Analize / Učinkovit antimonopolski mehanizam

- Srbija  nije baš prijateljski nastrojena prema preduzetništvu

- Efekat subvencija investitorima veoma diskutabilan

- U socijalnoj tržišnoj privredi država ima ulogu fudbalskog sudije koji definiše pravila igre

Učinkovit antimonopolski mehanizam
foto: Stanislav Milojković

Analize / Učinkovit antimonopolski mehanizam

- Srbija  nije baš prijateljski nastrojena prema preduzetništvu

- Efekat subvencija investitorima veoma diskutabilan

- U socijalnoj tržišnoj privredi država ima ulogu fudbalskog sudije koji definiše pravila igre

autor teksta
Gojko Vlaović | Demostat | Beograd 24. May 2017 | Analize

Model socijalne tržišne privrede je definitivno poželjan za primenu u slučaju Srbije. Takav zaključak  će se nametniti i sam od sebe ako se pomene da je taj model osmišljen da bi doprineo suzbijanju kartela dvadesetih i tridesetih godina u Nemačkoj čija je snažna pozicija i moć bila smetnja ekonomskoj stabilizaciji i pravednoj raspodeli. Sličan problem postoji i u današnjoj Srbiji – kaže za Demostat Veran Stančetić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Naš sagovornik ističe da je Srbija država koja nije baš prijateljski nastrojena prema preduzetništvu, naročito malom i srednjem, i u kojoj tržište nije slobodno niti otvoreno. - Dabome, u deklarativnom i formalnom smislu jeste, ali u realnosti ulazak i uspeh ne tržištu ne zavisi od truda, inovativnosti, konkurentnosti koliko od veza sa pojedinim centrima moći. U Srbiji još uvek postoji animozitet prema privatnoj inicijativi i privatnicima. Kad je reč o velikim preduzećima ili multinacionalnim kompanijama, one posluju kod nas zahvaljujući političkim vezama i brojnim subvencijama čiji je efekat vrlo diskutabilan. Ukratko država suviše penetrira u ekonomske tokove iz čega koristi imaju male političko-tajkunske grupacije dok ogromna većina građana siromaši. Sa druge strane, odustajanje u našoj razvojnoj politici od principa kao što su solidarnost i pomoć najugroženijima u sadašnjim uslovima, velikog siromaštva i nezaposlenosti, ali i velikih socijalnih razlika ne deluje kao realno ni dobro rešenje. Drugim rečima mora se dužna pažnja posvetiti socijalnoj politici – ističe Stančetić.

On dodaje da koncept socijalno-tržišne ekonomije, na šta i samo ime ukazuje najbolje miri i čini kompromis između ova dva polja slobode preduzetništva i tržišta s jedne strane i socijalne pravde sa druge.

Veran Stančetić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu

Svaki model, pa tako i socijalno tržišta privreda nastoji da prevaziđe nedostatke drugih modela. U ekonomskim modelima koji se oslanjaju na levičarsku tradiciju država ima izuzetno veliku redistributivnu ulogu. Osim toga, veliko i preferirano državno vlasništvo nad ostalim oblicima svojine čini države izuzetno moćnim i velikim igračem, ne samo u privredi nego u ukupnom društvenom životu. Problem sa ovim modelom je što tu moć stiču političari na vlasti i što je praksa pokazala da se ta moć najčešće zloupotrebljava za lične i partikularne ciljeve – naglašava Stančetić. Prema njegovim rečima, modeli koji se oslanjaju na klasičnu liberalnu tradiciju su skeptični prema državi i nastoje da je koliko je god to moguće ograniče. Reč je o državi takozvanom “noćnom čuvaru”. Tržište je to koje determinira ko će biti uspešan a ko ne. Međutim, stvaranje kartela i monopola može da stvori grupe moćnika koji čitav sistem i društvo stavljaju u svoju službu usled čega su nastaju velike socijalne razlike.

U modelu socijalno tržišne privrede, država niti je moćni igrač, niti pasivni posmatrač, već ima ulogu fudbalskog sudije koji definiše pravila i brine da se ona poštuju. Cilj tih pravila jeste ukupan razvoj društva u kome se itekako brine o principu solidarnosti. Međutim, važan je i princip subsidijarnosti odnosno princip po kome dokle god čovek može sam da se brine o sebi, država tada treba da se drži po strani. U praktičnom pogledu se savremeni model socijalno tržišne privrede može pozicionirati između američkog modela (tržišna država) i skandinavskih država (socijalne ili države blagostanja). Kad je reč o Srbiji i drugim postosocijalističkim državama, mi još uvek ne pripadamo ni jednom od ovih sistema, već hibridnom sistemu koji je nastao delimičnim napuštanjem socijalističke privrede i delimičnim uvođenjem tržišne privrede, što je loša kombinacija – kaže Stančetić.

foto: Stanislav Milojković

Socijalno-tržišna privreda je delom zasnovana i na hrišćanskim vrednostima (red – ordo, pa otuda i izraz ordo-liberalizam što označava svojevrsan sklad slobode i reda), naročito u okviru protestantske tradicije koja za vrlinu smatra predan rad, stvaranje nove vrednosti ali i štednju. Ovaj ekonomski model je, objašnjava naš sagovornik, inače „izmišljen“ u Nemačkoj kada se grupa pod nazivom Frajburška škola bavila pitanjem kako bi mogao da izgleda slobodarski privredni i društveni poredak za Nemačku posle nacionalsocijalizma. Dakle, početna pozicija je bilo razoreno i osiromašeno društvo u koje je ponovo trebalo uvesti uređenost te stvarati i akumulirati nove vrednosti i kapital. - Otuda je sasvim logično proizašla potreba da se motivišu investicije i ulaganja u razvoj a da se demotiviše luksuz i prekomerna potrošnja. Iz liberalne ideologije je tako preuzeta ideja proporcionalnog poreza na profit, ukoliko se on ponovo ulaže u poslovne aktivnosti i doprinosi zapošljavanju i stvaranju novih vrednosti, ili je čak oslobođen poreza ukoliko se daje u dobrotvorne svrhe (društveno odgovorno poslovanje). Nasuprot tome profit potrošen na lukuz (npr. kupovina jahte) bio bi progresivno oporezovan – ističe Stančetić.

 

On dodaje da kao i u svim drugim modelima i kada je reč o socijalnoj tržišnoj privredi problemi nastaju prilikom njene praktične primene. -  Dosadašnja iskustva ukazuju da u nekim slabije razvijenim privredama nema dovoljne akumulacije kapitala kako bi se pokrenuo zamajac samoodrživog poretka konkurencije. Osim toga u ovakvim privredama, naročito bivšim planskim, nema uvek očekivane veze cena i prihoda u smislu da će proizvođači povećavati proizvodnju usled povećanja cene njihove robe i obratno. Problem je i to što socijalno-tržišna privreda zahteva jake institucije i dosledno poštovanje pravila što je u državi poput naše u kojoj ovakve institucije izostaju takođe ozbiljan problem. Nema univerzalnog leka za pomenute probleme. Da bi ovakav koncept uspeo od izuzetne je važnosti da ljudi, naročito politička elita, zaista žele da ga primene. Potom mora da usledi intenzivna kampanja, sa ciljem njegovog pravilnog razumevanja i dostizanja konsenzusa oko socijalno tržišne privrede. Ovo bi doprinelo da potencijalni problemi i iskušenja budu znatno umanjeni – zaključuje Stančetić.

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Analize
Zelena agenda u raljama lobija
Zelena agenda u raljama lobija

U  razvijenim zemljama, vlade već godinama unazad prave planove kako da su...

Srbija plodno tle za strani propagandni uticaj
Srbija plodno tle za strani propagandni uticaj

Najviše stranog propagandnog uticaja koji je širen u našoj ...

Predsednički izbori u Americi: Odlučuju kolebljivi u kolebljivim državama
Predsednički izbori u Americi: Odlučuju kolebljivi u kolebljivim državama

Najnovije ankete predstojećih američkih predsedničkih izbora pokazuju veoma n...

Da li je Guterešova poseta Kazanju prepuštena na milost i nemilost ruske propagande?
Da li je Guterešova poseta Kazanju prepuštena na milost i nemilost ruske propagande?

Prenosimo analizu Robert Lansing Instituta povodom Guterešove odluke da s...

Ekonomska, pa politička zajednica?
Ekonomska, pa politička zajednica?

Na desetom samitu Berlinskog procesa, održanom 14. oktobra u Berlinu ove godine...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

Gde u Evropi ima litijuma i zašto se ne eksploatiše?
Gde u Evropi ima litijuma i zašto se ne eksploatiše?

Cilj EU je jasan – neophodno je smanjiti zavisnost Evrope od Kine kada je ...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

2024. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

UŽIVO
Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti