Ko je psihološki dobio raspisvanjem ovih, najiščekivanijih izbora u Srbiji: studenti koji su ih tražili i dugo čekali da im se zahtev ispuni ili Vučić koji je uspeo da ih dosta dugo prolongira i izabere trenutak u kome mu to najviše odgovara? Da li referendumska atmosfera zavisi od broja proglašenih lista? Da li postojanje lidera ide u prilog strankama ili je Srbija umorna od autoritativnih vođa? Da li je percepcija građana o određenoj situaciji bitnija od stvarnog stanja? Koliko su realna očekivanja građana da će se posle izbora resetovati kompletna politička scena jer su nezadovoljni i vlastima i opozicijom? Da li ograđivanje od opozicionih stranaka studentskoj listi umanjuje koalicioni potencijal posle izbora? Na ta i druga aktuelna pitanja u podkastu "Razgovori u Demostatu" voditelj Zoran Panović tražio je odgovore od Dragana Popadića, socijalnog psihologa na katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Ivana Živkova, sociologa, političkog konsultatnta i građanskog aktiviste.

Na pitanje koji su prvi utisci o kampanji koja je započela, Živkov kaže da, očekivano, rastu tenzije i podele, za sada na društvenim mrežama ali da je pitanje kada će se to preliti na ulice. Iako svi očekuju razrešenje krize na izborima, vlast i opozicija različito vide kako će se to razrešiti: vlast misli da ćese to dogoditi pokoravanjem pobunjenog društva, a opozicija da će krizu rešiti promenom vlasti.

- Postoje akteri koji pokušavaju da predstave ove izbore kao referendum i moguće je da će u tome uspeti. Ali to ne zavisi od broja izbornih lista. Mi smo i 2000. godine imali više izbornih lista. Vlast je tada nastupala sa listom SPS i JUL, ali je i Srpska radikalna stranka imala svoju listu, a bili su zajedno na vlasti. I opozicija je tada imala listu DOS, ali bila je i lista SPO, takođe i fantomske i liste nekih manjina. Ipak je postignuta referendumska atmosfera zahvaljujući pre svega predsedničkim izborima. To sada nemamo i to je nešto što može da pokvari tu vrstu atmosfere, bez obzira što je neki akteri priželjkuju - smatra Živkov.

U ovom trenutku teško je proceniti da li se vlast raspisivajem parlamentarnih a ostavljanjem za kasnije predsedničkih izbora, rukovodila političkim sujeverjem (jer su se tektonske promene u srpskom društvu uglavnom dešavale na prevremenim izborima za predsednika) ili prosto nije imala nekog jakog kandidata, kaže Popadić uz napomenu da bi pobedom Vučić preuzeo moćne premijerske funkcije i dodatno učvrstio svoju vlast. Studenti, s druge strane nemaju klasične lidere što je po njemu u ovom trenutku prednost.

- To nepostojanje ličnosti koje bi bile predmet demonizacije, potkupljivanja i pretnji stavlja ih u povoljniji položaj u političkoj borbi sa drugom stranom, jer režim nije navikao na tu vrstu borbe. Oni se faktički nalaze u poziciji kao "Valter brani Sarajevo", kao "ovo su studenti, ceo grad su studenti"- objasnio je Živkov i dodao da bi upravo pobednički algoritam te strane mogao da "igra na kartu" sklonosti naroda da se "zaljubljuje u buduću vlast". Narod  odustaje od toga da sam učestvuje u promenama neophodnim jer je aktuelna vlast iscrpla svoje resurse, pa se emotivno vezuje za one koji će to uraditi umesto njega.

Na konstataciju voditelja da se već vodi psihološka igra oko priznavanja rezultata izbora, naglašava da su rezultati neizvesni i da će biti tesni.

- Tas može da ode na jednu ili drugu stranu zbog izborne prevare, slučajnosti, pritiska u poslednjim momentima i slično. I jedna i druga strana se pribojavaju te situacije. Bila je priča da Vučić raspisuje izbore samo onda kada je siguran da će da pobedi. Ali, činjenica je da je u ovoj situaciji bio pritisnut i iznutra i iz spolja da ih najzad raspiše, što ne mora da znači kako je definitivno siguran u svoju pobedu - navodi Popadić uz naglasak da važnu ulogu ima i percepcija, kako će sve biti predstavljeno.

To što se određeni broj partija povukao iz izborne trke naglašavajući svoju podršku studentima, dok su neke ostale na listi govori o očekivanjima velikog broja građana da će se kompletna politička scena u Srbiji resetovati, kaže Živkov.

- Iako to može da se razume, ipak je pokazatelj da kao društvo i dalje nismo sazreli za pravi politički pluralizam u kome je normalno da postoji vlast koja ima većinu, ali da postoji i opozicija. Da je ona sistemski prihvatljiv deo društva, da nekad izgubi izbore, što ne znači da je treba uništiti i da treba da nestane sa scene, da će sledeći put rezultat biti drugačiji i da je to dobro za društvo. Umesto toga, mi imamo stalne pokuše prvog koraka, da sve počistimo, pa da krenemo ispočetka - ističe Živkov.

To je potvrdio i profesor Popadić podsećajući da je i SPS došao na vlast "događanjem naroda", da se tada verovalo kako je dovoljno da uvedemo višestranačku demokratiju, da prekinemo sa titoizmom i socijalizmom, da se dozvoli privatna inicijativa i svojina pa će se izaći iz tog prethodnog sistema.

- Videli smo do čega je to dovelo. Takođe, 2000. godine je postojalo uverenje da treba samo srušiti diktatora, da treba prekinuti ratove i sukube s međunarodnom zajednicom, i da će onda stvari dalje same po sebe da se razvijaju. Sad smo opet došli u situaciju da velik broj ljudi misli kako je dovoljno napraviti taj prvi korak, srušiti ovog čoveka s vlasti, a da će onda dalje to ići samo po sebi. A neće ići samo po sebi - tvrdi on i objašnjava da je katastrofalne posledice za naše društvo imala demonizacija političkih partija koje nisu u vladajućoj strukturi, tvrdnja da su one leglo onih koji samo žele da dođu do vlasti. To je kod studenata izazvalo refleksnu potrebu da se ograde od stranaka.

Živkov je podsetio da je Vučić pokušao da napravi pokret za narod i državu, koji bi bio nadpartijski.

- On je podneo ostavku na mesto predsednika stranke pokušavajući da korupcionaške afere prebaci na naprednjake i na lokalni nivo. Dakle, išao je i protiv sopstvene partije u pokušaju da potpuno obriše bilo kakav pozitivan odnos prema višestranačkoj demokratiji. Da bude samo on i narod - istakao je on i potvrdio stav voditelja da je Vučić pokazao visok stepen inkluzivnosti jer u svojim redovima ima mnogo predstavnika bivših vlasti. "Pokazao je da je dobro naučio lekcije i od Miloševića i od Tadića, i nije ponavljao njihove greške iako su i ta dva njegova prethodnika pokušavala da usisaju u svoju vlast dobar deo nominalnih protivnika", istakao je Živkov.

Sagovornici Demostata potvrdili su i tezu da naše društvo kontinuirano prate voluntarizam, klijentelizam i etatizam a otvoreno je i pitanje hipokrizije. Uz to, već dugo vremena u Srbiji ne postoji ozbiljna ideološka borba, orjentacija oko koje bi se partije razlikovale što objašnjava lako prelaženje iz jedne u drugu. Ti transveri, kaže Popadić više liče na prelazak stručnjaka iz jedne firme u drugu, ili promenu kluba kod fudbalera nego na preletanje iz ideoloških neslaganja.