamna strana ruske spoljne politike (drugi deo)

Veza podzemlje - Kremlj

Definicija potpune prirode veza između ruske države i podzemlja prevazilazi opseg ovog članka, koji umesto toga nastoji da istraži jedan određeni aspekt ovog pitanja, koji je važan i kao studija slučaja. Ipak, pre nego što se usredsredimo na potencijalnu ulogu podzemlja u operacijama ruske države u inostranstvu, neophodno je definisati kontekst, naročito sagledati obim i širinu veza, i kako se one formiraju, opstaju i mobilišu.

autor teksta
Mark Galeoti 10. Nov 2023 | Analize

Uprkos nizu opštih tvrdnji, svi činjenični dokazi o direktnim vezama između gangstera i zvaničnika imaju tendenciju da budu na lokalnom, a ne nacionalnom nivou. Na primer, iako su naučnici poput Daviše (citat 2014) dokumentovali značajne i verodostojne tvrdnje da se, dok je bio zamenik gradonačelnika Sankt Peterburga u periodu 1994-1996, Vladimir Putin bavio ličnostima poput Vladimira Barsukova (poznatog i kao Kumarin), koji je završio u zatvoru zbog svojih aktivnosti, budući da je bio ključna figura u Tambovska kriminalnoj mreži u tom gradu, te veze izgleda da su prekinte kada je Putin otišao u Moskvu.

Tamo gde mogu postojati veze između nacionalne vlade ili, čak, ekonomskih lidera i organizovanog kriminala, verovatno je da se njima upravlja “na daljinu”, preko posrednika.

Umesto toga, na lokalnom nivou, iako je veza postala manje otvorena nego devedesetih, kada su kriminalci i političari otvoreno komunicirali, čini se da postoji više mogućnosti za “preplitanje” ovih svetova. Kako kaže penzionisani ruski tužilac, "dolazite u neki mali grad, negde tamo” i otkrivate da je ćerka šefa policije udata za sina gradonačelnika, a gradonačelnikov brat radi za najvećeg lokalnog lopova. Sve je to jedna velika porodica. Naravno, nema dokaza o nedostatku takvih korumpiranih lokalnih klika, ali - iako je teško dokazati suprotno - nema dokaza da oni utiču na nacionalnu politiku na značajnom nivou, osim što su sposobni da krše uredbe Moskve i izbegavaju njenu kontrolu, i u tom procesu potkopavaju državnu politiku, baš kao što se to dešavalo, mada drugačije, u sovjetsko vreme (Stats citat 1972; Klark citat 1993).

Očigledno je da je to slučaj i sa poslovnim i društvenim vezama. Na nacionalnom nivou, na primer, čini se da se proverljive veze odvijaju daleko od vrha sistema, “na daljinu”, zahvaljujući lokalnim vezama i kooperantskim lancima. Organizovani kriminal sigurno je bio uključen u neke aspekte izgradnje objekata Zimskih olimpijskih igara u Sočiju; Na primer, primorao je lokalne vlasnike nekretnina da prodaju i isprazne potrebna zemljišta, a organizovane su i "radne bande" građevinskih migranata (Goš citat 2013; Šo i drugi, citat 205). Krajnji korisnici bili su ličnosti poput braće Rotenberg, Putinovih prijatelja iz detinjstva, koji su dobili ugovore u vrednosti od sedam milijardi američkih dolara povezane sa projektom (citat američkog Ministarstva finansija iz 2014). Međutim, uprkos opsežnim istragama ruskih aktivista za borbu protiv korupcije, novinara i zapadnih agencija, nije prikazana direktna veza između ova dva događaja. Umesto toga, prema oficiru Europola, koji je direktno istraživao ovo pitanje, “svi znaju šta se dešava, ali to se dešava negde daleko, u nižim delovima komandnog lanca”.

To znači da postoji neslavna tradicija upotrebe kriminalaca kao agenata od strane bezbednosnih i obaveštajnih službi.

“Orhana” (tajna policija Ruske Imperije) ih je koristila kao doušnike i agente provokatore, baš kao što su boljševici ušli u savez sa njima radi prikupljanja sredstava (Cukerman citat, 1996). Sovjetski organi bezbednosti su angažovali ljude “sa crnog tržišta” i dilere, kako bi pratili posetioce iz inostranstva. Kao što će se raspravljati u nastavku, veze između obaveštajnih zajednica i bezbednosnih službi danas su takođe opsežne i očigledne, a one su u velikoj meri uslovljene međusobnom korišću. Na primer, penzionisani oficir ruske policije govorio je o slučaju iz sredine dvehiljaditih, u kojem je prevarant, takođe umešan u pranje novca, morao da bude pušten iz zatvora jer su ga “organi”, uobičajeni eufemizam za strukture moći - stavili na listu poverljivih doušnika. Ovaj policajac je dodao da "nije znao da li je to zato što je nekome platio ili je zaista pružio informacije”.

Rezultat je da organizovani kriminal može da ima značajan uticaj na lokalnom nivou, ali zapanjujuće mali na nacionalnom. Nazvati ključne političare, oligarhe i slične "mafijašima", kako se to još uvek dešava, znači zloupotrebiti taj termin i pogrešno razumeti procese. Umesto toga, ključna tačka glasi da postoji društveni ugovor koji je na snazi od 2000.godine: Gangsteri nemaju puni imunitet od sprovođenja zakona (iako često kupuju zaštitu od policije i drugih državnih struktura), ali se ne smatraju neprijateljima države, što je mnogo opasnija pozicija, sve dok se ne se stekne utisak da prkose ustaljenim strukturama moći.

Razgovori

Teško da je slučaj da kriminalci ranije nisu korišćeni od strane različitih država kao “sredstvo” (Kokajn, citat, 2016).  Međutim, čini se da Rusija ima posebnu sklonost ka ovoj taktici, delom i zato što je od 2014. godine Putin zapravo stvorio mobilizacionu državu u kojoj se od bilo kog fizičkog ili pravnog lica, legalnog ili ne, može tražiti da deluje u interesu države, a delom zato što je to veoma važno – ("adhokratija"), gde su institucije i formalne funkcije mnogo manje važne od načina na koje osoba može biti korisna državi (Galeoti, citat 2019). Rezultat je brisanje granica između državnog i nedržavnog, legalnog i protivzakonitog. Tipičan primer je Viktor Baut, čija je karijera obuhvatala područja legalne trgovine oružjem, ilegalnog šverca oružja i obaveštajnog rada (Farah i Braun, citat 2008).

Međutim, s obzirom na uspešnu upotrebu kriminalaca kao plaćenika na Krimu i u Donbasu i “povezanu potrebu”, kao što to Kremlj vidi,  da mobiliše sve resurse bez izuzetka u borbi za očuvanje mesta Rusije u svetu i njenih karakterističnih političkih i kulturnih oblika, iskušenje da organizovani kriminal bude korišćen, povećava se. Čini se da postoji veza između ruske države i organizovanog kriminala, očigledna iz njenih aktivnosti opisanih u nastavku, ali je u suštini pragmatična (a ne ideološka), individualna (a ne rutinska) i inicirana od strane vlade.

Ovo zahteva, u bilo kojem obliku, “razgovore”, pomenute na početku ovog članka. Ironija je u tome što nema mnogo misterije da li se ti razgovori dešavaju, jer je ruska štampa puna izveštaja o tome kako policajci ili drugi predstavnici države razgovaraju sa kriminalcima u pritvoru, ali i sa onima koji nisu u pritvoru,  kako bi utvrdili granice prihvatljive prakse. Na neki način, to je evolucija "preventivnih razgovora", koji je naročito koristio KGB  sedamdesetih godina prošlog veka,  naime, intervencija čiji je cilj bio pokušaj preusmeravanja stvarnih ili potencijalnih disidenata, tako što su upozoravani da su “pod prismotrom” i ohrabrivani da deluju u alternativnim pravcima (Smileakin, citat 2011).

Međutim, to nije uvek reakcija na trenutnu situaciju.

Nakon Putinovog uspona do mesta predsednika 2000.godine, i nakon izborne kampanje, koju je odlikovala oštra retorika o vladavini prava, on je, zapravo, ponudio podzemlju javni ugovor koji bi se mogao definisati kao “zabranjujući”, a ne “propisani” proces, jer je Kremlj to jasno stavio do znanja - uglavnom na sastancima pripadnika policije i bezbednosnih službi i kriminalaca (Galeoti, citat 2018b ) ž šta je to što je neprihvatljivo, a to se odnosilo ne  samo na otvoreno i neselektivno nasilje na ulicama, već  i  na sve ostalo što je predstavljalo izazov za državu. 

Konkretni primeri uključuju Drugi čečenski rat (1999-2009), kada je Moskva uspela da spreči čečenske bandite da podrže svoje sunarodnike pobunjenike u  domovini, kao i Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. i Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. godine, kada su kriminalci upozoreni da ne napadaju strane posetioce. Na primer, Guram Čihladze, za koga mnogi smatraju da kontroliše većinu organizovanih džeparoša u Moskvi, uhapšen je pre Svetskog prvenstva u fudbalu i upozoren da je vreme da se on i njegova banda "odmore" (Veršov citat, 2018).

Penzionisani oficir ruske policije pod oznakom “A4” prisetio se da je učestvovao sastanku podzemlja, na "druženju" na jeziku mafije - gde je od njega zapravo traženo da posreduje u sporu između bandi, preteći hapšenjem onome ko odbije da se povinuje njegovoj odluci,  kako bi sprečio oružani sukob. Ako je cilj uspostavljanje stabilnosti,  umesto poštovanja zakonitosti, onda to takođe pomaže da se objasni zašto toliko poznatih kriminalnih lidera često uspeva da izbegne krivično gonjenje toliko dugo. Njihovo uklanjanje ne eliminiše njihove kriminalne strukture. Umesto toga, to obično ubrzava borbu za “nasledstvo”, koja često može da bude nasilna i sa sobom nosi veći rizik od “ratova za kontrolisanje teritorije”, jer rivali nastoje da preuzmu teritorije, tržišta i imovinu. Na primer, smrt Usojana, zvanog “Deda Hasan”, 2013. godine, gotovo da je izazvala borbu protiv kriminala na nacionalnom nivou (Žeglov, citat 2013).

Dakle, stabilnost se najbolje postiže pružanjem određenog stepena “nekažnjivosti” postojećim “liderima”, sve dok se oni staraju da njihove organizacije slede "pravila igre" koja je postavio Kremlj.

Po potrebi, ovaj implicitni društveni ugovor redovno se pojačava javnim hapšenjima osoba za koje se smatra da ga krše ili na drugi način stvaraju probleme. Na primer, Barsukov je uhapšen i krivično gonjen 2007.godine, kada su njegov status i pompa koja ga je pratila počeli da nanose sramotu lokalnoj administraciji i predsedništvu (citat Frolove i Nadeždina, 2019). Pomenuti “Ruzvelt” Amirov, zloglasni gradonačelnik Mahačkale, uhapšen je 2013.godine nakon što je organizovao ubistvo službenika Istražnog komiteta (Sergejev citat iz 2015.). Tariel" Taro " Oniani uhapšen je nakon ubistva svog rivala, "Dede Hasana" kako bi se ugušio potencijalni mafijaški rat (kasnije je deportovan u Španiju) (citat Šarapova, 2019). U svakom slučaju, ovo hapšenje je bila namerna “pokazna vežba” . Na primer, oko 200 pripadnika elitnih policijskih snaga bilo je uključeno u hapšenje Barsukova, a avion je odleteo direktno u Moskvu - upravo da bi se postigao maksimalni demonstrativni efekat.

*Tekst je izvorno na engleskom jeziku objavljen na portalu Taylor and Francis online, pod naslovom: “Imamo razgovore: Gangster kao akter i agent u ruskoj spoljnoj politici”.  Demostat će objaviti članak u nekoliko nastavaka.

O autoru

Mark Galeoti je poznati britanski istoričar, predavač i pisac na teme transnacionalnog kriminala i ruskih obaveštajnih aktivnosti. Direktor je konsultanske kuće Mayak Intelligence. Počasni je profesor na Katedri za slovenske i istočnoevropske studije, na Londonskom univerzitetskom koledžu.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Analize
Birači dali poslednju opomenu opoziciji
Birači dali poslednju opomenu opoziciji

Krajem prošle jeseni izgledalo je da da počinje trend uspona opozicijski...

Šta nam donose izbori za Evropski parlament?
Šta nam donose izbori za Evropski parlament?

Petogodišnji mandat odlazećeg saziva Evropskog parlamenta, obeležili su...

Beogradski ubleha izbori
Beogradski ubleha izbori

1. Uvodno pitanje. Šta bi bilo sa bilo kakvim izborima ako bi na izbore ...

Debate na RTS – pokušaj simulacije dijaloga
Debate na RTS – pokušaj simulacije dijaloga

Analizirajući debatne emisije na Radio televiziji Srbije, Demostat je do&scar...

RTS is conducting a sophisticated pro-Russian campaign
RTS is conducting a sophisticated pro-Russian campaign

The pro-Putin and anti-Western narratives are promoted through all government-co...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja
Izgradnja autoputa Pakovraće - Požega do kraja godine pod znakom pitanja

* Pomeranje zadatih rokova za završetak deonice Preljina - Požega je u...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti