srpski english deutsch

Edukacija / Primorava li Evropska unija Ukrajinu i Gruziju na prodaju zemljišta stranim državljanima?

Seciramo dezinformacije, filtriramo činjenice i analiziramo lažne narative u serijalu članaka posvećenom borbi protiv dezinformacija i medijskom opismenjavanju

Primorava li Evropska unija Ukrajinu i Gruziju na prodaju zemljišta stranim državljanima?
izvor: Pixabay Free Stock

Edukacija / Primorava li Evropska unija Ukrajinu i Gruziju na prodaju zemljišta stranim državljanima?

Seciramo dezinformacije, filtriramo činjenice i analiziramo lažne narative u serijalu članaka posvećenom borbi protiv dezinformacija i medijskom opismenjavanju

autor teksta
Tamara Bajčić | Demostat | Beograd 17. Oct 2022 | Edukacija

U prvoj dekadi oktobra ove godine gostujući u proruskom propagandnom mediju „Alt-Info“, Dimitri Lortkipanidze, šef Gruzijsko-ruskog javnog centra Primakov, izjavio je da „tajne klauzule“ Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom obavezuju Gruziju, kao i Ukrajinu, da prodaju zemlju strancima. Lortkipanidze je tvrdio da pre predsednikovanja Volodimira Zelenskog Zapad nije mogao da natera druge vlade Ukrajine da prodaju zemlju strancima, ali bez obzira na to, od 2019. godine u Ukrajini su prodati milioni hektara zemlje.

Izvor: Otvoreni Fejsbuk profil

Međutim, tvrdnje Dimitrija Lortkipanidzea u vezi sa prodajom zemljišta su netačne. Naime, Sporazum o pridruživanju ne povlači obaveze u vezi sa prodajom zemljišta ni za Gruziju ni za Ukrajinu. Naprotiv, postoje različiti propisi koji se odnose na otuđenje zemljišta u različitim državama članicama Evropske unije. Nadalje, kao što je već pisano na našem portalu sa pozivanjem na verodostojne i proverljive izvore, u Ukrajini je zabranjena prodaja poljoprivrednog zemljišta stranim građanima i kompanijama, a 2019. godine reforma Zelenskog se ticala raspolaganja sopstvenom zemljom Ukrajinaca, a ne otuđenja.

Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom ne povlači obaveze vezane za prodaju zemljišta ni za Gruziju ni za Ukrajinu

Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom (1,2) ne sadrži nikakve „tajne klauzule“ koje nameću uslove u vezi sa otuđenjem zemlje strancima. Naime, sporazumi o pridruživanju uključuju niz uslova koji se odnose na kupovinu poljoprivrednog zemljišta od strane državljana stranih država u različitim državama članicama Evropske unije. Na primer, u Bugarskoj i Slovačkoj stranim državljanima je zabranjeno da kupuju poljoprivredno zemljište; Samo oni državljani strane zemlje koji imaju status stalnog boravka mogu kupiti poljoprivredno zemljište u Češkoj; Za kupovinu zemljišta u Irskoj potrebna je posebna dozvola, itd. Dakle, zakonodavstvo koje se odnosi na vlasništvo nad zemljištem razlikuje se među zemljama članicama EU. Pitanja u vezi sa kupovinom i prodajom poljoprivrednog zemljišta u Gruziji su regulisana Organskim zakonom Gruzije o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem, usvojenim 2019. godine. U Ukrajini su 2020. godine sprovedene zakonodavne promene u vezi sa prometom poljoprivrednog zemljišta.

Stranim državljanima i kompanijama nije dozvoljeno da kupuju poljoprivredno zemljište u Ukrajini. Treba napomenuti da je od 1992. do 2020. godine u Ukrajini postojao moratorijum na kupovinu i prodaju zemljišta, pa čak ni građani Ukrajine nisu mogli da trguju zemljištem. Ideju o sprovođenju zemljišne reforme izneo je Volodimir Zelenski 2019. godine, iako je predsednik Ukrajine od početka jasno stavio do znanja da građanima stranih zemalja neće biti dozvoljeno da kupuju zemljište nakon izmena zakona. Zelenski je napomenuo da je važno da građani Ukrajine imaju puno pravo da raspolažu poljoprivrednim zemljištem po svom nahođenju i da mogu slobodno da kupuju i prodaju zemljište.

Promene koje se odnose na vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem uvedene su 2020. godine, a građani su dobili pravo da trguju zemljištem. Prema novom zakonu, pravo posedovanja poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini imaju: državljani Ukrajine, pravna lica registrovana po ukrajinskom zakonodavstvu, koja su takođe državljani Ukrajine; teritorijalne zajednice, i država. Osim toga, do 2024. godine građani Ukrajine mogu da kupe samo 100 hektara zemlje. Takođe, do 2024. godine pravna lica nemaju pravo otkupa poljoprivrednog zemljišta u svojini fizičkog lica. U zakonu je naglašeno da je strancima, licima bez državljanstva i pravnim licima zabranjena kupovina udela u osnovnom kapitalu, kao i članstvo u pravnim licima u vlasništvu poljoprivrednog zemljišta. O pitanju davanja prava kupovine poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini stranim državljanima i kompanijama trebalo bi da se reši referendumom. Treba napomenuti i da, bez obzira na rezultate referenduma, stranci neće moći da kupe parcele manje od 50 kilometara od granice Ukrajine. Prema postojećem zakonodavstvu, kupovina nepoljoprivrednog zemljišta za strance je dozvoljena samo ako se na ovom zemljištu nalazi nepokretnost (npr. kuća) i zemljište pripada gradskom naselju.

U skladu sa navedenim, nameće se zaključak da tvrda koju je izneo Lortkipanidze da su od 2019. godine u Ukrajini prodati milioni hektara zemlje ne korespondira sa zakonodavstvom, kao ni sa činjenicom da je tržište poljoprivrednog zemljišta u Ukrajini otvoreno tek 1. jula 2021. godine. Prema podacima Državne službe Ukrajine za geodeziju, kartografiju i katastar (Державна служба України з питань геодезії, картографії та кадастру), od ovog perioda do momenta objavljivanja ovog teksta otuđeno je 289.307 hektara zemljišta (podaci se ažuriraju jednom sedmično).

 

Izvor: Državna službe Ukrajine za geodeziju, kartografiju i katastar

Komentari

Poštovani pre kontaktiranja najljubaznije vas molimo da se upoznate sa našom politikom o privatnosti.

Edukacija
Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?
Da li je Ukrajina iskoristila dogovoreni humanitarni koridor za napad dronovima na Sevastopolj - šta znamo do sada?

Korisnici Fejsbuka objavili su 3. novembra ove godine informaciju da je Ukrajina...

Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.
Dekontekstualizacija fotografije: Fotografija Imrana Kana iz 2014. lažno korišćena u izveštajima o pucnjavi iz 2022.

Bivši premijer Pakistana Imran Kan ranjen je početkom novembra u nogu, k...

Dezinformacije podstiču zločine iz mržnje i politički ekstremizam
Dezinformacije podstiču zločine iz mržnje i politički ekstremizam

Amerikanci sa obe strane političkog spektra smatraju da dezinformacije podsti...

Riši Sunak i društvene mreže: lažni video sa Ibice postao viralan
Riši Sunak i društvene mreže: lažni video sa Ibice postao viralan

Jedan takav video postao je viralan na društvenim mrežama. Naime, korisn...

Da li društvene mreže mogu da prepoznaju lažne predizborne reklame?
Da li društvene mreže mogu da prepoznaju lažne predizborne reklame?

Istraživanje, koje je obuhvatilo TikTok, Fejsbuk i Jutjub, pokazalo je da nisu ...

demostav
NAJČITANIJE
Ko koliko zarađuje u Evropi
Ko koliko zarađuje u Evropi

Plate  zaposlenih u  Srbiji među najnižima u regionu i Evropi Prose...

Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat
Predsednik Demokrata Crne Gore ekskluzivno za Demostat

  U junskom istraživanju crnogorskog Centra za demokratiju i ljudska pr...

Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane
Albanija: Izbori na najvećoj evropskoj plantaži marihuane

Na ulice Tirane je 13. maja izašlo više desetina hiljada ljudi koj...

NATO od Srbije udaljen tri godine
NATO od Srbije udaljen tri godine

  U svakom društvu, postoje teme koje se radije preskaču. Određen...

Makronov plan za Evropu
Makronov plan za Evropu

„Evropa je suviše slaba, suviše spora, suviše nedelat...

2022. Sva prava zadržana.
Zabranjeno je svako kopiranje sadržaja sajta.

Izrada sajta Creative Web

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.
Više informacija možete naći na našoj stranici Politika privatnosti