Skat je ranije podelio na svom profilu na Tviteru tekst "Vašington posta" i napisao da "meseci rada na poboljšanju imidža Srbije u SAD mogu biti podriveni jednom izjavom", poput one ministra odbrane Aleksandra Vulina.

Vulin je pre toga na skupu u Nišu rekao da su svi koji su branili Srbiju "najhrabriji među hrabrima", misleći i na prisutnog generala u penziji Vladimira Lazarevića, koji je bio osuđen, a zatim pušten na slobodu posle odslužene dve trećine kazne u Haškom tribunalu.

"Mislim da su mnoge izjave naših političara koje su u vezi sa spoljno-političkom orijentacijom rečene dobrim delom zbog unutrašnje politike i sticanja popularnosti. Takve izjave su potpuno nepotrebne...Sa zemljama s kojima moramo intenzivno da sarađujemo, a to su SAD u ovom slučaju, ovakve izjave nam ne idu u korist", izjavio je u Danu uživo Mišel Zubenica, iz Centra za međunarodnu javnu politiku.

Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku je gostujući u istoj emisiji, rekla da je suočavanje s prošlošću važan faktor na putu ka usvajanju demokratskih principa i stabilizacije demokratskih reformi u Srbiji i da u situaciji povećanih tenzija između Istoka i Zapada, treba imati stavove koji su razumljivi našim partnerima.

"U ovako osetljivom trenutku važno je imati stavove koji su našim partnerima na Zapadu razumljivi. Izjave poput ovih ministra Vulina su za unutrašnju upotrebu, ali mogu imati posledica na ukupan imidž Srbije", ocenila je Joksimović.

Na pitanje da li se izjave Kajla Skota mogu shvatiti kao jedna vrsta pritiska, Zubenica kaže da one to svakako jesu.

"To jeste jedna vrsta pritiska, ali moram reći da su oboje u ovoj situaciji pogrešili, nije trebalo da na taj način da reaguju", rekao je Zubenica i dodao: "Smatra se da je Vulin bliži Moskvi nego Zapadu. Sukob je nastao u vreme kada je Srbija dobila od Rusije avione mig-29, pa je kritika Skata došla zbog svih odluka ministarstva odbrane od kada je Vulin na njegovom čelu".

Srpski demineri u Siriji

Govoreći o mogućnosti da srpski demineri učestvuju u međunarodnoj koaliciji za deminiranje u Siriji, Mišel Zubenica kaže da SAD s pravom mogu da to shvate kao uvredu, s obzirom da je upravo SAD ulagao u srpsku infrastrukturu i vojsku.

"Srbija nije članica nijednog vojnog saveza i nema obavezu da učestvuje u vojnim akcijama u svetu. S obzirom da su SAD ulagale u našu infrastrukturu i vojsku, nije posteno da mi sada tu vojsku šaljemo u akcije koje predvodi Rusija", smatra Zubenica.

Prema njegovim rečima, Srbija kao mala zemlja, trebalo bi da vojsku šalje jedino u one misije koje su pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija.

"Slanje deminera nije nova tema, pojavila se krajem avgusta kao potencijalna ideja da Rusija organizuje jednu takvu akciju u Siriji...U ovom trenutku nemamo potvrdu da je tačno da će srpski demineri u tome učestvovati, ali je sigurno tačno da je Srbija pod konstantim pritiskom obe strane", kaže Aleksandra Joksimović.

Foto: printscreen

Mišel Zubenica smatra da bi Srbija trebalo da vodi politiku balansiranja.

"Politiku balansiranja treba da vodimo što duže možemo, ali ako budemo morali da se opredelimo, treba gledati geografiju...Mi potpadamo pod sferu uticaja EU, pa time treba i da se rukovodimo...I Nemačka godinama pokušava da balansira između Rusije i SAD...Naši strateški partneri treba da budu Berlin i Brisel, a onda i da čuvamo dobre odnose sa drugim velikim silama", smatra Zubenica.

Joksimović kaže da u vojnom smislu Srbija više sarađuje sa NATO.

"I ne samo u vidu donacija...U proteklih pet godina, Srbija je sa SAD odradila 64 vojne vežbe, a sa Rusijom svega šest. U javnosti se stiče utisak se misli drugačije i to stvara određenu konfuziju", rekla je Joksimović.

Prema njenim rečima, ideja boljeg života kod građana je jasna, a to je zapad.

"Kada pitate građane, vrlo je realna slika gde bi oni voleli da žive. Prema istraživanju Demostata, 52 odsto građana Srbije bi volelo da živi na Zapadu, a svega tri posto njih se opredelilo da bi volelo da živi u Rusiji, i to je potpuno jasno", rekla je Joksimović.

Diplomatski sukob u vezi sa Rusko-srpskim centrom u Nišu

Na pitanje zašto je problematičan i status humanitarnog centra u Nišu, Joksimović kaže da je pitanje tog centra dospelo u žižu javnosti upravo zbog trenutne tenzije između SAD i Rusije.

"Pitanje nepoverenja između Istoka i Zapada je dovelo do toga da pitanje Rusko-srpskog centra bude u žiži javnosti. Postoji pritisak ruske strane da osoblje tog humanitarnog centra dobije diplomatski sattus i mogli bismo da pričamo o tome da li je to opravdano ili ne. Ali radi se o tome da je u ovom trenutku taj centar postao jedan simbol i gotovo da ne postoji prostor da se ovo pitanje reši a da ne bude posledica po Srbiju", kaže Joksimović.

Ona smatra da je zbog nerešavanja statusa tog centra nekoliko puta odložena poseta Dmitrija Medvedeva Srbiji.

"U drugim okolnostima, ovo pitanje ne bi bilo uopšte problematično. Ali pošto smo proklamovali da nam je cilj ulazak u EU, teško da možemo da očekujemo da uđemo u EU a da na našoj teritoriji postoji organizacija koja ima takav status kakav Rusija traži za centar u Nišu", ocenio je Zubenica.

Prema njegovim rečima, nije lako pregovarati u ovakvim uslovima tenzija između velikih sila, te treba odugovlačiti što je više moguće, dok se okolnosti ne budu promenile.